Srbija i Balkan
Proroković za RT Balkan o nacionalnoj strategiji SAD: Vreme za jaku diplomatsku inicijativu Srbije
Moramo da lobiramo i u Moskvi i u Pekingu, da vidimo kako regulisati naše odnose sa Turskom, Izraelom, arapskim zemljama, kao i Iranom, koji su zainteresovani za Zapadni Balkan, naglašava Dušan Proroković
U nedavno objavljenoj Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji, Bela kuća je izložila novi pristup globalnim geopolitičkim izazovima. SAD više neće težiti svetskoj hegemoniji, već će se fokusirati na zapadnu hemisferu i ekonomski oporavak. Rusija nije više predstavljena kao glavna pretnja, a postavlja se pitanje kako će ovaj zaokret uticati na Srbiju i Zapadni Balkan.
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu izjavio je za RT Balkan da nije iznenađen zaokretom Amerike u geopolitičkim stavovima, jer je, prema njegovim rečima, ovakav kurs već najavljen tokom prvog mandata Donalda Trampa, kao i u njegovoj predizbornoj kampanji, a njegovi saradnici su to naglašavali i prethodnih meseci.
Proroković podseća na izjave direktorke američke obaveštajne službe Tulsi Gabard koja je govorila o odustajanju od tvrdog intervencionizma i prelasku na manje agresivnu spoljnu politiku, ističući da se međunarodnim odnosima više neće baviti kao prethodne administracije, od Regana do Bajdena.
Gost RT Balkan podseća i na izjavu američkog ministra odbrane koji je rekao da Rusiju treba posmatrati drugačije i da ona više nije pretnja za bezbednost SAD.
"Ova izjava, kao i nedavna poseta Stiva Vitkofa Moskvi, nakon koje nije bilo deljenja informacija sa NATO-om ili EU, ukazuju na nova strateška opredeljenja SAD", ukazuje Proroković.
On ističe da je pitanje kako će se implementirati sve ove promene, jer, kako naglašava, ne pita se za sve Amerika u celom svetu, a ni u pojedinim regionima.
"Postoji mnogo izazova, rizika i pretnji, kako za regionalnu, tako i za globalnu bezbednost, te će biti trenutaka kada će i SAD i ostali akteri morati da se prilagođavaju situaciji", ocenjuje on.
Balkan nije u fokusu američke politike
Povodom činjenice da Zapadni Balkan nije pominjan u novom američkom dokumentu, Proroković ocenjuje da i nema razloga za to.
"Mi smo svi na Balkanu pomalo balkanocentrični. Ponekad mislimo da smo centar sveta i da se svi bave nama. Međutim, okolnosti su drugačije. Mi smo duboka evropska periferija i u globalnom okviru više ne postojimo", kaže Proroković i dodaje da je bilo istorijskih momenata kada je Balkan bio prioritet, ali da to više nije tako.
On navodi da je poslednji takav momenat bio 1992-93. godine, kada je Balkan bio najznačajnija kriza u svetu i kada su se svi bavili situacijom na ovim prostorima.
"Nas nema na mapi Amerike, što takođe možemo da vidimo iz njihovih postupaka", naglašava Proroković, podsećajući na to da Amerika već 8-9 meseci nema ambasadora u Beogradu, kao ni u Sarajevu. Takođe, ističe da je Tramp povukao sankcije Dodiku, što, kako ocenjuje, dokazuje da Balkan nije u fokusu američke politike, a to može biti i bolje za nas.
Gost RT Balkan takođe ističe da je, sa druge strane, za Evropsku uniju jedino važno da pokriju Balkan u kontekstu ukrajinske krize.
"Oni samo žele da nas sve nateraju da budemo usaglašeni sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i na ovim prostorima nemaju drugi interes", ukazuje Proroković.
On naglašava da ćemo morati više da se sami bavimo sobom i ukazuje da nam se otvara manevarski prostor da zainteresujemo druge nezapadne međunarodne igrače za našu poziciju i situaciju.
Na žalost, kako ističe, u Srbiji se poslednjih nedelja odigrava agresivna antiruska kampanja.
"Ništa ne dešava samo od sebe. Mi moramo da lobiramo i u Moskvi i u Pekingu, da vidimo kako regulisati naše odnose sa Turskom, Izraelom, arapskim zemljama, kao i Iranom, koji su zainteresovani za Zapadni Balkan", naglašava Proroković.
