Srpsko školstvo u 2025: Najturbulentnija godina za obrazovni sistem, obeležile je blokade i podele

Nijedna godina nije bila toliko turbulentna za srpski obrazovni sistem kao 2025. Obeležile su je višemesečne blokade škola i fakulteta, polarizacija među profesorima, ali i đacima i studentima. Neposredni povod bio je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 osoba, ali se vremenom mnogo toga nadovezalo, da bi u aprilu dobilo konačnu artikulaciju - zahtev za raspisivanje izbora.

Najpre su studenti počeli blokade fakulteta krajem novembra i početkom decembra 2024. godine. Njihovi inicijalni zahtevi bili su - objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti, kao i povećanje izdvajanja za državne fakultete za 20 odsto.

RT Balkan saznaje: Prosvetari obustavljaju štrajk 20. januara, nastavljaju se pregovori s vladom

Kasnije su se nadovezivali novi zahtevi - da se istraži da li je bilo upotrebe zvučnog topa na protestu 15. marta, da bi na kraju došli do zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Studentima su se pridružili zaposleni i učenici u srednjim školama. Pred kraj prvog polugodišta maturanti, zajedno sa pojedinim profesorima, počeli su blokade srednjih škola, kao vid podrške studentima u blokadi. Zbog toga je Ministarstvo prosvete, odnosno Vlada Srbije odlučila da se na zimski raspust ode nedelju dana ranije.

Međutim, to nije ugasilo požar koji je počeo da se širi u školama. Iako su sva četiri reprezentativna sindikata pozvali da se sa nastavom u drugom polugodištu krene regularno, u mnogim školama nije bilo nastave. Najteža situacija bila je u srednjim školama u Beogradu i Moravičkom okrugu (prednjačio je Čačak). U osnovnim školama nastava je obustavljana po nekoliko dana.

U pozivima za obustavu nastave prednjačila su neformalna udruženja poput PULS beogradskih osnovnih škola i PULS beogradskih srednjih škola, Asocijacija škola u štrajku. U blokadama su najistrajniji bili gimnazijalci, koji su se na nastavu (najpre onlajn) vratili krajem aprila, početkom maja. 

Prosvetnim radnicima koji nisu radili umanjene su februarska i martovska plata, a nekima je čak na obračunskoj listi stajalo 0 dinara. Novac do pune plate dobili su tek kada su nadoknađeni izgubljeni časovi. Zapravo, mnogi kažu da prava nadoknada nije bila moguća, jer je izgubljeno mnogo, već da je to bilo samo da se zakonski godina privede kraju.

Direktori škola bili su pod ogromnim pritiskom. Sa jedne strane Ministarstvo prosvete koje je insistiralo da se sa nastavom krene i sa druge strane zaposleni koji su bili istrajni u blokadama. Prema podacima Ministarstva prosvete njih 75 tokom prošle godine podneli su ostavke, dok je 25 razrešeno dužnosti na osnovu nalaza prosvetne inspekcije.  

Sa druge strane, studenti koji su blokirali fakultete rizikovali su da izgube godinu. To se nekima i desilo. Bilo je i onih koji su se zbog blokade državnih fakulteta ispisali i upisali na one privatne ili otišli u inostranstvo da studiraju. Najviše u Sloveniju. 

Profesori su u početku primali platu u punom iznosu, ali je država u martu donela Uredbu kojom se menja način obračuna plate predavačima na fakultetima. Do tada su naučni i nastavni rad vrednovani isto. Međutim, Uredbom je promenjeno da se naučni rad vrednuje sa 12,5 odsto u ukupnoj zaradi, dok je nastavni rad vrednovan sa 87,5 odsto.

Prosvetari sutra na premijerom: Nastavlja se dijalog o zahtevima zaposlenih u školama

Profesori su primali umanjene plate sve dok su trajale blokade, a nadoknadu do punog iznosa zarade dobili su tek kada je nadoknađena nastava. Uredba je i dalje na snazi.

