Šta je EU ambasador u Srbiji radio u Novom Sadu

Švedski diplomata Andreas fon Bekerat, ambasador Evropske unije u Srbiji, za svoju prvu posetu izvan Beograda odabrao je - Novi Sad. Neko bi rekao - mali geografski pomak. Ali koliki je i kakav politički signal? 

Dan je započeo dostojanstvenim činom - polaganjem cveća za žrtve tragične nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Međutim, to je bio jedini trenutak njegove posete koji pripada isključivo ljudskosti. Sve ostalo - svaka rečenica, svaki susret, svaki tvit nosio je prepoznatljiv briselski rukopis. 

Tok posete sažeo je kroz niz tvitova i potvrdio - na Zapadu ništa novo: mnogo poruka o dijalogu, vladavini prava i još više selektivnog pristupa stvarnosti. Ni u jednoj njegovoj rečenici čitalac neće naći Srbiju kao subjekat, već isključivo kao objekat tuđe politike. A dok čitate njegove tvitove, zapazićete još nešto: Fon Bekerat i dalje na naslovnoj drži fotografiju u bojama ukrajinske zastave. Nije to dekoracija, a ponajmanje omaška - to je okvir svake njegove rečenice. 

U tom duhu su i njegove objave iz Novog Sada, savršeno usklađene sa briselskim priručnikom: 

"Sastao sam se sa gradonačelnikom Novog Sada i predsednicom Pokrajinske vlade (Majom) Gojković, sa fokusom na značaj vladavine prava i osnovnih prava, kao i na potrebi prevazilaženja sadašnje polarizacije. EU podržava opštine u unapređivanju svakodnevnog života građana Srbije".

Nakon sagovornika koje po protokolu mora da sasluša, a među kojima je i predsednica Skupštine grada Dina Vučinić, prelazi i na obaveznu turu - susret sa opozicijom:

"Nastavio sam posetu Novom Sadu sastankom sa predsednicom Skupštine grada Vučinić, kao i sa predstavnicima opozicije. Pristupanje EU zahteva angažovanje celog društva kako bi bilo uspešno. Razgovarali smo o tome kako da se stvori prostor za preko potreban dijalog između različitih aktera".

I za kraj, kao šlag na tortu, ostavio je susret sa predstavnicima civilnog društva:

"Završavam svoju posetu Novom Sadu sastankom sa predstavnicima civilnog društva. Rad organizacija civilnog društva na unapređenju demokratije, vladavine prava i ljudskih prava od suštinskog je značaja za evropski put Srbije". 

A kada se kaže civilno društvo u novosadskom kontekstu za strance to gotovo automatski znači samo jedno - Dinko Gruhonjić. Godinama najvidljiviji predstavnik tog dela novosadske scene na fotografiji koju je objavio Fon Bekerat deluje i najraspoloženije, kao da ga ne dotiče činjenica da su njegovi bliski saradnici prošle godine završili u egzilu u Hrvatskoj pod optužbama da su planirali bacanje Molotovljevih koktela na protestu u Beogradu 15. marta.

Naš izbor

Diplomatski gaf ili mala osveta sudbine: Otkud ruska zastava na reveru novog ambasadora EU u Srbiji

Suma sumarum, sve ispeglane i savršeno upakovane fraze: unapređenje života građana, prevazilaženje polarizacije, podrška opštinama, dijalog... I to po onoj staroj briselskoj formuli: govoriti o ljudskim pravima, ali nikada i o pravim Srba, govoriti o vladavini prava, ali nikad i o zločinima nad Srbima, govoriti o evropskim vrednostima, ali samo tamo gde se one uklapaju u političku strategiju EU. 

Kada se odmori od božićnih i novogodišnjih praznika, možda bi mogao da poseti Staro Gradsko, Goraždevac ili Gračanicu? Ili da pretrči do Tašmajdanskog parka, do spomenika podignutom u znak sećanja na 88 mališana koje su 1999. ubile NATO bombe? Tu će mu se ukazati i prva medijska kuća koja je ućutkana projektilima koji su odneli živote 16 medijskih radnika, nepostojećih za većinu zapadnih organizacija za ljudska prava. 

Tek tog dana građani će znati da EU, kad govori o ljudskim pravima, zaista govori o ljudskim pravima. I ne računa na upotrebnu vrednost žrtava.