Evropski parlament: Šmit da objasni nametanje odluka u BiH u izbornoj noći

Grupa članova Evropskog parlamenta i parlamenata država članica EU zahteva od visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da pojasni odluke o nametanju izmena Izbornog zakonodavstva BiH u izbornoj noći, prenosi Tanjug. 

U pismu Šmitu oni podsećaju na Aneks 3 Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim se kaže da će izbori u BiH biti održani u skladu sa odgovarajućim dokumentima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

"Smernice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za reviziju pravnog okvira za izbore navode da je potrebno doneti izborno zakonodavstvo jedne zemlje dovoljno ranije pred izbore, kako bi birači i svi učesnici mogli biti obavešteni o pravilima", navodi se u pismu Šmitu.

Ističu da izborno zakonodavstvo doneseno u "poslednjem trenutku" potencijalno potkopava poverenje procesa i umanjuje mogućnost političkim učesnicima i biračima da budu pravovremeno upoznati s pravilima izbornog proces.

Dvadeset osam potpisnika pisma je pozvalo je Šmita da obrazloži način na koji je korišćenje bonskih ovlašćenja u konkretnom slučaju u skladu s ovim odredbama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, predlažući nezavisnu procenu ove institucije.

Navode da čvrsto veruju da demokratske reforme ne bi trebalo nametati kao odluke, već bi ih, kažu trebalo realizovati kroz transparentan i inkluzivan proces, koji uključuje širok krug aktera, uključujući mišljenja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Venecijanske komisije.

"Ključna uloga civilnog društva takođe će biti presudna u ovom pogledu", naglašava se u pismu.

Parlamentarci su izrazili i zabrinutost u vezi s daljim tokom reformi, uglavnom zbog ključne uloge koju bi u tom procesu igrala stranka HDZ BiH.

"Kao što znate, zbog trenutnih struktura pod Dejtonom, biće vrlo teško postići bilo kakvo ozbiljno sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, jer je potrebno mnogo aktera za većinu, uključujući i stranku HDZ. Bojimo se da će Vaši predlozi zakomplikovati ovaj proces, jer neće biti ozbiljnih podsticaja da HDZ pristane na druge promene, jer je njihov najveći zahtev zadovoljen. Osim toga, ljubazno molimo da pojasnite navodnu koordinaciju sa Zagrebom u vezi s tim odlukama", navodi se u dokumentu.

Parlamentarci su još izrazili i punu podršku mandatu visokog predstavnika u BiH i istakli da je njegovo prisustvo u zemlji i dalje neophodno "zbog nedostatka uspostavljene odgovornosti u državnim institucionalnim strukturama BiH".

"Mandat Visokog predstavnika je uverljivo najmoćnija i najdalekosežnija međunarodna nadzorna struktura u bilo kojoj zemlji sveta. Takozvana bonska ovlašćenja mogu nadglasati demokratske institucije i odluke Visokog predstavnika u slučajevima kada je Dejtonski mirovni sporazum ugrožen. Stoga, onaj koji poseduje ovaj mandat mora uzeti u obzir ogroman osećaj odgovornosti, integriteta, proporcionalnosti, i poštovanje državnih institutcija i građana", naglašava se u pismu, prenose sarajevski mediji.

Inače, Šmit je juče na sastanku sa Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta iza zatvorenih vrata govorio upravo na ovu temu, a jedna od učesnica sastanka, parlamentarka Tineke Strik je raspravu ocenila "prilično razočaravajućom".

Šmit: Iskoristiću sva raspoloživa sredstva da kaznim "loše ponašanje"

Podsetimo, u izbornoj noću u BiH Visoki predstavnik Kristijan Šmit iskoristio je bonska ovlašćenja i nametnuo izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine.

U opširnom pismu Šmit se zahvalio i čestitao građanima BiH na izborima, dok je onima koji, kako je rekao, imaju lošu nameru, poručio da su demonstrirali loše ponašanje.

"Imajte na umu da ćemo iskoristiti sva raspoloživa sredstva da to otkrijemo i kaznimo", poručio je Šmit.

Istakao je da će uprkos njegovoj nametnutoj odluci demokratska volja birača biti ispoštovana.

"Ono što mora uslediti je brzo formiranje vlada, parlamenata i pravosudnih institucija, koje moraju biti spremne da se odmah uhvate u koštac sa brojnim ozbiljnim pitanjima koja se nalaze pred ovom zemljom i njenim građanima", naveo je Šmit.

Iako je nametanje ove odluke bilo najavljeno za jul 2022. godine, nakon čega su usledili višednevni protesti ispred kancelarije Visokog predstavnika u organizaciji bošnjačkih stranaka, Šmit je dao rok od šest sedmica stranakama u Federaciji BiH da se dogovore o izmenama Izbornog zakona, što se nije dogodilo.