Gde sve Srbi žive i hoće li se vraćati u otadžbinu

Na koji god deo planete da kročimo, naletećemo na nekog našeg čoveka. Koliko nas ima kod kuće, toliko nas ima i po svetu. Nikada se nismo zvanično prebrojali, ali nezvanične procene kažu da van Srbije živi oko šest miliona naših ljudi, taman koliko nas je i u otadžbini. Ukupno oko 12 miliona. 

Srbi u Rusiji: Nemanja Lakićević

Ima nas na svim stranama sveta i kontinentima. U Bosni i Hercegovini je preko milion Srba, najviše u Republici Srpskoj,u Crnoj Gori oko 200.000, Hrvatskoj oko 120.000. U Sloveniji je oko 40.000 onih koji su se izjasnili kao Srbi, ali se smatra da ih u ovoj zemlji živi makar tri puta više. Prema popisu u Makedoniji, ima oko 24.000 naših ljudi. 

Najbrojniju dijasporu imamo u Nemačkoj i u Sjedinjenim Američkih Država. Kada naše ljude koji žive u Nemačkoj tamo pitate koliko nas ima, kažu između pola miliona i 800.000. Prema podacima iz 2023. godine bilo je 181.469 američkih državljana koji su izjasnili kao Srbi. Međutim, broj ljudi koji su naše gore list je mnogi veći i neke procene kažu ih je oko 800.000. Prema popisu, oko 100.000 naših ljudi je u Australiji i Novom Zelandu, U Kanadi ima preko 100.000, a prema nezvaničnim podacima u Aziji  je oko 40.000 ljudi našeg porekla.

Naš izbor

Kako se Srbi čuvaju u tuđini: Posetio sam SPC u Augzburgu – "Imamo i školu, samo ne fudbalski klub"

U Austriji ima 300.000 naših, najviše u Beču, a prema zvaničnom popisu u Švajcarskoj živi 62.000 Srba, a nezvanično i do 200.000. U Italiji nas ima oko 50.000, u Francuskoj oko 120.000. Prema nezvaničnim procenama, u Rusiji živi oko 15.000 ljudi srpskog porekla, iako se, prema zvaničnom popisu, navodi – 2.500. Novi život Srbi su izgradili i u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj, Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Luksemburgu. Naši ljudi žive i u Rumuniji, Belgiji, Mađarskoj... Broj Srba u Africi je oko 20.000.

Ministar zadužen za dijasporu Đorđe Milićević kaže za RT Balkan da je završena faza rasejanja Srba, i da se sada ide u kontra proces, odnosno povratak, što se već i dešava. On navodi da ministarstvo raznim akcijama održava vezu sa našim ljudima. Među njima je i projekat "Povežimo se znanjem", u okviru kojega imamo dopunske škole u oko 22 zemlje – Rusija, Belgija, Malta, SAD, Češka, Francuska, Holandija, Nemačka... sa preko 10.000 učenika. 

Vučić priredio prijem za više od 200 dece srpske nacionalnosti iz regiona i dijaspore

"Broj đaka se povećava, imamo već najavu za nova odeljenja, postoji želja dece i roditelja, da uče jezik, sačuvaju simbole našeg naroda. Projekat "Povežimo se znanjem" ima cilj da stavimo do znanja da ćirilica nije samo gramatika i reči, već nit i most koji povezuju korene i budućnost. Naši mališani to vrlo dobro znaju i pohađaju dopunsku školu iako nije obavezna. Mi smo ove godine pomogli realizaciju projekta u deset velikih država kroz opremanje, knjiga, udžbenika, bukvara kako bi se nastava realizovala. Knjige su iz Zavoda za udžbenike, zatim projektori, laptopovi... Stavljamo akcenat na mlade, četvrtu godina zaredom letnji kampovi su tradicija, imali smo ove godine preko 6.000 mališana iz Evrope iz sveta, u 26 gradova u unutrašnjosti Srbije. Želimo da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiju, da taj osećaj pripadnosti  postoji", naveo je Milićević. 

Slika istine u srcu Njujorka: Pokretni bilbordi svedoče o životu Srba na KiM (VIDEO)

Kako je rekao za narednu godinu su već opredeljena sredstva, jer "ako izgubimo vezu sa njima izgubićemo i budućnost".

"Iako kada pomenete dijasporu svi razmišljaju o finansijskom kapitalu. Ali ne, treba razmišljati o ljudskom. Nastavljamo umrežavanje krovnih organizacija koji okupljaju Srbe van Srbije, jednom godišnje imamo okupljanje u Srbiji – 28. juna jer je Vidovdan i Dan dijaspore. Imali smo preko 300 delegata, verujemo da će ove godine biti daleko veći broj. Nastavljamo tribine "Istine za Srbiju", održana je u 12 velikih gradova, gde sa našim akademicima, profesorima, ljudima od znanja, razgovaramo o istini, da naše ljude u dijaspori naoružamo podacima. Oni su prvi izloženi dezinformacijama, medijski prostor nam je jako mali, pa onda moramo da koristimo živu reč", istakao je Milićević. 

Nema zvaničnih podataka koliko se Srba vratilo kući. Prema podacima koje je prošle godine izneo predsednik Aleksandar Vučić, na početku 2024. godine došla je 21.000 naših državljana. On je nedavno i najavio osnivanje posebnog fonda za povratnike. 

U narednom periodu biće i inicijativa u lokalnoj samoupravi poput kancelarija koja će postojati u regionima kako bi se došlo do baza podataka gde sve naši žive.

"Veliko Gradište ima odeljenje koje se bavi dijasporom, predsednik opštine Dragan Milić pozvao je ranije uspešne privrednike iz ove opštine koja ima 15.000 stanovnika, 5.000 van Gradišta. Oni su razgovarali šta su razvojne šanse", naveo je ministar za naš portal.

Promena na čelu nemačke kompanije: Kako je Srbin iz Kruševca stigao na čelo BMV-a

Razmišljali o tome da li da će se vratiti ili ne, kontakt sa našim ljudima donosi benefite. Među njima ima onih koji su na pozicijama u velikim kompanijama. 

"Glavni inženjer u 'Mercedesu' u Štutgartu je iz Petrovca na Mlavi. On ne misli da se vrati, on je tu za savete, ako bi 'Mercedes' nešto usmerio prema Srbiji", naveo je Milićević.

Nedavno je odjeknula vest i da će na čelu nemačke firme "Be-Em-Ve" biti Srbin iz Kruševca.  Kako je potvrdio Nadzorni odbor na čelu minhenske kompanije ubuduće će biti Milan Nedeljković, koji je do sada bio šef proizvodnje u Be-Em-Veu. On bi dužnost trebalo da preuzme 14. maja 2026. godine i da na čelu bavarskog automobilskog koncerna da zameni Nemca Olivera Cirpsea.