Ruski komentar smene u vrhu BIA – pritisci Zapada

Smenjivanje Marka Parezanovića sa mesta načelnika operativnog odeljenja (Službe operativnih dejstava) srpske službe bezbednosti BIA, o kojem sa neobičnom lakoćom pišu i domaći i brojni strani mediji, izazvalo je opštu uznemirenost, prenosi ruski portal posvećen vestima iz Srbije ruserbia.com.

Kako se ocenjuje, prvi put su se režimski i prozapadna izdanja u Srbiji poklopili: jedni (režimski) pišu po diktatu, ne razumejući stvarno stanje stvari, a strani zato što je ostavka Parezanovića njihov najveći uspeh.

"Međutim, jedno je sigurno: nema ničeg rutinskog u činjenici da je sa vrha bezbednosne piramide uklonjen čovek koji je više od četvrt veka gradio autoritet na delu, u operacijama nevidljivim običnom čoveku, ali dragocenim za državu. Umesto te istine, srpska javnost danima čita prerađene teze i spekulacije, dok se u stvarnosti dogodilo nešto daleko opasnije – strane obaveštajne službe zahtevale su njegovo uklanjanje, a njihovi mediji su uporno podržavali taj zahtev, jer je Marko Parezanović bio poslednji čovek na vrhu BIA koji je svim silama štitio Srbiju", istakli su u izdanju.

Napominje se i da je Parezanović učinio nešto što se u svetu obaveštajnih struktura smatra "najvećim grehom". On je uspostavio "profesionalnu nezavisnost koja nije bila podređena spoljnim centrima moći" i nije se uklapao u matricu očekivane "političke korektnosti, poslušnosti i predvidljivosti koju su zahtevali od srpske službe".

"U fotelju načelnika operativnog upravljanja Parezanović nije seo kao politički kadar ili po partijskoj preporuci, već kao bivši operativni radnik koji je korak po korak prošao sve stupnjeve službe i sve ključne tačke na kojima se brani država. Karijeru je započeo na Kosovu i Metohiji u godinama kada je rad u obaveštajnim strukturama tamo značio svakodnevni rizik po život, a ne administrativnu dužnost. Potom, preko operacija u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, postao je čovek koji je 25 godina vodio procese koji su suštinski menjali odnos snaga u regionu", naglasili su u ruserbia.com.

Zašto su čelnici BIA trn u oku MI6

Objasnili su da ga je takva biografija učinila opasnim, a istovremeno ga pretvorila u metu stranih službi i smetnju onima unutar sistema koji "nisu mogli da kontrolišu čoveka sa sopstvenom mrežom kontakata, realnim rezultatima i sopstvenim zaslugama".

Kako su napomenuli u izdanju, krajem leta ove godine pojavili su se prvi znaci pritiska. Brojni zapadni mediji, kao i mediji u regionu, a posebno u Crnoj Gori, okačili su Parezanoviću etiketu "glavnog ruskog čoveka", što je bio jasan signal pritiska, jer sve sa epitetom "rusko" mora biti uklonjeno.

"To je formula koja uvek funkcioniše, a u ovom slučaju primenjena je brutalnom preciznošću", navodi portal.

"Njegova jedina javna izjava, data na naučnoj tribini (i možda jedina greška u karijeri), u kojoj je jasno rekao da glavna pretnja Srbiji dolazi od spoljnog faktora i od pojedinaca u političkim partijama, medijima i neprofitnim organizacijama koji deluju po njihovim direktivama, odjeknula je kao udarac na celu mrežu koja godinama deluje u Srbiji", ističe ruserbia.com.

Napominje se i da su ti centri moći tačno znali da Parezanović razume šta je "pravi rak ovog društva" jer je posmatrao kako se sistematski iznutra podrivaju srpske institucije preko struktura civilnog društva povezanih sa zapadnim službama, te ga je zato trebalo ukloniti.

"Od tog trenutka, sve što se događalo više nije bio spontani talas medijske pažnje, već precizno usmeren proces. Najpre su se pojavile lažne informacije o navodnoj prepisci u Skaju (iako nikada nije dostavljen nijedan dokaz, samo niz spekulacija koje su širili plaćeni zapadni mediji). Potom se pojavila teza o njegovim navodnim vezama sa ruskim strukturama, koja je posebno pojačana nakon što je dobio odlikovanje od ruskog rukovodstva.

Narativ koji se stvarao oko njega svodio se na to da je on čovek koji guši demokratiju, utiče na stranke, organizuje proteste, rasteruje proteste, utiče na episkope, pa čak i na izbor patrijarha. Kada je u avgustu 2020. Milo Đukanović pred kamerama izjavio da je Parezanović radio sa ruskim službama da bi ga zbacio sa vlasti, kampanja je samo dobila svoje lice, jer niko nije imao više razloga da ga mrzi od onoga ko je nakon decenija na vlasti izgubio kontrolu nad volanom, upravo zahvaljujući Marku Parezanoviću.

Upravo u takvim operacijama ogleda se njegov najveći značaj. U Crnoj Gori je obnovljen srpski identitet u trenutku kada je režim Mila Đukanovića bio na korak od toga da ga u potpunosti iskoreni. U Republici Srpskoj bio je nevidljiva ruka koja je čuvala stabilnost kada je spoljni pritisak bio najžešći, a u Beogradu - "crna kutija" koja je čuvala najveće državne i nacionalne tajne srpskog naroda, ma gde se nalazile. Za više od dve decenije službe, Parezanović, ni kada je bio na dnu, ni kada je bio na vrhu, nije dao povod za sumnju da radi za bilo koju drugu zemlju osim svoje zemlje Srbije.

Zato je morao da bude uklonjen. Ne zato što je bio "ruski", jer to nikada nije ni bio, već zato što je bio isuviše srpski za epohu u kojoj se od Srbije traži da svoje institucije prilagođava interesima tuđih prestonica.

U tome leži suština onoga što se dogodilo. Uznemirujuća istina koju većina Srba ne vidi: uklonjen je ne agent tuđih interesa, već profesionalac koji je u službu unosio ono čemu se ne može naučiti u školi niti naslediti preko funkcije - instinkt, iskustvo, autoritet i odanost sopstvenoj državi.

Britanska MI6 (i njihove zapadne kolege) dobile su ono što su najviše želele.

Podsetimo, glavni urednik "Nacionalne odbrane" Igor Korotčenko letos je ukazao da je "ključno pitanje sposobnost srpske Bezbednosno-informativne agencije da održi situaciju pod kontrolom i neutrališe namere zapadnih obaveštajnih službi, uključujući MI-6".

"Nad glavom načelnika operacija BIA nadvijaju se kišni oblaci, jednog od najiskusnijih ljudi srpske obaveštajne zajednice – Marka Parezanovića. Njegovo uklanjanje iz sistema državne bezbednosti Srbije danas predstavlja ključni cilj kako za MI-6, tako i za niz drugih zapadnih tajnih službi", upozorio je tom prilikom, Korotčenko.