RT Balkan analiza: Šta je sinoć poručio predsednik Srbije?

Obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u ponedeljak uveče nakon razgovora sa diplomatskom "petorkom" o pitanju KiM izazvalo je različite reakcije javosti. Mnogi su ocenili da je diplomatija Zapada od pre nekoliko dana mnogo ogoljenija, nervoznija i da su "pale maske", što znači da i Srbija treba i mora da pojača napore u spoljnopolitičkoj borbi. 

Jedna od prvih stvari koja upada u oči je promena osnove za pregovore Beograda i Prištine. To više nije ni (neispunjeni) Briselski sporazum, ni (nepoštovana) Rezolucija 1244, već francusko-nemački plan - tačnije evropski plan iza koga sada stoji svih 27 članica EU, uključujući i one koje ne priznaju tzv. Kosovo. 

Oni hoće da to bude završeno 

Razlozi su, pre svega, geopolitički, jer je Zapadu sada prioritet da zaokruži svoju interesnu sferu u Evropi, naglašava diplomata Zoran Milivojević.

"Oni hoće da to bude završeno, rešeno i to nedvosmisleno, i da se ovde isključe interesi bilo koga trećeg – Rusije, Kine, i to pre nego što počne rasplet oko Ukrajine", kaže Milivojević za RT Balkan. "Nova strategija Zapada je da kosovsku državnost potvrde na međunarodnom nivou, tamo gde oni imaju dominaciju: u Savetu Evrope bez Rusije, u EU i NATO -u."

On dodaje da Zapad preko ovog evropskog plana pokušava da prevaziđe probleme koje ima u sopstvenom dvorištu, tj. da i pet članica EU, od toga četiri članice NATO-a, promene svoje stav i priznaju tzv. Kosovo tako što će prethodno Srbiju naterati da promeni svoj stav.

Užurbanost zapadnih posrednika je vrlo prisutna, jer žele "da se to završi za vreme administracija koje su sada aktuelne i u Briselu i u Vašingtonu, dakle ove godine, jer njima iduće godine ističu mandati". 

Ipak, ulazak tzv. Kosova u NATO je još uvek samo želja i ne može tek tako da se desi. 

"Oni mogu da ga uvedu u Partnerstvo za mir, ali ne mogu u punopravno članstvo, moraju da ukinu KFOR... Mogu da ga uvedu kao što je Evropska komisija - ali ne EU - zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa 'Kosovom', dakle, kao sa entitetom, ali ne mogu da ga uključe u punom kapacitetu, jer moraju da mu promene status, a to ne mogu bez UN", smatra Milivojević. 

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović ističe da se "od Srbije očekuje da sarađuje u razgrađivanju sopstvene celovitosti, sopstvenog ustavnog poretka i međunarodnog ugleda" kako "slučaj Kosova" niko ne bi mogao da koristi kao presedan za jednostrane secesije. 

On podseća da nas "istorija opominje da se mir, stabilnost i bolji život ne čuvaju prihvatanjem ultimatuma na štetu suvereniteta i teritorijalnog integriteta".

"I tzv. Minhenski sporazum iz 1938. o oduzimanju Sudetske pokrajine od Čehoslovačke, ultimatum rađen iza leđa Rusije, ondašnji lideri Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije javno su predstavljali kao spašavanje mira u Evropi. Veoma je opasno što sadašnji lideri navedenih zemalja Zapada nisu svesni lekcija takve istorije", kaže Jovanović.

Zašto nas pritiskaju, ako može bez nas 

Treba ispraviti nedostatke i u dosadašnjem taktičkom pristupu srpske strane, ističe analitičar Branko Pavlović, jer je postalo očigledno da naša obazrivost i konstruktivnost ne daju rezultate i da oni to tumače kao našu slabost. 

On upozorava da Srbija mora jasno i nedvosmisleno da kaže da se protivi integracijama "Kosova" i članstvu u NATO-u.

"Neka oni bez naše saglasnosti, odnosno sa našim izričitim protivljenjem, rade šta god hoće, samo da se zna da smo mi veoma protiv toga. To je važno zato što bi ta ideja o članstvu tzv. Kosova u NATO-u značila da bi takve trupe bile tretirane kao okupacione snage, a to onda povlači nesagledive rizike za NATO trupe na području KiM", upozorava Pavlović.

"Vrlo je važno da se zna da smo mi protiv, pa da vidimo da li to može bez nas, jer, zašto nas pritiskaju ako može bez nas?", dodaje. 

Da je opasno praviti jednostrane poteze, slaže se i diplomata Milivojević, koji smatra da je kompromis jedini cilj i mogući ishod pregovora.

"Nema šanse da Balkan ostane stabilan ukoliko se Srbiji nameću rešenja. Nema mira ni u BiH, ni u Crnoj Gori, nigde", ističe on i ocenjuje da je Zapad već prihvatio da pitanje KiM ne može da se rešava "preko kolena" time što su prihvatili formiranje ZSO "sa ili bez Kurtija". 

Diplomatska ofanziva 

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije mora sada da razvije izuzetno veliku diplomatsku delatnost, pre svega sa ovih pet zemalja članica EU koje nisu priznale "Kosovo", predlaže Pavlović, "da ne bi Madridu, Grčkoj ili Slovačkoj Brisel prepričavao šta je stav Srbije, već da oni budu načisto da mi imamo čvrst stav da to ne dolazi u obzir".

Diplomatska aktivnost, pored ovih pet država, mora da obuhvati novu seriju razgovora sa Moskvom i Pekingom, ali i Indiju i arapski svet, i afričke zemlje i Južnu Ameriku, dodaje Pavlović.

Osim političkog fronta, otvara se i onaj ekonomski, s obzirom na to da se Srbiji, po rečima predsednika države, preti ekonomskim posledicama i povlačenjem investicija iz Srbije. 

Pavlović ističe da je "ekonomski interes zapadnih investitora da ostanu u Srbiji", ali da se videlo na primeru Rusije kako je američki interes uspeo da nadvlada interese evropskih država, tj. kompanija iz EU. 

Ekonomski interes je važan, ali ne i presudan, pa je moguće i ovde da se dogodi da politički interesi pretegnu, kaže Pavlović i dodaje da je dobro što smo prvi put sagledali da je preterano oslanjanje na strane investicije kao motor razvoja -  pogrešan koncept.

"Dakle, u najgore slučaju, imaću vize i neće biti stranih investicija. Dobro - strane investicije ću da rešim drugim modelom privrednog razvoja. Prema tome, ostaje da ću morati da tražim vizu umesto da ti dam KiM? Slušati Zapad nosi sa sobom mnogo veću cenu, mnogo je skuplje i mnogo je veća šteta, nego suprotstaviti mu se u odbrani nacionalnih interesa", zaključuje sagovornik RT Balkan.