Bugarski parlament odobrio je danas ostavku koalicione vlade bugarskog premijera Rosena Željazkova, nakon protesta organizovanih protiv korupcije.
Od 240 poslanika u Kongresu 127 je glasalo za prihvatanje ostavke, dok nijedan poslanik nije bio protiv. Vlada će nastaviti da obavlja svoje dužnosti dok se ne izabere nova.
Direktni povod protesta protiv vlade bio je predloženi budžet za narednu godinu, koji bi povećao poreze i doprinose za socijalno osiguranje kako bi se finansirala veća državna izdvajanja. Dublji razlog, međutim, kako navodi agencija Asošiejted pres, jeste rastuće nezadovoljstvo zbog percepcije široko rasprostranjene korupcije među političkom elitom i osećaj da za obične građane ne postoji pravda.
Protesti i pad devete vlade u poslednjih pet godina istakli su političku nestabilnost u zemlji u trenutku kada planira da se pridruži zajedničkoj evropskoj valuti.
Željazkova manjinska vlada preživela je šest glasanja o poverenju od kada je imenovana u januaru, ali je ovog puta veliki odziv demonstranata na ulicama promenio situaciju, navodi agencija.
Bugarski premijer je juče objavio ostavku, navodeći da je to direktan odgovor na sve veći pritisak javnosti i da je zahtev da vlada podnese ostavku postalo nemoguće ignorisati.
Predsednik Bugarske Rumen Radev sada mora da najvećoj grupi u parlamentu da priliku da formira novu vladu. Ako ne uspe u tome, šansu će dobiti druga po veličini grupa pre nego što predsednik odabere kandidata.
Ako svi pokušaji propadnu, što je verovatno, Radev će imenovati privremenu vladu dok se ne održe novi izbori.
Politički analitičari očekuju da bi još jedni izbori, osmi od 2021. godine, verovatno proizveli još jedan duboko podeljen parlament sa teškoćama u formiranju stabilne vlade. Bugarska, koja je postala članica EU 2007. godine, trebalo bi da pređe sa svoje nacionalne valute, leva, na evro 1. januara, čime će postati 21. članica evrozone.