Tri nove restriktivne odluke Vlade CG prema Rusiji: Koje oblasti su sankcionisane

Vlada Crne Gore usvojila je tri odluke o primeni novih restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji i Belorusiji. Reč je o usaglašavanju sa najnovijim paketima sankcija koje je EU usvojila krajem oktobra.

Spajić o Vučićevom predlogu zajedničkog ulaska u EU: Mi ćemo prvi, a vi požurite

Usvojeni paket sankcija EU nastavak je evropske politike odgovora na Specijalnu vojnu operaciju i podršku Belorusije tom procesu.

Prema usvojenim merama, novi paket sankcija prema Belorusiji proširuje listu restrikcija na oblasti vojne industrije, tehnologije i logistike.

Na taj način EU i države koje su uskladile svoju politiku – uključujući Crnu Goru – pojačavaju nadzor i ograničenja u sektorima koji bi mogli doprineti vojnim kapacitetima u Minsku. Ovo je nastavak prakse usklađivanja koju je Crna Gora primenjivala i u prethodnim ciklusima, kada je, od početka sukoba u februaru 2022. godine, bez izuzetka podržavala sve restriktivne pakete prema Belorusiji.

U delu koji se odnosi na Rusku Federaciju, usvojene mere obuhvataju proširenje sankcija na još pet ruskih banaka, zatim zabranu pružanja IT usluga ruskim subjektima, kao i zabranu uvoza ruskog gasa u države članice EU i zemlje kandidate koje usaglašavaju svoju politiku sa Briselom.

Nadalje, sankcije se proširuju i na izvoz visokotehnološke i industrijske opreme, što predstavlja nastavak evropskih nastojanja da se ograniči pristup Rusije tehnologijama koje mogu imati vojnu ili industrijsku upotrebu.

Dok Crna Gora, sa jedne strane, ažurno usklađuje spoljnu politiku sa direktivama Evropske unije, usklađivanje viznog režima ide znatno sporije. Da bi i ta usklađenost bila stoprocentna, Crna Gora će morati da ukine bezvizni režim za još 11 država, među kojima su i Rusija i Belorusija. Prema najavama, vize bi trebalo da se uvedu najkasnije krajem septembra.

Blaga sumnja i drhtava nelagoda: Milan Knežević pisao ambasadoru EU u Podgorici zbog kolektora

Na listi država koje su na čekanju za uvođenje viza su još i Azerbejdžan, Kina, Bahrein, Katar, Saudijska Arabija, te tri države čiji državljani imaju mogućnost ulaska u Crnu Goru bez viza tokom turističke sezone – Egipat, Jermenija, Kazahstan, Uzbekistan. Na ovoj listi bi uskoro mogla ponovo da se nađe Turska, kojoj je bezvizni režim nedavno privremeno suspendovan.

Posebnu novinu u najnovijem paketu predstavlja uvođenje restrikcija na kriptovalute – prvi put sankcije obuhvataju i digitalnu imovinu.

Sankcionisano je posedovanje, korišćenje i emitovanje stabilkoina koji su direktno povezani sa ruskom rubljom. Ova mera ima za cilj da onemogući korišćenje kripto-tržišta kao alternativnog kanala za finansijske transakcije koje bi mogle zaobići već postojeće sankcije.

Njeno usvajanje od država kandidata, među kojima je i Crna Gora, ponovo pokazuje visok stepen političke usaglašenosti sa Evropskom unijom.

Nove odluke Vlade tako su još jedna potvrda da Crna Gora nastavlja da u stopu prati politiku Evropske unije, kako u tehničkom, tako i u političkom smislu, što predstavlja ključan element procesa pristupanja i međunarodne kredibilnosti zemlje.