Lim, ubijanje reke s predumišljajem (FOTO, VIDEO)

Žalosno ovih dana, posle velikih poplava izgledaju obale Lima od Bijelog Polja u Crnoj Gori, pa pored Brodareva u Srbiji i dalje prema Zalugu, Ivanju, Prijepolju, Bistrici, Priboju.

I nije to tako samo sad, samo ove zime, tako je godinima, decenijama unazad, a najstrašnije je kada niz reku naiđe velika voda pa se brzo povuče, a na obalama ostanu jezive, avetinjske slike drveća "okićenog" najlonskim kesama, obale posute flašama, frižiderima, šporetima, leševima životinja, automobilskim gumama...

Na njivama, u dvorištima kuća familije Gojak u Zalugu kod Prijepolja slike ostale posle poplave su kao iz filmova strave i užasa. Voćnjaci, kuće, dvorišta, sve je zatrpano plastikom, tonama otpada, kad dune vetar, kese sa grana drveća vijore kao neke tužne zastave naše sramote.  

"Lim tako, godinama ostaje lice i naličje naše stramote, naše, ljudske, bahatosti, naše bruke. Šta ćemo, ako se ne opametimo, ostaviti deci, unucima? Jesu li naši preci ostavili nama reku da je ovako besramno zagadimo, upropastimo, pretvorimo je u pokretnu deponiju", sležu ovih dana ramenima i pričaju ljudi na obalama reke pored Prijepolja i Bistrice.

Kod brane hidroelektrane Potpeć blizu Priboja, gde je preko jezera ispod sela Druglići postavljena velika lančanica koja zaustavlja smeće, radnici sa velikim mašinama svakog dana izvade iz vode i napune i po 25 kamiona, 400 – 500 kubika  raznog smeća i odvezu u sabirnu stanicu u Bistrici a zatim na veliku regionalnu deponiju u Dubokom kod Užica. I to je džaba. Više smeća stiže niz reku nego što može da se pokupi i odveze.

"U decembru prošle godine punom parom radili smo 13 dana, svakog dana sa reke je odvoženo i do 25 kamiona smeća, pa računajte koliko je to. Od 4. januara radimo gotovo neprekidno, svakog dana se sa vode pokupi i po 500 kubnih metara smeća, a ono stiže i stiže i kraj se ne vidi. Sad kad bi stao priliv smeća niz reku imali bismo posla još punih sedam dana, ali ono i dalje pristiže", priča danas Siniša Laković, predsednik Ekološkog udruženja "Jastreb" iz Priboja.

Po njegovoj računici, za nepunih godinu i po, od septembra 2021. godine kada je postavljena lančanica preko Potpećkog jezera na Limu kod sela Druglići samo sa ovog mesta pokupljeno je, i na deponiju u Dubokom, odvezeno najmanje 15.000 kubnih metara smeća. Sem ovog, niz reku stiže i ogromna količina drveta koje se odvaja na stranu i koje koristi toplana u Priboju.

Lakoviću je, kaže, mnogo lakše da nabroji šta sve stiže niz reku, nego, šta ne stiže.

"Šporeti, frižideri, zamrzivači, ostala bela tehnika, lešine uginulih domaćih životinja, krava, ovaca, svinja, ima tu i mnogo auto-otpada, branika, guma, automobilske plastike, rezervoara od goriva, odeće, obuće, kesa... Uh, čega se sve za ovo godina nisam nagledao na Limu", priča Laković.

Sa ogromne divlje deponije koja se nalazi nedaleko od Bijelog Polja, kraj samog Lima, hiljade tona smeća stižu do velike lančanice na 2,5 kilometara od brene HE "Potpeć", kad su ovako velike vode, za šest od sedam sati. Usput reka pokupi otpad sa desetina, stotina divljih deponija koje se nalaze pored samih obala i to su iz godine u godinu mučne slike koje se ponavljaju, i to je jedino što je izvesno. Istina je da je prošle godine, samo na području opštine Bijelo Polje, sa više od 50 divljih deponija uklonjeno 1.500 kubnih metara smeća, ali, to je kao kap u moru. Sve ono što se sa obala  ukloni, brzo se "nadoknadi".  

Ovih dana, sredstvima iz jednog od IPA projekata, programa pogranične saradnje, Opština Bijelo Polje nabaviće i postaviti dve barijere za hvatanje otpada na reci Lim koje će biti postavljene na gornjem i donjem slivu reke kroz ovu opštinu. U Srbiji, opština Priboj nabaviće katamaran i dodatnu opremu sa sakupljanje smeća na vodi.

