Cenu slobode Srbija je skupo platila tokom, ali i posle Prvog svetskog rata (VIDEO)

Krenuli smo u rat ne zbog tuđih ambicija, već da odbranimo pravo da budemo svoji. Na Ceru, Kolubari, Albaniji, Krfu... U svakom od tih mesta zapisana je i patnja i dostojanstvo.

Srbija je tada platila slobodu najvećom mogućom cenom, ali nije tražila milost – tražila je pobedu.

Naš izbor

Danas je Dan primirja, unuka Milunke Savić za RT Balkan: Državi je dala sve

Posle rata Srbija je imala pravo da naplati svoju žrtvu. Mogla je da tuži i traži ratnu odštetu od delova bivše Austrougarske, uključujući i Hrvatsku, koja je nedugo potom ušla u novu državu.

Umesto da naplati, Srbija je izabrala ideal jedinstva.

Hteli smo državu braće, ne državu kreditora i dužnika.

Istorija je, međutim, brutalno jasna – plemenitost je skupa.

U zajedničkoj državi pobednik je delio teret pobeđenih. Srbija nije tužila Hrvatsku, tužili su je drugi, a Srbija je kao pobednik plaćala ratnu odštetu novopridošle republike.

To je bio trenutak kada je politka vizije nadjačala pragmatizam i ostavila račun budućim generacijama.

Ne smemo zaboraviti ni rusku žrtvu. Ruski vojnik krvario je na Istočnom frontu i snažno se suprotstavljao neprijateljskim armijama, omogućavajući Srbiji da se održi, da preživi povlačenje i da se vrati.

Dok je Srbija stajala na Ceru, ruska vojska padala je kod Tanenberga. Jedni su štitili Balkan, drugi Evropu.

I neka se jasno kaže – svet kakvim ga Evropa zamišlja nije preživeo zbog deklaracija, već zato što su Srbija i Rusija izdržali tamo gde su mnogi drugi posustali.

To nije romantična priča, to je činjenica.

Simbol ovog dana kod nas nije slučajno jedan mali, skromni cvet – Natalijina ramonda. Biljka koja izgleda kao da je uvenula, do trenutka kada dobije kap vode i ponovo oživi. Taj motiv vraćanja iz mrtvih odabran je jer oslikava sve što je Srbija prošla u Prvom svetskom ratu.

Narod koji je izgubio trećinu svojih sinova, država koja je faktički prestala da postoji, pa opet ustala, organizovala se, prebrodila Albansku golgotu i pobedila!

Revizionizam i sramotna pariska lekcija

Posle primirja usledili su ugovori i sporazumi koji su prekrojili kontinent. Neki od njih, poput Versajskog, kasnije će se koristiti kao revizionistička priča, zbog koje je, navodno, počeo Drugi svetski rat.

Pobednici su crtali karte, poraženi su plaćali, osim tamo gde je Srbija izabrala moral ispred interesa i time pokazala veličinu, ali i ranjivost.

Dan primirja u Srbiji: Macut položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali (VIDEO)

Na obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata u Parizu, Srbija je doživela nešto što se nije moglo ignorisati. Dok su predstavnici zemalja koji su u tom ratu bili agresori i poražene su, dobili počasna mesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stajao je u pozadini, gotovo nevidljiv.

Kao da uloga Srbije u slomu jedne od najmoćnijih imperija onog doba, nije istorijska činjenica, već neprijatna uspomena.

Taj trenutak nije bio slučajna greška francuskog protokola – inače ne bi smestili Hašima Tačija neposredno iza Merkelove, Trampa i Putina, a Kolindu Grabar Kitarović u prvi red, kao i Bakira Izetbegovića – takođe centralno.

To je bila lekcija uživo – tako izgleda revizionizam 21. veka.

Ne prekrajaju se samo karte i arhive. Ako neko misli da se borba za istinu o prošlosti završila 1918. godine, dovoljno je da se seti tog dana u Parizu. I dalje moramo da čuvamo istinu jer drugi nemaju problem da je prilagode sebi.

Zato, za nas ovo nije samo dan primirja. Mi nismo tražili tišinu, mi smo izborili pobedu.

Primirje je reč za umorne. Srbija se nije umorila. Stojimo i danas jer smo tada izabrali da ne klečimo.

I ako nas ovaj dan nečemu uči, to je da sloboda ima cenu, ali i smisao – i to samo kada se pamti i brani. Ne obeležavamo mir koji smo dobili, odajemo počast pobedi koju smo zaslužili.