Na "kosovskoj zastavi" nema nijednog autentičnog simbola, ona se sastoji od zlatne konture iscrtane teritorije južne srpske pokrajine na plavoj pozadini, koja se podudara sa plavom bojom zastave Evropske unije uz šest belih zvezda. Takođe, "kosovska" himna je kompozicija bez teksta.
"Država" sa takvim simbolima nije samo lažna, nego je lakrdija, zato i ne čudi što je vlada punih devet meseci funkcionisala u tehničkom mandatu. Ministri u tehničkom mandatu bili su ujedno i poslanici u skupštini, iako je vrhovni sud presudio da poslanici ne mogu istovremeno obavljati dve funkcije.
Niko se nije obazirao na tu odluku.
Aljbin Kurti je uspeo da obori dva rekorda u istoj godini, u "istoriji" lažne države: bio je premijer u tehničkom mandatu punih devet meseci, a pošlo mu je za rukom nešto što nije nijednom njegovom prethodniku – pobedio je na izborima, ali nije imao dovoljno glasova da formira vlast.
Oborio je još jedan rekord, doduše, još pre pet godina: bio je na čelu najkraće vlade, potrajala je svega 50 dana.
Sličnost sa još jednim stranim protektoratom (ni)je slučajna: himna Bosne i Hercegovine ne može da se peva. Postoji kompozicija, ali ne i tekst.
Zastava se takođe sastoji od plave pozadine, koja se podudara za plavom bojom zastave Evropske unije, na kojoj je žuti trougao i devet belih zvezda, od kojih se prvoj i poslednjoj vidi samo deo.
Federacija je svojevremeno čak četiri godine imala vladu u tehničkom mandatu.
Dakle, potvrdilo se da su oba modela zapadnog intervencionizma sve, samo ne uspešna. Naravno, iako je Kosovo i Metohija po međunarodnom pravu deo Srbije.
Jedino se Srbi unutar Bosne i Hercegovine bore protiv zapadnog protektorata, a Republiku Srpsku vide kao jedini okvir svog opstanka, u skladu sa izvornim Dejtonom.
Isto je i na Kosmetu, gde se Srbi bore da opstanu u uslovima konstantne represije režima, pa i u takvoj situaciji pozivaju na dijalog i poštovanje sporazuma koje je Priština sama potpisala pod pokroviteljstvom Brisela.
Sećamo se i kako je Kurti poslao pismo Vladimiru Zelenskom, između ostalog, navodeći da "priče Kosova i Ukrajine imaju očiglednu sličnost" i da se u "istorijskoj sličnosti naši putevi ukrštaju".
Ili se uzurpatori međusobno prepoznaju?
Zelenskom je istekao mandat 21. maja 2025. godine i od tada zvanično vlada kao uzurpator, pošto izbora u Ukrajini nije bilo.
Politički protivnici i analitičari pozivali su Kurtija da se povuče, ali on nije hteo. Obećavao je vladu "Kurti 3".
San o trećem mandatu raspršio se kao mehur od sapunice: samo je konstitutivna sednica parlamenta trajala pola godine, od sredine aprila do sredine oktobra, a nakon što ni 19. novembra 2025. godine, skupština nije uspela da izabere vladu, vanredni parlamentarni izbori na KiM su održani 28. decembra.
Ovaj datum nije izabran nimalo slučajno, jer je reč o periodu u godini kada veliki broj Albanaca iz dijaspore dolazi na KiM, a "Samoopredeljenje" je oduvek igralo na kartu sigurnih glasova iz dijaspore.
Budućnost Albanaca sa Kosova i Metohije kroje njihovi sunarodnici koji žive u inostranstvu: njih ne dotiče činjenica da je upravo Samoopredeljenje gurnulo tzv. Kosovo u duboku izolaciju i krizu, a sa novim-starim premijerom Aljbinom Kurtijem izolacija i kriza mogu samo da se prodube.
Američki nokaut i cene koje su odletele u nebo
"Najmlađa demokratija u Evropi", kako je o lažnoj državi govorila bivša šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, a kojom je rukovodio punih devet meseci premijer u tehničkom mandatu, našla se u vrtlogu krize.
Zbog političkog zastoja nije ratifikovan Sporazum o instrumentu reformi i rasta Evropske unije za Zapadni Balkan koji bi omogućio tzv. Kosovu da dobije sredstva u visini od 880 miliona evra, SAD su na neodređeno vreme obustavile Strateški dijalog sa Prištinom, a podsećanja radi, ni odvojene posete Kurtija i Vjose Osmani SAD nisu dale konkretne rezultate: Kurti se sastajao sa senatorima iz redova demokrata, dok se Osmani fotografisala sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijem i predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Sa Rubiom se slikala u hodniku.
