Srbija i Balkan
Donor sperme u Danskoj imao gensku mutaciju koja izaziva rak: Da li Srbija ima ugovor sa tom bankom
Sa Evropskom bankom sperme u Danskoj, klupko je počelo da se odmotava kada su lekari primetili da deca rođena od doniranog materijala oboljevaju od raka
Muškarac sa genskom mutacijom, koja može da dovede do nastanka raka, bio je donor Evropske banke sperme u Danskoj punih 17 godina, a od njegovog materijala rođeno je 197 beba širom Evrope. Spermu ovog donora koristilo je 67 klinika za plodnost u 14 zemalja, a mapa vodi i do Srbije(KiM). Ministarstvo zdravlja se nije oglašavalo ovim povodom, a prema podacima Udruženja "Šansa za roditeljstvo", materijal iz ove danske banke se nije koristio u Srbiji.
Ostaje i etička dilema, čak i da je reproduktivni materijal stigao od potpuno zdrave osobe, koja nema genetske predispozicije ni za jednu bolest, da li je u redu da se rodi blizu 200 "braće i sestara" širom sveta, koji ne znaju jedni za druge? Oni mogu da se sretnu u nekom periodu života i da se među njima jave emocije.
I ovo nije usamljen slučaj. Bilo je primera da je donoru zabranjeno da donira spermu jer je od njegovog materijala rođeno 550 dece. Nejasno je zašto pojedinačne zemlje ne uvedu stroža ograničenja? Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju nedavno je predložilo ograničenje od 50 porodica po davaocu.
Sa Evropskom bankom sperme u Danskoj, klupko je počelo da se odmotava kada su lekari primetili da deca rođena od doniranog materijala obolevaju od raka. Obratili su se Evropskom društvu za genetiku. Tada je utvrđeno da među 67 dece (poznate u to vreme), 23 ima varijantu oštećenog gena, a od toga je desetoro imalo dijagnozu raka.
Sperma je potekla od anonimnog muškarca koji je donor još od studentskih dana, od 2005. godine. Njegovu spermu su potom koristile žene oko 17 godina. Inače, donor je prošao sve zdravstvene provere. Međutim, imao je oštećen gen TP53 – koji ima ključnu ulogu u sprečavanju ćelija tela da postanu kancerogene.
Ovo je poznato kao Li Fraumeni sindrom za koji se zna da nosi rizik od 90 odsto za razvoj raka, posebno tokom detinjstva, kao i raka dojke kasnije u životu.
Evropska banka sperme u Danskoj, koja je prodavala uzorke, saopštila je da "duboko saoseća" sa pogođenim porodicama i priznala je da je u nekim državama iz donirane sperme rođeno previše dece.
Iako na mapi objavljenoj na sajtu banke stoji da je sperma ovog davaoca poslata i u jednu kliniku u Srbiji/tzv. Kosovu, u pisanom odgovoru iz te institucije za Bi-Bi-Si na srpskom potvrđeno je da je ona poslata samo na KiM.
Taj uzorak, međutim, nije iskorišćen, saopštili su.
Zemlje koje se još pominje gde je stigao reproduktivni materijal tog muškarca su - Danska, Nemačka, Holandija, Poljska, Španija, Mađarska, Severna Makedonija, Albanija, Grčka, Kipar, Gruzija, Irska i Island.
Materijal iz tri evropske banke
Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" kaže za RT Balkan da Srbija ima ugovore sa tri evropske banke reproduktivnog materijala. To su danska banka "Krios", češka banka "Pronatal" i jedna španska banka.
"To su tri banke sa kojima Srbija ima sporazum o uvozu reproduktivnih ćelija. Ovde nikada iz te banke (Evropske banke sperme u Danskoj) nijedan paket nije uvezen", navela je Krstić.
Dodaje da je i njoj neshvatljivo da neko bude donor skoro 200 puta i pojašnjava da zakonska regulativa u toj oblasti zavisi od zemlje do zemlje. U Srbiji je propisano da od jednog donora samo jedan par ili žena bez partnera mogu da dobiju materijal.
"Ne može da se desi da dva para dobiju materijal od jednog donora. Tako zakon nalaže. U ovom konkretnom slučaju muškarac je bio donor 17 godina, čak je teško reći u koje zemlje je otišao taj materijal. Ni on nije znao da je nosilac tog gena, niti se testiraju donori na takve specifičnosti", rekla je ona.
U Srbiji je Banka reproduktivnih ćelija otvorena 2019. godine. Otvorena je u GAK Višegradska. Međutim, čekalo se na zakonsku regulativu i pravilnike, a kada je sve završeno nije bilo zainteresovanih domaćih donora. Sa uvozom materijala iz inostranstva krenulo se u decembru 2023. godine.
Maja Stojiljković iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pojašnjava da postoje bolesti za koje je jasna genetska osnova (retke bolesti), ali da za neke bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, kancer, dijabetes, postoje samo genetski faktori rizika.
"To su predispozicije za razvoj bolesti. Neizvesno je da li će doći do razvoja bolesti ili ne", navela je Stojiljković za RTS.
Sve banke reproduktivnih ćelija u svetu imaju određene provere za donore- medicinska dokumentacija, porodična istorija i da li nose infektivne agense koji izazivaju zarazne bolesti.
"Ukoliko je osoba zdrava, ne može se pretpostaviti da li nosi ovakav gen, morala bi da se urade genetička ispitivanja. U bankama se ispituju nosioci na retke bolesti (cistična fibroza, hemoglobinopatije) i dalje nije učestalo da se rade predispozicije za kancer", istakla je Stojiljković.
U ovoj veoma osetljivoj oblasti ključna je regulativa. Tu će morati mnogo toga da se menja. Dešavanje u Danskoj biće otrežnjenje za ceo svet. Počev od toga koliko puta neko može da bude donor, do detaljnijih analiza na genske mutacije. Danas postoje testovi koji mogu da pokažu genetsku predispoziciju za rak.
Live