Podvlači da je sada vreme za jaku diplomatsku inicijativu, pre svega usmerenu prema Moskvi i Pekingu, jer ovaj odlazak SAD znači da će drugi eksterni igrači popuniti taj prazan prostor.
"U ovom trenutku taj prostor popunjava EU", navodi analitičar, dodajući da, u odsustvu drugih nezapadnih igrača, nemački ministar spoljnih poslova dozvoljava sebi da nam u sred Beograda deli lekcije.
Sankcije NIS-u
Govoreći o tome da li zaokret politike SAD ima uticaja na situaciju u NIS-u, Proroković naglašava da nije siguran koliko je Trampova administracija bila uključena u situaciju oko NIS-a, kao i da su odluku o sankcijama doneli ljudi koji su upravljali Amerikom pre Trampa.
Navodi da je poslednji potez američkog ambasadora Kristofera Hila, pre nego što je povučen sa te funkcije, faktički bio uvođenje sankcija NIS-u. Međutim, kako kaže, to nije bilo direktno, već indirektno preko OFAK-a.
Proroković takođe ističe da ne isključuje mogućnost da su u svemu tome učestvovali i neki naši zvaničnici, te da zbog toga, naglašava, sada imamo problem u komunikaciji sa Moskvom.
"Potpuno je nenormalno da Viktor Orban, koji je na čelu države koja je članica EU i NATO, ima bolju komunikaciju sa Vladimirom Putinom i rešava svoja energetska pitanja daleko bolje nego Srbija, koja nije članica ni EU, ni NATO, niti je Rusiji uvodila sankcije, niti je činila bilo šta što bi moglo da se nazove krupnim strateškim provokacijama prema Moskvi", ukazuje Proroković.
Kako ocenjuje, imamo "koloplet problema" koji je delimično nastao zbog tajne diplomatije, "zbog pregovora koji su se vodili daleko od očiju javnosti", a delimično zbog svega što je vezano za NIS, a što je poznato javnosti.
On veruje da rešenje krize za NIS leži, koliko u Vašingtonu, toliko i u Moskvi.
Proroković ukazuje da se pitanje NIS-a ne rešava samo kroz pregovore sa "Gaspromom", već da treba voditi dijalog direktno sa Rusijom. On naglašava da je ovo politički problem koji treba rešavati preko političkih linija između Beograda i Moskve, i pita se zašto niko od naših političara nije pozvao kabinet Putina da razgovara o ovom pitanju.
"Problem NIS-a je za nas, par ekselans političko pitanje, ne samo energetsko i ekonomsko, jer se može dramatično odraziti na položaj Srbije u međunarodnim, ali i regionalnim odnosima, kao i na naš status i ambicije u regionalnim okvirima", ističe Proroković i naglašava da to pitanje tako treba i rešavati.
Primećuje da su naši zvaničnici nekoliko puta razgovarali sa Amerikancima u vezi sa NIS-om, ali da se ništa nije promenilo.
"Hajde da probamo malo i na drugu stranu, da vidimo da li može da se reši preko drugih kanala", zaključuje Proroković.
EU se treba čuvati: Spremni su na sve
On je takođe ocenio da se Evropske unije treba čuvati, jer su, kako kaže, ušli u magnovenje i proglasili ukrajinski rat za svoj "egzistencijalni rat".
"Spremni su na sve", upozorava Proroković.
Naglašava da se u Evropi sprovodi militarizacija kakvu nismo videli od 1938/39. godine, i da se "od njih treba distancirati".
"Mi smo mali i nismo u prilici da se direktno suočavamo sa njima, pa ponekad treba prećutati neke uvrede i ne komentarisati određene stavove da ih ne bismo izazivali", kaže Proroković.
Prema njegovim rečima, ne postoji niko ko može sa sigurnošću tvrditi da će Evropska unija postojati za tri godine.
"Sve je na stolu i sve je otvoreno, jer se u poslednjih šest meseci desilo više promena nego u nekim istorijskim periodima za deset godina", dodaje on.
Proroković takođe ističe da mu nije jasno čime Evropska unija i Velika Britanija prete Rusiji.
"Ako, kako se tvrdi, zaista ne žele da pristanu na mirovni plan, ova kriza će se unutar Evrope samo produbiti", kaže dodavši da "konfrontacija Evrope sa Rusijom stvara višedimenzionalnu krizu".
Live
