Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije istakao je, povodom Njegoševog dana, ličnost, delo, zaveštanje i neprocenjivo kulturno blago Crne Gore, koje treba dobro da upoznamo, negujemo i čuvamo.
"Sve što je Njegoš činio, i kao vladika crnogorski, i kao vladar, i kao pesnik, obeležilo je ne samo to vreme nego je ostalo u našem nasleđu kao živo njegovo prisustvo. Kad čovek dođe u tešku situaciju, uvek se nekako seti Gorskog vijenca, ili Luče mikrokozme, ili neke Njegoševe izreke. Mada, ljudi sada manje čitaju, ranije su ga učili napamet, i nepismeni ljudi su nalazili načine da uče Njegoša. Ja sam zapamtio te starce i starice koji su znali Gorski vijenac skoro u celini, napamet", istakao je vladika Joanikije za RTCG.
Istakao je da Njegoševo delo i pesničko nadahnuće, njegov odnos prema veri, tradiciji, Kosovu i kosovskom zavetu, sve je zaista veličanstveno. On je, dodaje vladika, staru našu tradiciju prihvatio i prezentovao, na jedan sasvim novi način, kao čovek novog vremena.
Spremamo se za uvođenje veronauke
Najavio je da se Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve sprema se za uvođenje veronauke u sistem državnog obrazovanja.
"Mi osposobljavamo mlade teologe i sveštenike, da ih imamo dovoljno sa završenim teološkim fakultetom, da bi sutra, kada dođe to vreme, mogli da popune sva ta mesta po osnovnim i srednjim školama, ukoliko se uvede veronauka. To je naše pravo, koje ne bi smela država da uskraćuje bilo kome", rekao je vladika Joanikije.
Mitropolit je naglasio da to omogućavaju Ustav i zakoni Crne Gore.
"To će biti za Crnu Goru od izuzetno velikog značaja – vraćanje veronauke u državne škole. Bez verskog obrazovanja se ne mogu razumeti istorija, arhitektura, kultura i književnost", rekao je.
Oni koji su vređali Amfilohija, sada zastupaju njegovo nasleđe
Naglasio je da je mitropolit Amfilohije svojim upokojenjem stao u red sa Svetim Petrom Cetinjskim i Njegošem.
"Tako se to dogodilo da se on upokojio uoči praznika Svetoga Petra Cetinjskoga, a već sutra je bio dan Njegoševog upokojenja. Svake godine obeležavamo dane mitropolita Amfilohija. Njegovo delo i zaveštanje je takođe veliko i uvek ga pominjemo. Naravno, život ide dalje i posle Njegoša i mitropolita Amfilohija, ali takve ličnosti se ne zaboravljaju. Nemamo nestrpljenje da odmah i sve odjednom kažemo o mitropolitu Amfilohiju jer smo potpuno svesni da je njegova veličina takva da će ona tek kroz vreme doći do punog izražaja", rekao je vladika Joanikije.
Podsetio je da su nedavno, zajedno sa Opštinom Kolašin, podigli spomenik vladici Amfilohiju u njegovom rodnom gradu.
"On jeste bio u potpunosti naš, ali je u isto vreme pripadao celoj pravoslavnoj crkvi na vaseljenskom nivou. To je ličnost takvih razmera. Posle Njegoša, nemamo mi talentovanijeg arhijereja, veće harizme i većeg zamaha, od mitropolita Amfilohija, tako da, to je jedno veliko nasleđe", naveo je mitropolit i dodao da je vladika Amfilohije ušao u dušu svog naroda, posebno dušu svog sveštenstva i monaštva.
Kako je dodao, "naravno, da nas mnogo ne interesuje kako to komentarišu, znamo kako su ljudi govorili o njemu pozitivno i negativno u vreme njegovog života".
"Sada oni koji su ga najviše vređali u vreme njegovog zemaljskog života, sada se postavljaju kao zastupnici njegovog nasleđa. Pa neka im to bude", rekao je vladika Joanikije.
"Mitropolit Amfilohije je u našem narodu veoma cenjen, voljen i poštovan. Ali isto tako, on je celo vreme imao i one koji su ga osporavali. I jedno i drugo plete, po mom verovanju, venac večne slave. Nemate velikih ličnosti koje nisu bili osporavane, i od svoga naroda, i od svojih savremenika. I Njegoš je bio osporavan, i Sveti Petar, pa kako da ne bude i mitropolit Amfilohije. Uvek uz velike ličnosti idu pakost, mržnja i zavist. To su znali. Osporavali su i našeg Patrijarha Pavla, koji je bio tako krotak i smiren. Nikada nijedna suvišna reč. Sam mitropolit Amfilohije se divio njegovoj svetosti, umerenosti i mudrosti. Pa i on je osporavan. Nije to nama nepoznato, niti nam je strašno", rekao je mitropolit Joanikije.
