Najnovija studija britanskih naučnika sa univerziteta Kembridž i Oksford pokazala je da upotreba antidepresiva u tretmanu kliničke depresije, anksioznog poremećaja i drugih poremećaja ličnosti, mogu izazvati "emocionalno otupljivanje".
RT Balkan je analizirao kolika je potrošnja antidepresiva u Srbiji, kao i sa kakvim posledicama se suočavaju pacijenti nakon upotrebe SSRI lekova - selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina.
Prema poslednjim obrađenim podacima za 2021. godinu koje smo dobili iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), računica je pokazala da se u apotekama na dnevnom nivou prodalo 10.000 kutija antidepresiva, odnosno 3.906.066 kutija godišnje.
"Prikupljanje i obrada podataka o prometu i potrošnji svih lekova u 2022. godini je u toku u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i ti podaci će biti dostupni u martu ove godine", saopšteno je za RT Balkan.
Lekovi otupljuju emocije i obaraju libido
Istraživanje britanskih naučnika nad zdravim ispitanicima, takođe je utvrdilo da su manje reagovali na pozitivna i negativna dejstva leka, da su sporije detektovali promene u kognitivnim testovima, dok su pojedini naveli da osećaju emocionalnu dosadu i da im ne prijaju aktivnosti u kojima su ranije uživali.
Jedan test pokazao je da se otupljavanje negativnih emocija odnosi na 40-60 odsto ljudi koji uzimaju lek. Ispitanici koji su uzimali SSRI, odnosno escitalopram (Leksapro, Cipraleks, Seropleks, Leksamil, Leksam, Elicea), takođe su prijavili da imaju i više problema sa postizanjem orgazma tokom seksa.
Jedna od autorki studije, profesorka Barbara Sahakijan sa Univerziteta u Kembridžu istakla je da "otupljivanje" može biti deo načina na koji lekovi pomažu ljudima da se oporave od depresije, ali bi takođe moglo da objasni uobičajeni neželjeni efekat.
"Na neki način, možda je to delimično način na koji antidepresivi deluju. Oni oduzimaju deo emocionalnog bola koji osećaju ljudi koji pate od depresije, ali, nažalost, čini se da oduzimaju i deo uživanja", rekla je ona.
U skoro svim testovima, uključujući i one koji procenjuju pažnju i pamćenje, lek nije napravio nikakvu razliku.
"Lek nema negativnih uticaja na kognitivne sposobnosti i sa tog gledišta je veoma dobar”, zaključila je doktorka i dodala da istraživanje može da bude od pomoći pacijentima prilikom odlučivanja o terapiji.
Naglasila je da "nema sumnje da su antidepresivi korisni" za mnoge pacijente, ali ne za sve pacijente.
Koautorka studije, profesorka Ketrin Harmer sa Univerziteta u Oksfordu, istakla je da je rad pružio značajan uvid da dalji razvoj antidepresiva u pravcu smanjenja neželjenih efekata.
"Sugestija da je čak 60 odsto pacijenata doživelo emocionalno otupljivanje mogla bi biti precenjena", podvukla je ona.
Antidepresivi se koriste u lečenju hroničnog bola i bolesti perifernog nervnog sistema
Magistar farmacije Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije za RT Balkan kaže da je od izuzetne važnosti reći da je depresija jedan od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja širom sveta.
"Zato nam je važno da danas pričamo o naslovima koji su se pojavili u medijima da antidepresivi otupljuju emocije, što brine naše pacijente, iako je od ranije je poznato da se kod osoba koje se leče i SSRI i drugim antidepresivima javlja takav efekat ", navodi farmaceut.
Ona dodaje da je sve poteklo od najnovijeg istraživanja britanskih naučnika koji su na zdravim dobrovoljcima pokazali da upotreba jednog antidepresiva iz grupe SSRI dovodi do otupljivanja emocija.
"SSRI su samo jedna grupa antidepresiva, koji deluju na serotonin u mozgu. Iako se pretpostavlja da serotonin igra ključnu ulogu u efektu, većina naučnika veruje da samo jedan neurotransmiter ne može biti odgovoran, već se najverovatnije radi o narušavanju ravnoteže između tri neurotransmitera, serotonina, dopamina i noradrenalina", objašnjava magistar farmacije.
Pacijenti koji boluju od depresije, naglašava ona, često ostaju nelečeni, usled otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zabrinutosti zbog stigme koja okružuje depresiju, ali i iz straha od potencijalnih neželjenih reakcija na lekove.
"Farmaceuti u apotekama češće su u kontaktu sa pacijentima od lekara. Zato su u idealnoj poziciji, pa i obavezi, da pruže relevantne informacije pacijentima o depresiji i njenom lečenju, kao i prevazilaženju zabrinutosti u vezi sa lekovima", objašnjava Kovačevićeva i naglašava da se u slučaju odumiranja osećanja pacijenti mogu poslužiti određenim merama za ublažavanje tih tegoba.
Metodi poput vežbanja i aktivnosti na otvorenom, mogu da stimulišu serotonin i podignu vaše raspoloženje, zdravija ishrana i izbegavanje alkohola takođe, kao i rad sa terapeutom.
"Ukoliko i nakon primene ovih mera pacijent i dalje ima osećaj emocionalnog otupljivanja, koji mu značajno utiče na kvalitet života, tada treba da se javi lekaru kako bi lekar razmotrio korekciju terapije. Izuzetno je važno da je pacijent ne prekida sam, jer nagli prekid može imati neprijatne, pa i ozbiljne efekte", podseća ona.
Farmaceut naglašava da se neki od antidepresiva koriste i u svrhu lečenja hroničnog bola, neuropatije, paničnog poremećaja i drugih, te da se izdaju isključivo na recept i jedino lekar može da uvede ili ukine odgovarajući antidepresiv u odgovarajućoj dozi i to nakon pažljive procene koristi i rizika za pacijenta.