Srbija i Balkan
Veber: Formalno priznavanje "Kosova" još nije na tapetu
Ne vidim baš neki ultimatum, rekao je stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber o francusko-nemačkom planu
Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber ocenio je danas da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije postavljen ultimatum za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da suštinski ne postoji rok za postizanje sporazuma.
"Ne vidim baš neki ultimatum. Nemamo rokove, mada prethodnih par meseci su neki rokovi bili u opticaju, ali pregovarači su opovrgavali priču o čvrstim rokovima. Informacije o tome šta su posledice (neispunjavanja uslova) nisu zvanične, tako da je teško reći da li se stvarno radi o nekom utimatumu. Radi se više o snažnoj, novoj inicijativi predloženoj iz EU, a predvođenoj Francuskom, Nemačkom, naravno, i SAD", rekao je Veber za Tanjug.
On je dodao da, na drugoj strani, cilj je da se dijalog pokrene sa mrtve tačke.
"Taj međusporazum koji je sada u opticaju mogao bi da se posmatra kao određeni ustupak Beogradu, jer u njemu, u tom međukoraku, još nije na tapetu formalno priznavanje Kosova", dodao je Veber.
On je istakao da je dijalog dugo bio u ćorsokaku, u dubokoj krizi.
"Potom, imali smo dve godine raznih suprotnosti, priče o razmeni teritorija, a kada je to propalo, oko 2020. godine, imali smo dve godine međuperioda u kojem su se vodili pregovori koji nisu vodili nigde, bavili su se manje ključnim temama, bilateralnim, kao što su tablice", napomenuo je nemački stručnjak.
On je naveo da se od prošlog juna, kada su srpski predsednik i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti bili kod nemačkog kancelara Olafa Šolca videlo da Nemačka želi da pokrene dijalog sa mrtve tačke.
"Sad imamo nešto što nismo imali od 2012. godine, pregovori su se podigli na vrlo visok nivo i tako se sada vidi taj pokušaj, uz vođstvo Nemačke, da se pregovara o političkom dijalogu", kazao je Veber.
On je napomenuo da ipak postoji određeni pritisak na Prištinu i Beograd.
"Čini se da su se u ključnoj nemačkoj inicijativi jesu podigle neke nade da će pod novom nemačkom vladom, novim kancelarom, Berlin ponovo zauzeti vodeću ulogu što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, što nije bilo jasno kad je novi kancelar stupao na dužnost. U tom trenutku nama ovde u Berlinu nije bilo jasno da li su neki regioni, poput Zapadnog Balkana, tema koja je bliska kancelaru", otkrio je Veber.
Veber dodaje da Zapad na neki način nije zadovoljan pozicijom Kurtijeve vlade.
"Treba podsetiti da njegova vlada počiva na određenim principima. Oni jesu i demokratski, za razliku od prethodnih vlada Kosova kada to nije bio slučaj. Kurti ima tvrde stavove, ne sve, ali imamo situaciju u kojoj to izaziva kontrareakciju kod zapadnih pregovarača, koji Prištinu doživljavaju manje konzistentnom. Da li je to i stvarno slučaj? Videćemo tokom eventualnog narednog susreta Vučića i Kurtija u Briselu", kazao je Veber.
Upitan da li mu se čini da Kurti više sluša Vašington, Veber kaže da to jeste bio slučaj u poslednjim krizama.
"U ovom trenutku iz zvaničnih krugova postoji konstruktivna saradnja između EU i Vašingtona. Priština je popustila tek kad je došao predlog i pritisak iz Vašingtona, a manje kad je to dolazilo od EU. Priština više sluša Vašington nego Brisel, ali nisam skroz siguran da je to stvarno slučaj. To ne smeta Uniji, jer na to gledamo kao deo transantlanske inicijative", naveo je Veber.
