Guba u okruženju: Ima li opasnosti za Srbiju, koliko se brzo širi i kako se prenosi

Pacijent oboleo od gube ili lepre, koji je registrovan u Hrvatskoj, na kućnom je lečenju i oseća se dobro. Reč je o radniku iz Nepala koji je pre dve godine sa porodicom došao u Hrvatsku, a pre nekoliko dana osetio je prve znake bolesti.

Naš izbor

Donor sperme u Danskoj imao gensku mutaciju koja izaziva rak: Da li Srbija ima ugovor sa tom bankom

Zaraza se pojavila i u Rumuniji i to u jednom luksuznom spa-centru. Lepra je detektovana kod maserke iz Azije. Virusolozi kažu da nema mesta za paniku, da se zaraza prenosi dugotrajnim bliskim kontaktom, dok se teško prenosi običnim socijalnim kontaktom. 

Reč je o zaraznoj bolesti koja je poznata još iz biblijskih vremena.

Danas je ima u pojedinim afričkim i azijskim zemljama. Zbog migracija stanovništva pojavljuje se i u područjima gde je prethodnih godina nije bilo. U Hrvatskoj kažu da su poslednji takav slučaj imali pre 32 godine. 

Virusolog Nada Kuljić Kapulica pojašnjava da lepre ima u endemskim područjima, u pojedinim zemljama, a da je do Evrope stigla zbog migracija. Oboleli, kako kaže, verovatno nije ni znao da je zaražen, jer inkubacija traje dugo.

"Inkubacija traje i do deset godina. Znači možete da se zarazite sada, a da se bolest ispolji tek za deset godina. Javljaju se promene na koži. Takvi pacijenti se odmah izoluju i uključuje se terapija", rekla je Kuljić Kapulica za RT Balkan.

Kako se bolest prenosi?

Pojašnjava da se tokom inkubacije bolest ne prenosi, već se prenosi samo kada se jave leprozne promene na koži. Zapravo te promene na koži su rezervoar i izvor zaraze.

Kuljić Kapulica je radni vek provela na VMA i seća se da je osamdesetih u toj ustanovi lečen jedan pacijent koji je imao gubu. 

"Mi smo imali osamdesetih godina na VMA pacijenta obolelog od lepre. Lečenje je tada bilo tuberkulostaticima. Lekovima kojim se leči tuberkuloza", pojasnila je ona.

I u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, sve je više radnika koji stižu iz afričkih i azijskih zemalja, a pojedine su endemska područja gde još uvek ima lepre.

Rizik da se bolest pojavi i u Srbiji postoji, ali virusolozi kažu da nema mesta panici, jer se bolest ne prenosi tako lako.

Lekari u Hrvatskoj navode i da većina ljudi danas ima prirodni imunitet na lepru, a određenu zaštitu pruža i vakcina protiv tuberkuloze, koja je u obaveznom kalendaru imunizacije u Hrvatskoj, ali i u Srbiji.

"Nema razloga za paniku i stigmatizaciju stranih radnika, rizik njenog prenosa socijalnim kontaktom je nizak i ne predstavlja rizik za šire stanovništvo," rekla je Mirela Pavičić Ivelja, sa Odeljenja infektologije splitskog KBC-a.

Epidemiolog Bernard Kaić iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) naveo je da nema mesta za zabrinutost jer je lepra (Hansenova bolest) danas retka i u potpunosti izlečiva bolest.

"Politiko": Veliki kašalj se vratio u Evropu; Hrvatska žarište

"U Hrvatskoj je nedavno zabeležen jedan uvezeni slučaj, pri čemu je obolela osoba odmah dobila propisanu antibiotsku terapiju, a svi bliski kontakti su blagovremeno identifikovani i uključeni u program nadzora. Ne postoji rizik za javno zdravlje, rizik prenosa bolesti pri uobičajenom socijalnom kontaktu, ni rizik na širu populaciju", naveo je Bernard Kaić.

Lepra je retka, hronična zarazna bolest. To je danas potpuno izlečiva bolest uz lečenje antibiotskom terapijom i koja se razvija vrlo sporo. Razdoblje od zaraze do pojave simptoma može trajati više godina, ponekad je to i deceniju. 

Bolest nije smrtonosna, ali ako se ne leči može da dovede do atrofije mišića, invalidnosti i oštećenja kože.