Formiranje Zajednice srpskih opština na KiM je suštinski element da bi se krenulo napred u dijalogu, izjavio je danas američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i poručio da se time na prvom mestu treba pozabaviti, a da onda, kako je rekao, sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu za KiM.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata istakao da nema daljih dogovora bez implementacije već postojećih, odnosno, bez formiranja Zajednice srpskih opština, što znači i da se na razgovore o "francusko-nemačkom predlogu" ne može preći dok se ne reši pitanje ZSO.
Američki ambasador Hil je poručio i da je Srbija sada "verovatno na najvažnijem putu u svojoj istoriji - ka pridruženju evroatlantskim integracijama, uključujući i EU".
Pojam evroatlantske integracije, inače, uključuje ali ne podrazumeva isključivo EU integracije, već i ulazak u Severnoatlantsku alijansu, to jest, NATO.
SAD, naveo je ambasador Hil, "žele da pomognu Srbiji da to realizuje".
"Želim da budem jasan da podržavamo budućnost Srbije. Najbolje odnose na svetu imamo sa EU, a Srbija je na putu da joj se približi, što je najbolji način da ojačamo naše odnose", rekao je Hil u Muzeju Nikole Tesle nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i USAID-a o saradnji na realizaciji projekta "Bolja energija u Srbiji".
Na pitanje Tanjuga kako vidi format Zajednice srpskih opština i da li međunarodna zajednica ima mehanizam da privoli Prištinu da sporazum iz Brisela potpisan pre skoro 10 godina napokon realizuje, rekao je da su svi pregovarači, bilo da su iz EU ili SAD, potvrdili da je ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma.
"Ako pažljivo čitate tekst, prvih šest tačaka se bavi upravo formiranjem ZSO i to je suštinski element da bi se krenulo napred. I time se na prvom mestu i treba pozabaviti, a potom sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu, koji uživa podršku EU. U tom dokumentu se ide na šire ideje koje će zahtevati više vremena", rekao je Hil.
Dodao je i da ne možemo očekivati da se sve reši danas ili sutra, ali da je na prvom mestu da moraju da se sprovedu postignuti sporazumi u Briselu.
Na pitanje kako SAD vide format buduće ZSO, Hil odgovara da ne može da pruži više informacija o tome, jer detalji tek treba da se razrade.
"Briselski sporazum ima svega šest rečenica, na tome treba više da se radi i da se razrade detalji", naveo je američki ambasador.
Hil, međutim, nije spomenuo da je još 25. avgusta 2015. godine u okviru briselskog dijaloga Beograda i Prištine usvojen i dokument o opštim principima i ključnim odredbama ZSO. Te odredbe je, potom, osporio Ustavni sud "Kosova", a nedavno je Derek Šole, savetnik u američkom Stejt departmentu, obelodanio američki stav da ZSO treba da bude formirana u skladu sa odlukom prištinskog Ustavnog suda umesto po odredbama sporazuma postignutih u Briselu uz garancije Evropske unije.