U istom danu, Evropska unija je Crnoj Gori "euforično" prekinula zastoj u proširenju zatvaranjem pet poglavlja, a Srbiju je ponovo vratila korak unazad – na "doradu" i ponovno dokazivanje.
Zbog odluke Brisela da Beogradu ne otvori pregovarački Klaster 3, uprkos tome što su ispunjeni tehnički uslovi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da izostane sa samita EU-Zapadni Balkan.
Evropa poručuje – potreban je značajan dalji napredak Beograda u pogledu vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, što će, navodi se, nastaviti da određuje ukupni tempo pregovora o pristupanju.
Predsednik Srbije saopštio je da mora da štiti interese Srbije i da će zemlja svakako nastaviti evropskim putem.
Dok jedni takav potez karakterišu izrazom nezadovoljstva odnosom EU prema Srbiji, deo opozicije smatra da odluka da se ne ode u Brisel nije dobar odgovor.
Kako je poručio, on će na samitu govoriti u korist Srbije.
"Ono što rade Srbiji nema nikakve veze sa zdravim razumom", rekao je on u vezi sa pripremama Srbije za pristupanje EU.
Ima li kraja dodavanju uslova Srbiji za ulazak u Uniju i da li je neodlazak na ovaj krajnje tehnički sastanak logičan odgovor Srbije na neprincipijelan odnos Brisela prema Beogradu?
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da je na ovaj način, EU poslala poruku da ne prestaju uslovljavanja kada je reč o Srbiji zbog ukrajinske teme. Istakao je da Srbija nema nameru da menja svoj međunarodni položaj i spoljnu politiku, već će ostati principijelna na pozicijama od ranije.
Pritisci Brisela da Srbija promeni svoju spoljnu politiku po svaku cenu zbog prioriteta koji dominiraju u EU očigledno ne mogu da prođu, smatra Milivojević.
Kako ističe, Srbija daje do znanja da nema nameru da menja svoj položaj i svoju ličnu kartu kao nezavisna i vojno neutralna država koja ima komunikaciju sa svima i koja na toj poziciji želi da ostane.
Na pitanje da li bi Srbija bila bliža EU da je ispunila sve uslove vezane za vladavinu prava, slobodu medija i normalizaciju odnosa sa Prištinom koji, prema evropskim zvaničnicima, određuju tempo evropskog puta Srbije, Milivojević je ocenio da to nije suštinska tema već – Ukrajina.
Milivojević je napomenuo da je ovo jedna vrsta politike iscrpljivanja prema Srbiji. Na taj način Srbiju dovodi u situaciju da ceo proces evrointegracija dobije drugu konotaciju, odnosno da postane instrument uslovljavanja Srbije da promeni samu sebe i prihvati nešto što je u suprotnosti sa njenim državnim i nacionalnim interesima.
Odgovarajući na pitanje da li postoji jasna i jedinstvena strategija EU prema Zapadnom Balkanu, s obzirom na to da su favoriti za prijem u EU postale Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora, Milivojević je rekao da izbor ovih država govori da je u prioritetu geopolitika, a ne standard i norme.
"Sada se iz toga iskače, sada se stavlja geopolitika u prvi plan i ignorišu se standardi i norme koji su važili za sve od ranije. Kako drugačije objasniti da su u odnosu na Srbiju veći favoriti Ukrajina, koja je u ratnom stanju gde ne funkcioniše politički sistem i ne zna se koje su joj granice, ili Moldavija, koja takođe to ne kontroliše, a u slučaju Srbije se takav pristup ne primenjuje", istakao je Milivojević za Tanjug.
Na pitanje da li je dobra odluka to što Srbija prvi put neće imati svog predstavnika na današnjem Samitu EU u Brisel, Milivojević je rekao da je neodlazak Srbije na Samit, poruka da Srbija ne prihvata pritiske i da nema nameru da odustane od svojih državnih i nacionalnih interesa i da menja svoju poziciju.
Saradnik Instituta za Evropske studije Slobodan Zečević ističe da je "predsednik uradio ono što se od njega tražilo - usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i formiranje REM-a, ali da zauzvrat nije dobijen pozitivan odgovor o otvaranju klastera 3".
"Vučić je izrazio nezadovoljstvo odnosom prema Srbiji. To je vrsta protesta naše zemlje, jer ispunjava ono što se od nje traži, a nije dobila otvaranje klastera 3. Unutrašnje nezadovoljstvo u EU će biti prisutno, jer su to rituali integracija, a ovim jedna država remeti sklad koji se nameće", rekao je Zečević za RTS.
Predsednik Srbije istakao je, nakon odluke da se ne otvori klaster 3, da smatra da ovim potezom štiti interese građana Srbije.
"Bez obzira što znam da će to naići na kritike mnogih i u Briselu, što znam da će naići na kritike onih koji onako sve kritikuju i kad ne znaju šta vam kritikuju, uvek će naći kritike šta god da uradim", istakao je Vučić.
Komentarišući Vučićev neodlazak u Brisel, predsednik SNSD-aMilorad Dodik pozdravio je odluku kao "racionalnu, državničku i razumljivu".
"Licemerstvo i nepoštovanje koje briselska birokratija pokazuje prema Srbiji i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj, više se ne mogu ni prihvatiti ni tolerisati", poručio je Dodik na Iksu i dodao da se od "srpskog naroda traži da pristane na uslove na koje nijedan narod ne bi pristao, da čini ustupke koje nijedan narod ne bi učinio".
Osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin rekao je da je ovo "odluka državnika za koju predsednik neće dobiti podršku većine članova Vlade Srbije, ali će imati podršku ogromne većine Srba".
"Svako udaljavanje od EU je korak bliže Srbiji, Rusiji i Kini, EU integracije su najveći neprijatelj srpskih integracija. Srbija Evropskoj uniji ne duguje ništa, a EU duguje Srbiji bar da sprovede Briselski sporazum i da poštuje Dejtonski sporazum", rekao je Vulin.
Kako se navodi, Savet pozdravlja što su evropske integracije strateški cilj Srbije, ali naglašava da Beograd to mora "jasnije" da pokaže rečima i delima.
To, ukratko, znači usklađivanje sa politikama EU, priznavanje "Kosova" i uvođenje sankcija Rusiji. Poslednji put, Srbija je u pregovorima sa EU otvorila jedan klaster pre četiri godine, u decembru 2021.