Poslanici Skupštine Srbije su nastavili raspravu o amandmanima na izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, koji se odnosi na izgradnju na prostoru Generalštaba. Poslanici su podneli oko 90 amandmana, a većinu su pisali opozicionari.
Zakon o biračkom spisku predviđa komisiju koja treba da "prečešlja" birački spisak.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da se dođe do Zakona o biračkom spisku, do kompromisa se "slučajno" došlo nakon posete delegacije Evropske unije i dogovoreno je da će za reviziju, kontrolu i tačnost biračkog spiska biti nadležna posebna nezavisna i samostalna komisija. Činiće je deset članova i njihovi zamenici koje imenuje Narodna skupština. Osam članova stižu na predlog poslaničkih grupa (pet će biti iz parlamentarne većine, a tri člana iz redova opozicije), dok se dva člana imenuju na predlog udruženja koja su od strane Republičke izborne komisije, dobila ovlašćenja za posmatranje najmanje tri izborna postupka i objavila najmanje tri izveštaja o nalazima posmatranja tih izbornih postupaka, a to su CESID i CRTA.
Akt predviđa i da se objavi koliko tačno ima glasača po domaćinstvu.
Zakon se donosi zbog preporuka ODIHR-a, kancelarije OEBS-a koji su pratili izbore u Srbiji.
Poslanici opozicije traže brisanje čitavih članova Zakona o biračkom spisku, kao i "preciziranje" podataka o tome gde su birači pre nego što su promenili prebivalište imali pravo glasa.
Poslanik Branko Lukić iz Mi snaga naroda rekao je da su podneli amandman u kojem su izneli stav da sakrivanje matičnih brojeva građana može imati za cilj samo "nastavak nemogućnosti kontrole biračkog spiska". Kako je naveo, preko matičnog broja može se utvrditi broj duplih birača i neregularnosti u biračkom spisku.
Na zamerke iz prozapadne opozicije da komisija neće raditi transparentno i da će biti pod pritiskom, predsednica parlamenta Ana Brnabić je podsetila da se odluke donose dvotrećinskom većinom i da će stručnjaci da rade svoj posao. Istakla je da deo opozicije nije čak ni hteo da učestvuje u radnoj grupi koja je radila na usaglašavanju zakona.
"Mi smo u skupštinsku radnu grupu, sa pravom glasa uključili nevladine organizacije CeSID, CRTU i Transparentnost Srbija, čiji je predstavnik predsedavao grupom", rekla je Brbanićeva.
Poslanici opozicije su rekli i da je vlast popustila da izmeni zakon tek pod pritiskom Evropske unije.
"Evo pritisli su nas. Sve se slažem, uplašili smo se Ursule fon der Lajen za koju mislim da je korektna i da nikada nije rekla nešto loše za Srbiju. CRTA i CeSID su rekli da se slažu. Mi smo smo popustili", istakla je Brnabićeva ironično i pozvala opoziciju da glasa za zakon kada su se svi složili sa njim, ali "zna da neće glasati ni sada".
Navela je da opozicija ne bi tražila izbore sada, da je birački spisak problem.
Poslanici su kroz diskusiju pominjali i skupove ispred Skupštine Srbije. Predstavnici Narodnog pokreta Srbije doveli su u pitanje procenu policije o broju prisutnih na sinoćnjem skupu dočeka Srba sa KiM, ali i na skupu podrške Dijani Hrki, majci Stefana koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja štrajkuje glađu ispred republičkog parlamenta.
Leks specijalis o Generalštabu predviđa da "realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije, da se svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti".
U zakonu se ne navodi ko će zidati na mestu zgrade pogođene u NATO agresiji, ali se od ranije zna da je "investitor" Džared Kušner, zet predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Projekat predviđa i spomen obeležje.
Prethodnih dana vlast je diskutovala da ne vidi razlog zašto se ne bi gradilo na mestu Generalštaba, jer je do 1971. godine sve što je porušeno u Drugom svetskom ratu i obnovljeno, dok je deo opozicije pričao da nije prikladno da na mestu stradanja bude hotel.
Poslanici Zeleno-levog fronta su podneli amandmane da se svi članovi ovog zakona brišu.
"Pokušavate da prodate priču kako to zemljište nije vredno, nego je jedini način da se gradi spomenik kapitalu, odnosno hotel", rekla je poslanik Biljana Đorđević.
Šef poslaničkog kluba SNS Milenko Jovanov je istakao da je nezgodno kad se poslanik informiše iz "tajkunskih medija" i na osnovu toga diskutuje, a ne sedi u sali i sluša o zakonu.
"To koliko je vama stalo da se obeleži bilo šta što obeležava NATO agresije, dokazuje da ne možete ni da izgovorite NATO agresija", odgovorio je Jovanov.
Pitanja o školama, prisluškivanju, otkazima
"Tribuni" su na početku sednice iskoristili i pravo da postavljaju pitanja Vladi Srbije i drugim institucijama.
"Zbog čega strane korporacije i dalje sastavljaju udžbenike za naše đake. Zar nam lično predsednik države nije obećao da će se tome stati na put", pitala je Ana Ivanović iz Mi snaga naroda.
Mitar Kovač iz Mi glas iz naroda rekao je da postoji kontinuitet olakog otuđivanja objekata i da to treba da prestane da bude praksa.
"2003. godine je urađena ekspertiza koja je pokazala da Generalštab ne treba da se ruši i da može da se rekonstruiše", istakao je.
On je naveo da nijedna institucija vlade ne bi bila bezbedna, ako se tu izgradi hotel.
"Ne znamo koje će tu prostorije biti i za šta će biti korišćenje", istakao je i ukazao na moguće prisluškivanje.
Poslanik je pitao i kada će biti raspisan referendum o putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Poslanik kluba Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije Nenad Miloičić rekao je da u Smederevskoj Palanci postoji veliki broj problem, jer se oko škola okupljaju psi lutalice, pa se deca brane suzavcem. On je ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću predložio da se otvore azili, kako bi deca bila bezbedna.
Jelena Milošević iz Stranke slobode i pravde ukazala da je na jugu Srbije zatvoreno pet fabrika u poslednje vreme, a da je u fabrikama koje rade bilo otpuštanja.
U zavisnosti od dinamike rada, poslanici će se o zakonima izjasniti danas ili sutra.