Šta je Vučićeva zlatna žila: Grumen po grumen, 30 milijardi dolara

"Kao da nas je Bog pogledao", rekao je krajem decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otkrivši da je u jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađeno nalazište zlata.

A koga Bog pogleda jednom, izgleda da se na tog osvrne još koji put.

Jer predsednik je, i u sinoćnom obraćanju javnosti, kao jednu od malobrojnih dobrih vesti, saopštio da je u zemlji pronađeno još jedno ležište ovog plemenitog metala.

"To je jedno među prvih 100 najvećih nalazišta zlata u celom svetu, a možda i boljih nego u celom svetu", rekao je predsednik koji ipak nije hteo da otkrije gde se to ležište nalazi, jer bi se, kako kaže, tamo svi sjatili.

Tačnu lokaciju, misteriozan je predsednik, znaju samo on i još jedna osoba.

"Ne pokušavajte da saznate dok ne počnemo da radimo svoj posao, jer kad saznate sledi skok cene po 10 i 50 puta", začikao je Vučić medije.

Ko leži na zlatu?

U međuvremenu, njegova prva dobra vest potvrđena je kada je sredinom januara kanadska rudarska kompanija "Dandi" na svom sajtu objavila da je na lokalitetu Čoka Rakita, u opštini Žagubica, našla ležište dimenzija 500h250h80 metara. A onda je sa istom informacijom, ali četiri dana kasnije, izašlo ministarstvo rudarstva i energetike.

RT Balkan je zato, kako naši čitaoci ne bi čekali, sve dok se ne oglasi kompanija koja je nalazište otkrila, pokušao da istraži gde bi mogla da bude ta nova, Vučićeva misteriozna lokacija sa zlatom.

"Informacije objavljujemo tek kada se potvrde rezerve i kada se elaborat o rezervama uradi i overi pred republičkom komisijom za overu rezervi. Drugo, i po članu 49. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dužni smo da poverljive, ili informacije koje se odnose na kompanije koje vrše istraživanja, čuvamo do trenutka dok sama kompanija odluči da ih saopšti", ne bi da brza direktor Geološkog zavoda profesor doktor Dragoman Rabrenović.

Geolozi, naravno, tačno znaju u kojim se regionima zemlje nalazi zlato i to su, kako on kaže, najčešće područja i zone u kojima se u geološkoj prošlosti odigrala snažna magmatska aktivnost.

Rabrenović nam je tako, barem malo olakšao posao, suzivši spisak "osumnjičenih" krajeva Srbije u kojima bi se mogla kriti "Vučićeva zlatna žila".

"Zlata u Srbiji ima na oko dvadesetak lokacija, i to su uglavnom predeli okoline Bora, odnosno Timočki magmatski kompleks i formacije istočno i zapadno od njega. Poslednje potvrđeno ležište je u okolini Žagubice, odnosno u geografskoj regiji Homolja, a zlata još imamo i u jugoistočnoj Srbiji, na području Leckog masiva, zatim na području između Bosilegrada i padina Vlasine i Kukavice", priča Rabrenović.

A osim na istoku zemlje, i građani u Raškom okrugu "leže" na zlatu.

Preciznije, prema podacima koje je prošle godine objavilo ministarstvo, izdate su dozvole za istraživanje zlata na lokacijama Zlatni kamen i Šanac na obroncima Rogozne, kao i u selu Leča i na lokalitetu Kaludra, na obroncima Golije.

Čije je naše zlato?

Istraživanjima se u našoj zemlji trenutno bavi desetak kompanija. Na prvi pogled stranih.

"Što se kapitala tiče, kapital jeste strani. Ali sve kompanije koje rade na teritoriji Srbije su domaće jer su registrovane u našoj zemlji. To je definisano zakonskom regulativom, pa kompanije, kad steknu sve dozvole, od ministarstva dobijaju istražno pravo na dodeljenu teritoriju", objašnjava Rabrenović.

Da li će, onda, kada bude iskopano, to zlato biti naše ili njihovo?

Ustav Srbije je nedvosmislen. Mineralno bogatstvo je vlasništvo države, odnosno naroda.

"To jeste naše bogatstvo, i ne znači da, kada strana kompanija eksploatiše nalazište, da je to njeno i da će svo zlato da odnese. Ne, ona mora prvo da ga ponudi državi na prodaju", objašnjava direktor Geološkog zavoda.

Šta to znači u praksi vidi se i na primeru kompanije "Ziđin" koja je po sporazumu dužna da sve proizvedene količine zlata prvo ponudi na prodaju po berzanskoj ceni Narodnoj banci Srbije, i tek kad ona odbije, može da dobije dozvolu za izvoz.