Strašne slike sa Lima, sa same reke, iz priobalja, svi ovih dana vide. Kako tolike količine smeća utiču na podvodni biljni, životinjski svet, nekih većih istraživanja nema. Ekolozi jedino konstatuju da je Potpećko jezero nekim čudom puno ribe, i da tome svedoči i činjenica da je iz godine u godinu na vodi sve više kormorana koji love ribu.

I Siniša Laković, predsednik Ekološkog udruženja "Jatreb" iz Priboja kaže da su najteže slike koje gleda one kad se povuče voda posle poplava a vrbaci pored reke ostanu zatrpani automobilskim gumama, flašama, šopretima, buradima od nafte, benzina, drveće "zakićeno" kesama koje posle danima stoje kao avetinjski spomenici naše neodgovorni i našeg bezobrazluka.

"A, šta učiniti? Pristalica sam teorije da je kažnjavanje najefikasniji vid borbe protiv onih koji prave divlje deponije, koji odlažu smeće kraj reka, koji otpad bacaju gde stignu. Znam da je u SAD, recimo, ta mera dala odlične rezultate. Tamo ljude uhvaćene u prekršaju novčano kazne, papreno, sledeći put kazna je duplo veća, pa sledeći još duplo veća, a kazne prati i obavezan društveno-korisni rad, rad na čišćenju prirode, sakupljanju otpada. Sa druge strane, 30 godina propustili smo  u edukaciji mladih generacija, sad to treba nastaviti, početi od vrtića, ali, trebaće godine da se generacije ponovo nauče šta znači čuvati prirodu i šta ćemo kada ostanemo bez ovoga što imamo", kaže Laković.

Ovo eko udruženje orgnaizuje za letnjih meseci i rafting ture niz Lim od manastira Kumanica prema Prijepolju.

"Najteže nam je da stranicma koji su često naši gosti objasnimo otkud toliko smeća po vrbacima okolo, sa čime su to ‘zakićene‘ grane drveća, otkud toliko majica, jakni, džempera po granama u prirodi koja bi bez tog smeća bila predivna", kaže Laković.

Ne stiže smeće niz Lim samo iz Crne Gore. I oko samog Prijepolja, po potocima, kraj rečica, na sve strane su desetine i desetine divljih deponija sa kojih bujice kupe smeće i nose ka Limu.

Vladimir Malešić iz Prijepolja, zaljubljenik u veliku reku, ribolovac, priča kako godinama već, posle poplava gleda strašne slike u priobalju.

"Lim je pre koji dan bio veći nego 2010. godine kada su zabeležene velike poplave. Bio sam juče, danas, po naseljima koja su bila poplavljena i ono što sam tamo video je strašno. Malinjaci, zasadi kupine, voćnjaci sve je zatrpano smećem, stabla jabuka, krušaka, šljiva ‘zakićena‘ kesama, najlonima, njive zatrpane raznim smećem, čega tu sve nema, jezivo. Ne znam kako će ljudi uspeti da očiste svu tu silnu plastiku, se te kese po granama", priča Vladimir.

On je, nastavlja, u jedno već odavno siguran.

"Generacije koje će doći iza nas stideće se svojih predaka, onoga što smo mi radili. Jednostavno, dotakli smo dno. Kad čovek sad ode u vrbake pored Lima u ta nekad divna mesta za odmor, predah, može samo da sedne na neki šporet koji je donela voda i da plače. Možemo mi da pričamo o krivici države, o nesređenom sistemu, ali, ono smeće koje pliva niz Lim ovih dana mi smo bacili na divlje deponije, mi smo izneli iz svojih kuća, ostavili u prirodi bez ikakve odgovornosti", kaže Vladimir.

Niz Lim bi, veli Malešić, ovih dana stizalo mnogo više smeća da poplavni talasi niz reku nisu u novembru i decembru, "srećom", pokupili deo smeća sa priobalja i tada odneli niz Lim. Ovako, sad Lim nosi samo ono što se u priobalju nakupilo od novembra i decembra do ovih dana.

"Jedino što ostaje upitno jeste naša savest, svest nas koji živimo na obalama, čija će deca, unuci ovde živeti, svest svakog od naših komšija, uzvodno, nizvodno, hoćemo li jednom prestati da svaki potok, svaku rečicu, svako proširenje kraj Lima pretvaramo u deponiju. Boli li nas duša kad vidimo ovakvu reku i hoćemo li nešto tim povodom preduzeti", kažu Prijepoljci sa obala Lima.