Srbija i Balkan
Hrvatska osnovala komisiju za "povrat" broda "Jadran, na čelu Grlić Radman
Jedan brod je posvađao susede i, dokle god se ne raščisti ta situacija, Crna Gora ne može da računa na članstvo u Evropskoj uniji
Hrvatska vlada je osnovala Komisiju za "povrat" školskog broda "Jadran" i druge vojne imovine od Crne Gore, što je jedan od razloga zbog kojeg joj Hrvatska u pregovorima o pristupanju uskraćuje saglasnost za zatvaranje poglavlja o spoljnoj politici.
Zagreb u svojoj odluci navodi da je obostrano dogovoreno razmatranje ovog pitanja na nivou stručnih komisija jer je pitanje sukcesije vojne imovine bivše JNA, posebno oko vlasništva školskog broda "Jadran", jedno od otvorenih pitanja dveju zemalja.
Za predsednika Komisije s hrvatske strane je imenovan šef diplomatije Gordan Grlić Radman, a članovi su još Andreja Metelko-Zgombić i Vanda Babić Galić iz MVEP-a, zatim Tomislav Galić, Nikolina Volf i Želimir Latković iz Ministarstva odbrane.
"Hrvatska podstiče aktivan i otvoren dijalog sa Crnom Gorom radi rešavanja otvorenih pitanja u duhu međusobnog uvažavanja, dobrosusedskih odnosa i na temelju važećeg međunarodnog prava", rekao je na današnjoj sednici vlade državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Frano Matušić.
Iz Podgorice za sad nema informacija ko bi bio na čelu ovakve delegacije, kao ni članovi.
Školski brod "Jadran" Hrvatska smatra svojom imovinom, jer mu je matična luka bila Split, ali se početkom poslednjeg rata našao na remontu u Crnoj Gori i otad ga tamošnje vlasti odbijaju da vrate.
Zagreb uskraćuje saglasnost za zatvaranje poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, navodeći da ne blokira Crnu Goru, ali da postoje "otvorena pitanja" koja treba rešiti, a među njima je i brod "Jadran", razgraničenje država, nestale osobe i procesuiranje ratnih zločina, prenela je Hina.
Zanimljivo je reći da je ovo isključivo školski vojni brod, izgrađen je kao deo mornarice Kraljevine SHS još 1933. godine, a plaćen novcem koji je dobijen kao ratna odšteta nakon Prvog svetskog rata u kojem je Srbija izgubila trećinu stanovništva, dok je deo novca priložio i kralj Aleksandar Karađorđević.
Live