A prema najsvežije dostupnim podacima, od jula prošle godine, banka takvu kupovinu još nije odbila, pa je tako, za tri i po godine od "Ziđina" kupila skoro šest tona zlata, što i ne čudi, budući da mnogi stručnjaci procenjuju da je baš investiranje u ovaj dragoceni metal, finansijski najsigurnije i najisplativije.

Osim što imamo priliku da dođemo "prvi devojci" i na kraju je i otkupimo, kakvu još vajdu imamo od otkrića ovakvih ležišta zlata?

"Bez obzira na to da li će država sama vaditi ovu rudu ili će pravo eksploatacije dati nekom drugom, eksploatacija zlata doprinela bi razvoju čitave zemlje. Kompanije koje eksploatišu ova nalazišta, imaju obavezu da određeni procenat, u ovom slučaju pet odsto, plaćaju na ime rudne rente. Šezdeset odsto te sume ide državi, a 40 odsto lokalnoj samoupravi", objašnjava dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta Biljana Abolmasov.

Taj procenat od pet odsto od neto povraćaja iz topionice, međutim, jako je mali u poređenju sa cifrom koju ubiraju države u regionu (na primer u Hrvatskoj je to 10 odsto).

Bez obzira na to što je, pre dve godine tadašnja ministarka Zorana Mihajlović najavila povećanje rudne rente, ta priča je, u međuvremenu, potpuno nestala iz etra i više se i ne pominje.

Ali, nije ni to jedina dobrobit.

"Na ovakvim projektima se zapošljava i veliki broj ljudi. U rudarskoj industriji posao dobijaju i geolozi, rudari, tehnolozi, mašinci… Druga strana medalje je i zaštita životne sredine, za šta je veoma značajno da esploatacija bude kontrolisana i da se pažljivo prati šta se dešava u čitavom tehnološkom procesu", dodaje Abolmasov.

Zlatna žila vredna desetine milijardi dolara

U svakom slučaju, Vučić je definitivno doneo dobre vesti, jer koliko je ovo otkriće značajno, najbolje možda svedoči i saopštenje sadašnje ministarke Dubravke Đedović, nakon potvrde ležišta u Žagubici.

"Potencijalne rezerve značajne su sa aspekta količine rude i sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije. Ovo otkriće je važno i sa aspekta potencijalnog značajnog povećanja resursa i rezervi rude zlata u Republici Srbiji", navela je ministarka.

Da su ovakva otkrića ogroman benefit za Srbiju, saglasan je i Rabrenović.

"Možemo reći da Srbija jeste jako bogata rudnim blagom, odnosno mineralnim sirovinama, pri čemu sada ostaje samo da se na adekvatan način sve to valorizuje. Procenjena vrednost rudnih rezervi u našoj zemlji nekih 30 milijardi dolara. Ako sada dodamo i ovo novo ležište, to je uvećanje za još šest stotina tona (iako ne čistog zlata) što svakako podiže bilans rezervi, ali i vrednost državnog kapitala", ističe direktor Geološkog zavoda Dragoman Rabrenović.

Odnosno, kako je nedavno za Tanjug precizirao njegov zamenik Predrag Mijatović, prema poslednjim procenama, Srbija ima oko 250 tona na postojećim nalazištima, 150 na potencijalnim, a posle najnovijih otkrića, odnosno otvaranja rudnika Čukaru Peki u Boru, gruba je procena da Srbija ima rezerve od 500 tona te rude.  

To je oko 16 miliona unci, a jedna unca na tržištu ima vrednost oko 1.900 dolara.

To što leži, ne mora da bude iskopano

Sagovornik RT Balkana, zaposlen na jednom od projekata za istraživanje zlata u Srbiji, ne može da kaže na koje novo nalazište predsednik misli, ali kaže da je, kada je reč o nalazištu kod Žagubice "sigurno pronađeno nešto dobro", budući da preliminarni rezultati pokazuju da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem tog plemenitog metala od 93 odsto.

Naš izvor, koji je želeo da ostane anoniman, međutim, upozorava da je dug put od otkrića zlata do njegovog iskopavanja - ako ga uopšte i bude.

"Sve zvuči odlično, i doprinosi popravljanju negativne atmosfere prema rudarstvu koja u poslednje vreme vlada u Srbiji. Ali, važno je znati da statistike govore da je za otvaranje rudnika potrebno 18 do 20 godina, tako da ćemo tek za 15 godina moći da pričamo o ekonomskoj isplativosti ležišta. Isto tako, tek svako hiljadito istraživanje postane rudnik", upozorava naš sagovornik, koji, kako kaže, i sam godina radi na jednom istraživačkom projektu, koji "nije još ni blizu rudnika".

Da je možda prerano za optimizam, vidi se i iz izjave ministarke Đedović koja je rekla da, iako "pomenuti rezultati predstavljaju značajan korak napred u poznavanju geologije ležišta", oni još uvek ne znače otvaranje rudnika.