U pokušaju da izvade kestenje iz vatre "kosovski" poglavnici su se opekli: albanska javnost na KiM bila je kivna na "predsednicu" koja se u Prištinu vratila sa dve fotografije: izostali su odgovori na pitanja kada će biti nastavljen Strateški dijalog sa SAD, a Kurtija su proglasili krivim za narušene odnose sa SAD.
I, onda kada se učinilo da su se albanske strasti malo stišale, oglasio se nekadašnji ambasador SAD u Beogradu i svedok odbrane Hašima Tačija kome se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hagu, Kristofer Hil.
"Trenutno postoji percepcija da Kosovo ne sarađuje sa nama i veoma je teško promeniti takvu percepciju kada se jednom stvori", naveo je Hil.
Za "najproameričkiju državu na svetu" ovo nije bio šamar, nego nokaut.
Ni na "domaćem" terenu ne cvetaju ruže: mediji na albanskom jeziku na KiM upozoravaju da je tzv. Kosovo u novu godinu ušlo bez usvojenog budžeta za narednu godinu, što znači da nije moguće isplatiti penzije, gorivo za policiju i KBS, potrošni materijal za institucije... Vlada u tehničkom mandatu odlučila je da "preraspodeli sredstva ušteđena u nekim drugim kategorijama za neke druge kategorije".
Ni presipanje iz šupljeg u prazno nije dalo sjajne rezultate: javni prevoz u Prištini nije funkcionisao nedelju dana.
Takođe, povećanje cena jaja i osnovnih namirnica, navode mediji, pogađa porodice na KiM.
Paket od 30 jaja, primera radi, košta 5,45 evra, dok kilogram pilećeg mesa iznosi 5,35 evra.
Cene osnovnih namirnica, upozoravaju stručnjaci, više su za 30 odsto, nego u evropskim zemljama, a plate čak i šest puta manje.
"Sto evra iz 2019. godine danas vredi 78 evra", tvrde ekonomski stručnjaci.
Cene proizvoda "mejd in Kosovo", prema podacima kosovske Agencije za statistiku, porasle su za 5,5 odsto tokom trećeg kvartala ove u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Prosečna bruto plata, prema istim podacima, iznosi 639 evra, a predstavnici radnika u privatnom sektoru upozorili su na to da postoje radnici koji primaju platu manju od 300 evra.
Kako je "zakleti" borac protiv korupcije postao osumnjičen da je umešan u korupciju
Svi u klin, a on u ploču – Kurti naglašava da na "Kosovu" nema ekonomske krize, jer, kako je primetio, građani ne protestuju.
Valjalo bi napomenuti i da je "večiti buntovnik", kako je Kurtija svojevremeno opisao bečki dnevnik "Prese", podsećajući na to kako je bacao suzavac u skupštini nakon izbora u februaru, uveravao da će Samoopredeljenje formirati vladu.
Svojevremeno je objašnjavao i da je "Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu".
Kao što je Kurti formirao vladu i kao što je lažna država najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu, isto tako tamo nema ekonomske krize.
Rasplet događaja ne bi trebalo da čudi.
Kurti je došao na vlast na krilima obećanja da će se obračunati sa korupcijom i sa organizovanim kriminalom, a do sada je tri puta odbio poziv suda da svedoči u slučaju istrage o državnim rezervama, gde se sumnja da je budžet u Prištini oštećen za više od 600.000 evra.
Neke od njegovih stranačkih kolega uhapšeni su pod sumnjom da su bili deo organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile trgovinom narkoticima.
Pod istražnom lupom zbog sumnje da su umešani u korupciju našli su se i ministri iz njegovog bivšeg kabineta.
Svi su videli da je car go, ali niko nije naročito mario za to.
Golišavi carević lažne države, nastavio je da sprovodi nasilje nad Srbima na KiM: pripadnici tzv. kosovske policije hapsili su i premlaćivali Srbe, nastavljeno je gašenje preostalih srpskih institucija, uklanjale su se ćirilične table, otvoreni su novi mostovi na Ibru...
Glasno ćutanje zapadnih zemalja i međunarodne zajednice dalo mu je mandat da završi ono što je davno započeto.