Srbija i region po meri Vašingtona: Pisali zakon za Pentagon, propisali politiku Balkana

U američkom Kongresu usvojen je Zakon o ovlašćenjima za nacionalnu odbranu za 2026. godinu (NDAA), dokument koji tradicionalno prevazilazi okvire vojne politike i služi kao široka platforma za artikulisanje strateških stavova Vašingtona.

Nalazi se na korak da postane zakon, odnosno čeka se samo potpis šefa Bele kuće i može da se čita kao kodifikovani spoljnopolitički stav američkog Kongresa i to u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i redefinisanja uticaja velikih sila.

Balkane, Balkane moj, budu mi proevropski

U više tačaka, dokument Zapadni Balkan definiše kao prostor od "ključnog značaja" za evropsku bezbednost, ali istovremeno region opisuje kao trajno opterećen korupcijom, dezinformacijama, ruskim i kineskim uticajem i "demokratskim nazadovanjem".

Naš izbor

Balkanska laboratorija američke demokratije: Strogo kontrolisane ekonomije i dresirani mladi lideri

Priznaje se da su reforme i opredeljenost evropskom putu "dovele... do značajnog demokratskog i ekonomskog napretka", ali stopa siromaštva, nezaposlenost, iseljavanje mladih i dalje su rak rana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i lažne države Kosovo. Nešto ekonomskih problema može da reše ekonomske inicijative kao što su Zajedničko regionalno tržište, Berlinski proces i "Otvoreni Balkan", ali zajednički imenitelj za sve zapadnobalkanske probleme je - Amerika.

Recimo, od kampanje dezinformacija koje "podrivaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući i integritet izbornih procesa" i ranjivost na sajber-napade, od kojih može da nas zaštiti Sajber komanda SAD, američko Ministarstvo spoljnih poslova i druge federalne agencije koje već brinu o nacionalnoj bezbednosti Amerike. 

Stav Kongresa je da Vašington treba da pojača ekonomsko i političko prisustvo na Zapadnom Balkanu kroz investicije, regionalnu integraciju i podršku reformama, uz jasno zalaganje za smanjenje energetske zavisnosti regiona od Rusije, jačanje saradnje sa EU i NATO-om. Naglašava i borbu protiv ruskog uticaja, kao i podršku članstvu zemalja regiona Evropskoj uniji, i, gde je to moguće, NATO-u.

Srbija kao izdvojen slučaj

U tekstu se eksplicitno navodi da su parlamentarni i lokalni izbori od 17. decembra 2023. godine "razlog za duboku zabrinutost", uz direktno pozivanje na izveštaj OEBS/ODIHR-a, koji je konstatovao "nepravične uslove", brojne proceduralne nepravilnosti, poput narušavanja tajnosti glasanja i grupnog glasanja, i potrebu da se glasanje na pojedinim biračkim mestima ponovi.

Naš izbor

Srbija na putu ka briselskom carstvu: Gde prestaje evropska politika, a počinje ideološka okupacija

Osim toga, dokument kritikuje srpske vlasti zbog optužbi upućenih "mirnim protestantima, opoziciji i civilnom društvu", tumačeći to kao opasnu retoriku koja ugrožava bezbednost društva.

"Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je navela da su srpski zvaničnici optuživali pretežno mirne protestante, opozicione stranke i civilno društvo za pokušaj destabilizacije vlasti, što predstavlja zabrinjavajuću tvrdnju koja ugrožava bezbednost važnih delova srpskog društva", kaže NDAA.

Iako ove formulacije nemaju pravnu snagu sankcije, pokazuju da je Srbija u ovom trenutku u Vašingtonu percipirana kao problematična tačka, a ne kao partner bez rezervi.

Dokument ne ostavlja prostor za dvosmislenost ni kada je reč o odnosu Beograda i Prištine. Stav Kongresa je da SAD treba da nastave da podržavaju "sveobuhvatan konačni sporazum zasnovan na međusobnom priznanju". Istovremeno se odbacuje bilo kakva ideja promene granica po etničkim linijama, čime se unapred zatvaraju sve alternative koje su se povremeno pojavljivale u diplomatskim krugovima.

Ovim se, praktično, formalizuje pozicija koja je u američkoj politici prisutna godinama, ali sada dobija mesto u ključnom bezbednosnom zakonodavstvu.

Rusija i Kina kamen spoticanja na putu ka Briselu

Još jedan važan sloj dokumenta odnosi se na energetiku i geopolitički uticaj. Zavisnost regiona od ruskih energenata proglašava se preprekom evropskim integracijama, a smanjenje te zavisnosti - "nacionalnim interesom SAD".

Vašington priznao: Kina bi uništila američku vojsku u borbi oko Tajvana

"Zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa vezuje njihove ekonomije i politike za Rusku Federaciju i koči njihove težnje ka evropskim integracijama. Smanjenje oslanjanja Zapadnog Balkana na ruske isporuke prirodnog gasa i fosilnih goriva u nacionalnom je interesu Sjedinjenih Država", piše doslovce u ovom nacrtu zakona o Pentagonu.

Zato se u kontekstu borbe "oslobađanja" regiona od ruskih energenata može čitati član 1275 ovog zakona koji uvodi kodifikaciju sankcija. Njime se, dakle, ne uvode nove mere, već se postojeće sankcije prema pojedincima i entitetima na Zapadnom Balkanu pretvaraju u zakonsku obavezu, kako bi ih bilo teže ukinuti političkom odlukom. Preciznije i poštenije rečeno, Kongres želi da ih učini trajnim i otpornim na političke promene u Beloj kući.

Istovremeno, rastući kineski uticaj gledan očima američkih zakonodavaca je faktor koji može da ima "štetne posledice" po demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom.

Dakle, na Zapadu ništa novo - ovaj deo Balkan se posmatra i dalje kao prostor geopolitičkog nadmetanja, a ne kao autonoman region sa sopstvenim razvojnim modelima.

Šta ovaj dokument zaista znači

Iako se formalno čeka samo potpis predsednika SAD Donalda Trampa, šanse da zakon ne stupi na snagu su minimalne, budući da je reč o odbrambenom aktu koji je prošao oba doma Kongresa i koji tradicionalno ima široku podršku.

Čak i u slučaju da Tramp odluči da ga ne potpiše, zakon bi mogao automatski da stupi na snagu ili da bude preglasan u Kongresu. Nakon stupanja na snagu, predsednik nema mogućnost selektivne primene pojedinih odredaba. Za utehu je da šef Bele kuće zadržava određeni manevarski prostor u njihovom tumačenju i tempu primene, posebno u oblastima spoljne politike i sankcija.