Evropska unija pritiska članice koje nisu priznale tzv. Kosovo da ga priznaju

Profesor univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server naveo je da poslednja verzija takozvanog francusko-nemačkog predloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine u koju je, kako tvrdi, imao uvid, sadrži više detalja o uređenju života srpske zajednice na KiM, da se u njoj ne pominje priznanje tzv. Kosova od pet država EU, ali ne krije da EU poziva na priznanje.

Server je u blogu ocenio da je najnovija verzija plana "korak u pravom smeru" ako se u potpunosti primeni, ali da ima "sumnjivih dodataka" i nedostataka.

On je preneo da se u članu 7 navodi da se obe strane zalažu za postizanje konkretnih aranžmana, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i korišćenjem postojećih evropskih iskustava, "kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnost pružanja usluga na Kosovu" u, kako se navodi, pojedinim oblastima, uključujući mogućnost finansijske pomoći Srbije i direktne kanale komunikacije između srpske zajednice i vlade tzv. "Kosova".

U delu tog člana koji je objavio Server navodi se da će strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima".

Server je naveo da je, kako tvrdi, jedan od nedostataka to što se u prvom paragrafu ne pominje ustav tzv. "Kosova" kao osnova za navedene "konkretne aranžmane" i da se ne zahteva reciprocitet unutar Srbije za albansku zajednicu.

"Kojim uslovima bi se regulisala 'mogućnost finansijske pomoći Srbije'? Nije jasno ni šta znače 'direktni kanali komunikacije' sa vladom Kosova. Već postoji Savet zajednica koji obezbeđuje takvu komunikaciju sa predsednikom Kosova, kao i predstavljanje Srba i drugih zajednica u parlamentu i vladinim ministarstvima", rekao je Server.

On je naveo da se u tekstu ne pominje ni pitanje imovine manastira Dečani i ocenio da bi u njemu trebalo da se pominje sprovođenje relevantne odluke tzv. kosovskog Ustavnog suda.

Za Servera je najveći nedostatak ovog plana to što nema "očiglednog pozivanja na priznanje Kosova od strane pet članica EU koje ga ne priznaju".

Ali podsetimo da su plan prihvatile sve članice EU, odnosno svih 27 zemalja, pa i one koje ne priznaju nezavisnost "Kosova". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u planu nema eksplicitnog priznavanja Kosova, iako su prikrili činjenicu da postoji implicitna obaveza da se ne protivimo ulasku Kosova u UN.

"Neuspeh da se dobije priznanje od pet država koje ga ne priznaju je kršenje dogovora", smatra Server i ocenjuje da to možda i ne bi trebalo da bude u tekstu, ali da bi trebalo da se dogodi kako bi se, kako tvrdi, "Kosovo uverilo da je normalizacija stvarna".

Server je ocenio da, čak i ako bi tih pet zemalja priznalo nezavisnost tzv. Kosova, ovaj sporazum ne bi bio ni blizu sporazuma o dve Nemačke, po kome je navodno napravljen.

Kako je rekao, specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sastao sa predstavnicima pet država EU koje nisu priznale nezavisnot tzv. Kosova, ali dodaje da je potrebno više posvećenosti kako bi se omogućila evropska integracija tzv. Kosova.

"Svi moraju biti uvereni da je došlo vreme da se odustane od suprotstavljanja evropskoj perspektivi Kosova. Nije dovoljan samo Lajčakov angažman, već i Vašingtona i EU", navodi Server.

Server dalje poziva da je potrebno izvršiti pritisak na Beograd i Prištinu kako bi se došlo do "neophodnog kompromisa", ali ne navodi da Priština od 2015. odbija da ispuni obavezu i formira Zajednicu srpskih opština.

"Pritisak na Kosovo je odavno vidljiv. Relativno je lako izvršiti pritisak na državu koja nema drugu opciju osim da uđe u NATO i EU. Pritisak na Srbiju je znatno manji. Predsednik Vučić je odigrao uspešnu defanzivnu igru, balansirajući između Rusije i Kine protiv EU i SAD. Ali, igra je možda sada gotova. Evropljani su Srbiji postavili oštar ultimatum, čiji je konkretan sadržaj neizvestan, ali lako zamisliv", napisao je Server.

Server ne krije da je pritisak na Srbiju da prihvati plan pojačan u poslednje vreme i da ostaje da se vidi da li će biti dovoljan i da li će, kako kaže, dovesti do željenog rezultata.

O tome kakve pritiske trpi Srbija, Vučić je rekao da mu je više puta rečeno na sastancima da ako Beograd ne prihvati plan, suočićemo se sa prekidom procesa evropskih integracija, zaustavljanjem a zatim i povlačenjem investicija i ekonomskim merama koje će naneti štetu Srbiji.