Član predsedništva Srpske liste Igor Simić izjavio je da očekuje da na predstojećim parlamentarnim izborima u AP Kosovo i Metohija 28. decembra njegova partija osvoji svih 10 mandata namenjenih Srbima i istakao da su prioriteti Srpske liste odbrana i opstanak srpskog naroda na prostoru južne pokrajine.
"Naš prioritet u ovim danima nije marketing, već odbrana političkog opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, očuvanje jedinstva i sprečavanje da Kurti svojom samovoljom trajno eliminiše Srbe iz svih institucija", poručio je Simić u intervjuu za "Politiku".
On je naveo da Srpsku listu čekaju veliki problemi tokom i posle izbora, i da se samo očuvanjem jedinstva mogu izboriti protiv eliminisanja Srba na Kosmetu.
Takođe je naglasio da iza Srpske liste stoji jasna i nedvosmislena podrška srpskog naroda, države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.
Simić je istakao da ta stranka neće zatvarati oči pred mogućnošću da Priština ponovo pokuša da jedan mandat pokloni politički podobnom Srbinu, Nenadu Rašiću, koji ne predstavlja srpski narod, već interes režima u Prištini, kao i da je na takve scenarije Srpska lista spremni da odgovori politički i pravno.
"Međutim, činjenica da nam je onemogućeno puno učešće u biračkim odborima i da nemamo svoje predsedavajuće na biračkim mestima otvara prostor za manipulacije. Iskustvo od 9. februara nas uči da ništa ne sme biti prepušteno slučaju", rekao je Simić.
Prema njegovim rečima, izborna kampanja usmerena ka dijaspori i odlaganje brojanja glasova van Kosova i Metohije sa pravom izazivaju sumnju, kao i da smo ranije bili svedoci da se upravo glasovi dijaspore koriste kao sredstvo za prekrajanje izborne volje i političke trgovine.
"Ne zaboravite da je na taj način na februarskim izborima ukraden jedan mandat iz ruku srpskog naroda, odnosno Srpske liste i dodeljen Kurtijevom miljeniku Nenadu Rašiću. Ne isključujemo mogućnost da se i ovog puta pokuša manipulacija, kako bi se Aljbinu Kurtiju obezbedila prednost, uključujući mandate koji pripadaju nevećinskim zajednicama za formiranje vlasti", kazao je Simić.
Takođe, naglasio je da Srpska lista insistira na transparentnosti i kontroli celokupnog izbornog procesa, jer je poverenje u institucije ozbiljno narušeno delovanjem aktuelne vlasti.
Simić je ocenio i da je Centralna izborna komisija u Prištini izgubila legitimitet zbog nezakonitih odluka koje su donete protiv te stranke u prethodna tri izborna ciklusa.
Istakao da je Srpska lista bila izložena otvorenom institucionalnom progonu i pokušaju da se Srbima oduzme osnovno demokratsko pravo, pravo da biraju i budu birani, dok su Aljbin Kurti i albanske stranke u AP KiM bez ikakvih prepreka vodile kampanju i obećavale ono što znaju da neće ispuniti.
Kako je naveo, umesto ravnopravne izborne utakmice, ta stranka je bila primorana da se bori protiv pravnog nasilja, političkih pritisaka i očigledno režiranih pokušaja diskvalifikacije.
Takođe, Simić je naglasio da svaki izborni ciklus u južnoj srpskoj pokrajini prati isti scenario, organizovani pritisak na Srbe čim se približi dan glasanja.
Simić je ukazao i da skrnavljenje pravoslavnih grobalja, pljačke srpskih domova i zastrašivanje porodica nisu izolovani incidenti, već poruka mržnje i netrpeljivosti koje se šalju celom srpskom narodu.
"Hapšenja koja se završavaju relativizacijom krivice i 'slučajnim' oslobađanjem odgovornih samo dodatno potvrđuje da sistem ne želi pravdu, već privid reda. Ovo je direktna posledica politike Aljbina Kurtija, koji godinama gradi atmosferu u kojoj su Srbi legitimna meta, a svaki napad na njih se minimizuje ili opravdava", dodao je Simić.
Na pitanje šta će uraditi Srpska lista povodom tzv. "Zakona o strancima" koji stupa na snagu 16. januara naredne godine, Simić je ocenio da je donošenje tzv. zakona pokušaj etničkog čišćenja u AP KiM i naglasio da će Srpska lista iskoristiti sve mehanizme, kao i međunarodne kontakte da to pitanje internacionalizuje i spreči sprovođenje mera koje imaju diskriminatorski i represivni karakter.
"Takozvani zakon o strancima i zabrana vožnje automobila na ovlašćenja predstavljaju direktan udar na egzistenciju više od 10.000 Srba i većine vlasnika vozila na severu. To nisu tehnička, već duboka politička pitanja, čiji je cilj dodatni pritisak i iseljavanje Srba", naveo je on.
Istovremeno, istakao je da su se, od trenutka aktuelizovanja tog pitanja, čelnici stranke sastali desetak puta sa međunarodnim predstavnicima i ukazali na nameru koja se krije iza te odluke i opasnosti koju sa sobom nosi po normalan život srpskog naroda u južnoj pokrajini.
"Zato su ovi izbori od izuzetnog značaja kako bi se našlo rešenje i za taj problem koji ima razmeru etničkog čišćenja kroz administrativne odluke. Primenom tih propisa ne morate fizički da okupirate Univerzitet i KBC, ali ćete imati isti rezultat. To bi značilo kraj za sve nas i mi se protiv toga svi zajedno moramo boriti", poručio je Simić.
Opstanak srpskog naroda test za međunarodnu zajednicu
Na pitanje da li će se pitanje Zajednice srpskih opština posle 13 godina pomeriti sa mrtve tačke, Simić je ocenio da posle 13 godina pitanje ZSO stoji kao test kredibiliteta i Prištine i međunarodne zajednice.
On je naglasio da je međunarodna zajednica godinama ćutala na apele Srba i grubo kršenje Briselskog sporazuma i dodao da se bez jasnog, snažnog i kontinuiranog pritiska ZSO neće pomeriti sa mrtve tačke.
"I ukoliko formalno krene proces oko ZSO, jasno je da će Priština pokušati nove opstrukcije, pre svega preko ustavnog suda, koji se i do sada pokazao kao politički instrument, a ne nezavisna institucija. Podsetiću vas da već tri meseca taj sud nije odlučio po žalbi poslanika Srpske liste kada je Kurtijevom miljeniku Rašiću dodeljeno mesto potpredsednika Skupštine", dodao je Simić.
Prema njegovim rečima, sada je trenutak da međunarodna zajednica pokaže da li misli ozbiljno ili će još jednom dozvoliti da se dogovoreno "baci pod tepih".
"Opstanak srpskog naroda i poštovanje naših prava su test za međunarodnu zajednicu koja mora preći sa reči na dela", poručio je Simić.
Vlasti privremenih institucija u Prištini raspisale su izbore za skupštinu za 28. decembar, pošto posle izbora održanih 9. februara nije formirana vlada.