Tokom leta moralo je da se nadoknadi nastava na visokoškolskim ustanovama, organizuje upis nove generacije studenata, a tokom septembra i oktobra organizuje šest ispitnih rokova. Zbog stisnutog rasporeda studenti su bili u strahu da neće stići sve ispite da polože, pa im je Vlada Srbije izašla u susret da za upis u narednu godinu za budžet nije neophodno 48 bodova.

To znači da su se prvo rangirali studenti koji imaju 48 i više bodova, a zatim do popunjenja predviđenog broja koji finansira država, mogli su da se upišu i studenti koji imaju manje od 48 bodova.

Doneta je i odluka da država na neki način subvencioniše i samofinansirajuće studente, tako što će preuzeti na sebe plaćanje 50 odsto školarine. Studenti su fakultetima plaćali pune iznose, a onda im je država refundirala polovinu tog iznosa. 

Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije saglasna je da je 2025. bila najturbulentnija za obrazovni sistem, da su je obeležile blokade i protesti, ali da je bilo i pozitivnih pomaka, bar što se tiče prosvetnih radnika.

Navodi da su se reprezentativni sindikati izborili i sa Vladom Srbije potpisan je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. On zaposlenima nudi mnogo širu mogućnost ostvarivanja prava - tu je solidarna pomoć u slučaju ozbiljnih zdravstvenih tegoba, u slučaju malignih bolesti plaća se 100 odsto bolovanje a ne 65 odsto plate kao do sada. Predviđeno je da se plate u prosveti dva puta godišnje usklađuju i da početna plata u prosveti prati prosečnu platu u Srbiji. Posebnim kolektivnim ugovorom predviđeno je i ukrupnjavanje norme.

"Mnogo se uradilo na ukrupnjavanju norme. Do sada je to bilo prepušteno direktorima i kako se njima ko dopadne, da li kandidat odgovara političkoj ili nekoj drugoj opciji", rekla je Gašić za RT Balkan.

Završena protestna šetnja "Godinu dana, isti zahtev" u Beogradu

Podsetila je i na tri povećanja plate prosvetnim radnicima- januarsko od 11 odsto, martovsko i oktobarsko od pet odsto. Navodi da je posebno važno martovsko i oktobarsko povećanje jer je bilo kroz izmenu koeficijenata.

"Ono što je ostalo neurađeno i na čemu radimo je isplata za elektronski dnevnik, povećanje plate za kolege sa četvrtim i šestim stepenom stručne spreme kojima se sada dotiraju iznosi do minimalca", navela je ona.

Intenzivno se sa Vladom Srbije razgovara da se zbog nedostatka kadra u škole, kao privremeno rešenje, vrate oni koji su u penziji.

"To bi mogao da bude krupan podsticaj za državu da reši problem nedostatka kadra, koji će iz godine u godine biti sve vidljiviji. Bolje je da penzioneri rade, nego prekvalifikovan ili nedovoljno obrazovan kadar", rekla je Gašić.

Sa Vladom Srbije otvorili su i pregovore da se prosvetarima, kao vojnicima i policajcima, omogući kupovina stanova po povoljnijim uslovima.

Sumirajući godinu kaže da je obeležila polarizacija među zaposlenima u školama.

"U drugom polugodištu je bezrazložno došlo do podela kolektiva. Direktorima i Vladi Srbije najviše odgovara da mi budemo razjedinjeni, jer ako smo razjedinjeni onda ne možemo ništa. Blokade su dolazile i sa jedne i druge strane. Imali smo nastavnike koji su blokirali roditelje i učenike, sa druge strane imate smo i ministra prosvete koji je izborom v.d. direktora neposredno blokirao Petu beogradsku gimnaziju. Blokade nisu donele ništa dobro, korisno. Sada se stvari prilično uređuju. Ključna stvar da samo ujedinjeni možemo napraviti pomak. Individualna mišljenja ne smeju biti osnov za podele kada je u pitanju naša profesionalna delatnost", zaključila je Mirjana Gašić.