Dodao je da su mitropolit Amfilohije i donekle i on, u jednom delu izvršili reviziju istorije.
"Nacistički zločini nad pravoslavnim narodom Pive i Velike, u našoj istoriji zaobilaženi su celo vreme. Tu su pobijena deca, žene, trudnice, majke, goloruki narod, nedužna omladina. Sveštenici su ubijani. Taj zločin je bio zaobiđen. Istina, komunističke vlasti su bile osnovale komisiju za popisivanje zločina, drugih, naravno ne i komunističkih, i ona je radila do 1948. godine. Potom su došli neki drugi interesi, da se to sve zaboravi, i da se to skrajne. Prvo je Josip Broz Tito hteo da se obračuna sa svojim protivnicima, zbog toga je stvoren i Goli otok, a pitanje je i da li je Goli otok kod nas istorijski obrađen kako valja", kazao je mitropolit Amfilohije.
Kako je rekao, zalaže se da se popišu svi zločini, i četnički, i komunistički, i nacistički zločini, okupatorski.
"Ali je za nas velika sramota da smo se iskasapili međusobno u toku rata. Mnogo više nas je poginulo u međusobnim obračunima nego u borbi protiv okupatora. Zar to nije sramota? Zar ne treba da se kao zajednica zbog toga pokajemo", rekao je vladika Joanikije.
Pitao je i zar nije sramota za Crnu Goru da ima jame.
"Evo sahranili smo nedavno i okupatorske vojnike koji su poginuli na teritoriji Crne Gore. Nemačka ambasada se za to zalagala, i to je urađeno. A mi imamo jame gde su braća pobila braću, i te kosti niti su opojene niti su ljudski sahranjene, i ne pominju se te žrtve. A tu je bilo i dosta nedužnog naroda. Bilo je i onih koji su imali neku krivicu, ali zašto im se nije sudilo. To mora da se iznova sagleda i to neće naškoditi našem osnovnom, temeljnom stavu, našem antifašizmu. Tada ćemo moći da imamo pravu sliku o svim tim događajima, i da zauzmemo stav prema toj našoj tragičnoj prošlosti. Treba jedna katarza da se doživi. Ostale su traume narodu, to treba lečiti. A one se leče istinom, saznanjem i pokajanjem. Zalažem se da se popišu svi zločini", istakao je i dodao da nije sreo nijednog sina stradalih četnika koji nije bio za pomirenje.
Nije EU sveta krava, pa da joj se klanjamo
Mitropolit je rekao da ima kritičko razmišljanje i kritički odnos prema svemu, pa i prema EU. Kako je naveo, nije EU neka sveta krava, pa da joj se moramo klanjati čim se pomene.
"Pripadali smo Evropi i pre EU. Nisam oduševljen svim što se dešava u EU, ali zbog vladavine prava ja jesam za to da Crna Gora uđe u EU. Mi jesmo Evropa i pripadamo Evropi. Mi smo koren te Evrope, upravno balkanski narodi", istakao je mitropolit Joanikije.
On je rekao da je crkva božanska institucija, čija je glava Isus Hrist, a država je zemaljska institucija, koju svakako treba poštovati, i raditi za opšte dobro.
"Sada vidimo da su neki koji su nas progonili zapravo pljačkali ovu državu i sticali enormna bogatstva, naneli su veliku sramotu. To su oni koji su nas napadali za antidržavnu delatnost. Vidimo kako se to pokazuje a nije se sve pokazalo. U skladu sa božjom voljom, sve što je tajno, biće javno", kazao je vladika.
Govoreći o odnosu sa mitropolitom Metodijem, on je rekao da je taj odnos odličan, kao sa bratom.
"Kao što jesmo braća. Ja poštujem njegove nadležnosti", kazao je vladika Joanikije.
Kazao je i da u eri tehnološkog razvoja i društvenih mreža, ima koristi i ima mana. Ljudi se, ukazuje, manje druže, provode manje vremena zajedno, posebno mladi.
"Nisam ipak za to da se to zabranjuje, osim na časovima. Klasični vid obrazovanja je ipak najbolji. Komunikacija između živih ljudi, kreativnih ličnosti, ničim se ne može zameniti. Ima slučajeva da nepismeni ljudi završe fakultet, i to je problem", rekao je Joanikije.