Srbija i Balkan
Vladan Petrov za RT Balkan: Država nije bila svesna kuda vodi saradnja sa USAID-om
Posle pada nadstrešnice pale su mnoge maske i velike podele u sistemu, ukazao je sudija Ustavnog suda
Poslednjih mesec dana, srpsko pravosuđe je potreseno sukobima i javnim skandalima.
Političari, mediji, tužioci, sudije, međusobno razmenjuju optužbe, građanima nije uvek lako da razumeju smisao ovih borbi, ali opšti je utisak da je politika prodrla u pravosuđe i da pojedine tačke spora uveliko prelaze granice Srbije i zadiru u projekte koji uključuju najkrupnije igrače na svetu.
U ovom trenutku deluje da projekat izgradnje hotela na mestu nekadašnjeg Generalštaba, barem za sada, neće biti realizovan. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu zbog sumnje u nepravilnosti u slučaju "Generalštab".
Isto to tužilaštvo podiglo je nedavno optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i nekoliko drugih funkcionera, a u vezi sa, kako je navedeno, nezakonitostima prilikom ukidanja svojstva kulturnog dobra na zgradama Generalštaba.
Za "Jutro na RT" o ovim temama je govorio sudija Ustavnog suda Vladan Petrov.
On je istakao da postoji važna stvar koju građani treba da razumeju, a to je da sudstvo i tužilaštvo treba da budu nezavisni.
"Kada se neko ko je bio ministar pravde, ministar na drugim funkcijama i javni delatnik, neko ko je obrazovani pravnik, nađe u ovakvoj situaciji, njegova izjava i postupanje je postupanje jednog političara. Ušao je u političku borbu sa organom (Tužilaštvo za organizovani kriminal) koji ne bi trebalo da postupa politički", naveo je Petrov.
Naglasio je da u komunikaciji između tužilaštva i ministra ima mnogo toga što nije najjasnije i zaslužuje vrstu kritike.
"Sam poziv koji mu je uručen, način na koji mu je uručen, ako mu je uručen, onda njegova reakcija koja zaista nije bila adekvatna, a to je da ga otprilike ne interesuje taj poziv, zatim njegov odlazak onda kada tužilaštvo ne radi. Doduše, iz nekih medija saznali smo da je čak izdat nalog za njegovo privođenje", naveo je Petrov i dodao da to, takođe, nije uobičajena komunikacija kada je u pitanju čovek koji je na funkciji i koji je bio ministar pravde i najverovatnije sa ljudima koji rade u tužilaštvu ima odgovarajuću komunikaciju.
Ne možemo govoriti, istakao je Petrov, o sukobu između dve vlasti, jer tužilaštvo to nije, ali možemo govoriti da postoji vrlo neadekvatna komunikacija. Napomenuo je da će se ovde voditi i pravna borba.
Kazao je da ozbiljna neslaganja nisu počela sa slučajem "Generalštab", već da su posle pada nadstrešnice pale mnoge maske i velike podele u sistemu.
Ovde se nalazimo, rekao je, u sferi ogromnih nagađanja i očigledno da ovi procesi imaju određenu političku pozadinu, ali i geopolitičku. Petrov je istakao da najava čak i potvrda da od projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba neće biti ništa, ne znači samo gubitak investicija i štetu, već je reč i o tome da naše društvo doživljava dodatno slabljenje i utiče se na podele.
Objasnio je da kada pravosuđe treba da počne da živi po nekim novim pravilima, dešavaju se ovi problemi, dodajući da su oni personalni, jer se prilikom promene Ustava i pravosudnih zakona nije previše vodilo računa o tome da je potrebno napraviti personalni diskontinuitet kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija.
Istakao je da smo mogli da konstituišemo nove organe u potpuno novom sastavu i potencijalno sa novim ljudima na čelu pravosuđa.
Naglasio je da je tužilaštvo u dobroj meri oličeno u vrhovnom tužiocu, a svako tužilaštvo u pojedinačnom tužiocu, a da mi imamo situaciju gde postoji gotovo demokratski neprihvatljiv kontinuitet jedne ličnosti na mestu vrhovnog tužioca.
Naveo je da je Visoki savet tužilaštva dosta traljavo počeo da radi svoj posao, mnogo toga što je trebalo, nije urađeno. Upitan o postajanju dve struje u tužilaštvu, naveo je da postoji Visoki savet tužilaštva koji nije uspeo da se otrgne nesumnjivo dominantnog uticaja jedne osobe koja je vrhovni javni tužilac.
Na pitanje u kojoj meri je zapadni faktor, preko organizacija kao što su USAID i Sorošev Fond za otvoreno društvo uopšte imali uticaja u srpskom pravosuđu, Petrov je rekao da smo nažalost svikli i srasli sa tim organizacijama u jednom periodu.
"USAID, prema mojim saznanjima, jeste bio finansijer mnogih konferencija, događaja, čak i naravno, finansijer u nekim aktivnostima i opremi koje se vezuju za ministarstvo pravde, tužilaštvo i druge organe. Mi smo kao država na neki način ušli na jedan kolosek, a nismo bili svesni kuda to vodi. I to je odgovornost svih nas koji smo nekako učestvovali u tome", kazao je.
Naveo je da je uticaj kvazi-stručnih organizacija kao što je Cepris ili političkih organizacija kao što je Proglas, doveo do ozbiljne politizacije u pravosuđu, mnogo šireg i dubljeg dejstva nego što je to bilo ranije.
Upitan o odlascima vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac kod ambasadora EU i Velike Britanije da se žali, između ostalog, rekao je da je krajnje indikativno da rektor Vladan Đokić, posle razgovora u Vladi Srbije ili nedolaska na razgovor, odlazi u Brisel, London, na neka druga mesta i da je situacija normalna to ne bi bilo toliko primetno.
Istakao je da ta matrica postoji kada je reč o vrhovnom javnom tužiocu, dodajući da smo u prvoj godini kada je fokus bio na nadstrešnici i studentskim blokadama imali nekoga ko je na vrhu visokog obrazovanja (Beogradskog univerziteta) da se tako ponaša, a sad imamo nekoga ko je u vrhu tužilaštva.
Live
