Kusturica na otvaranju Kustendorfa: Nema više filmskih zvezda, ali ima Gejtsa, Bezosa, Maska (VIDEO)

U Drvengradu na brdu Mećavnik iznad Mokre Gore večeras je otvoren 16. po redu Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf. Do nedelje uveče Drvengrad će biti domaćin mladim filmskim stvaraocima sa svih strana sveta. Stručni žiri proglasiće najbolje filmove i autore a u konkurenciji ove godine bilo je više od 370 filmova od kojih će 14 biti prikazano na festivalu.

Festival je otvorila ministarka kulture u Vladi Srbije Maja Gojković koja je rekla da je Kustendorf "jedan od najinspirativnijih kulturnih događaja u regionu, Evropi i svetu, na kome se slavi visoka umetnost i autorski film kao njen važan deo".

"Slogan ovogodišnjeg festivala je 'Umetnost iznad svega' i on verno opisuje životni i stvaralački put našeg domaćina. Emir Kusturica je na prvom mestu veliki i priznat umetnik i jedan od simbola najvećih uspeha jugoslovenske i srpske kinematografije. Zahvaljujući prvenstveno njemu, Srbija ima autentični filmski festival koji je istinski praznik umetnosti. Prisustvo brojnih velikih imena iz sveta filma, oplemenilo je 'Kustendorf' diskretnim šarmom zvezda koje to stvarno jesu. Odnosno, da budem preciznija, koje to jesu jer su svojim delom odavno zakoračili u filmski hram besmrtnosti, iako se ne trude da to budu", rekla je večeras na Mećavniku ministarka Gojković pozdravljajući goste festivala.

Poručila je da je "Kustendorf" od svog nastanka svrstan među najbolje svetske filmske festivale, što je od velikog značaja i za afirmaciju naše kulture i Srbije u međunarodnim okvirima.

"Mi smo oduvek bili poznati kao zemlja talentovanih umetnika i stvaralaca. Festivali kao što je ovaj na Mokroj Gori, imaju važnu ulogu u stvaranju novih velikih autora kao što su Emir Kusturica, Živojin Pavlović, Saša Petrović i drugi koji su obeležili filmsku umetnost na ovim prostorima. Zbog svega toga, podrška Ministarstva kulture ovom filmskom festivalu neizostavni je deo odgovorne kulturne politike i bitan podsticaj razvoju kinematografije", reči su ministarke Gojković.

Goste festivala pozdravio je večeras i proslavljeni srpski režiser, osnivač Kustendorfa Emir Kusturica.

"Odakle posle svega ideja da se daleko od svetla velegrada u ova zdanja dovode najveći svetski  autori reditelji, pisci scenarija, glumci, sa njima i mladi autori? Presudna je bila vera da  svaka poezija stiže iz pustinje pa smo mi umetnost vratili na pravo mesto. U brdovitu pustinju. Filmovi, naših gostiju u minulim godinama  su bili veliki  umetnički dometi, a njihovo dejstvo je poput liturgije budilo najdublja  osećanja  učvršćujući često našu savest koja nas svakodnevno održava na našem životnom putu između haosa i reda. umetnost je svetost a umetničko delo je sakralnog porijekla", rekao je večeras na otvaranju Kustendorfa Kusturica koji je svom obraćanju dao naslov "Novi mrtvac u novom svetskom poretku".

Zašto slogan "Umetnost iznad svega", pita Kusturica.

"Zbog toga što ne živimo u vremenu kada cveta umetnost koju smo uvek vezivali za pojam slobode, živimo u vremenu negacije stvaralaštva i zbog toga što smo se obreli u svetu spektakla medija i promene svesti o čoveku. Do polovine  prošlog veka čovek je bio centar univerzuma, sve dok se na scenu nisu vratili projekti eugenike vežbani u toku Drugog svetskog rata praćeni tehnološkom ekspanzijom i čudom koja su promenila naše navike", kaže veliki režiser.

"Da li danas ima neko ko veruje da Žulian Asanž koji se borio za slobodu govora može biti oslobođen ako bi recimo veliki pisac Džonatan Frenzen zatražio od predsednika SAD Bajdena da smesta oslobodi nevinog čoveka ili barem pokrenu ostale pisce da spasu nevinog čoveka? Problem nije samo u tome što je konformizam izbacio preostale umetnike iz koloseka borbe za pravdu...Naime nije izvesno da li bi eventualna poseta Frenzena Bajdenu bilo šta promenila  pošto nije sigurno  da li bi Bajden znao da li Frenzen dolazi ili upravo napušta Bijelu kuću. Nema više ni filmskih zvezda, sada ima više slika Bila Gejtsa, Bezosa, Ilona Maska, Zukerberga i drugih milijardera nego filmskih zvezda iz Holivuda. Bogatašima dosadilo da gledaju tuđe slike. Moga druga Džonija Depa je izvukao proces sa Amberovom  i da nije i njega bi zadesila sudbina  savremenih holivudskih svetaca koji su tamo kod njih dugo bili zamena za Svetog Nikolu, Jovana…", reči su Kusturice. 

Svet je pretvoren u koloseum, kako navodi, umetnička dela stižu do nas u partikulama, hiljade platformi pretvaraju estetiku u ideologiju, bioskopi odumiru jer su se filmovi preselili u telefone, a Netfliks, Amazon i hiljade platformi šalju svoje signale ljudskim stadima poručujući "da je njihovo političko uverenje njihova sudbina i nikako sloboda koja se, uzgred  danas i ne spominje".

"Ima li umetnosti koja može da spase svet? Slično se, pitao Dostojevski stavljajući lepotu u prvi plan. Kada već spominjemo Dostojevskog treba spomenuti dehristijanizaciju Zapada. I ne smemo zaboraviti da hrišćanstvo nije splet apstraktnih ciljeva, ideja i pogleda na svet, već konkretnost Boga koji se ovaplotio u ljudskom telu, koji nam ne daje opis našeg života, nego je on taj život. A čovek i njegov put se učitavaju u vreme kao celovitost, jer čovek nije ni samo materijalno, ni samo duhovno i duševno biće. On je i duh i telo", rekao je večeras  Kusturica.

On je u govoru pod naslovom "Novi mrtvac u novom svetskom poretku" podsetio i da je jedna pogrebna kancelarija u državi Njujork osmislila i uspostavila "divnu metodu za obradu ljudskih ostataka, pod bajkovitim nazivom 'Terramation'".

"Teramacija, postupak koji  ljudske leševe pretvara u kompost i dobijene supstance nudi na dalje korišćenje za predviđenu svrhu. U okviru uvođenja "novog poretka", američka pogrebna kuća "Return Home" ("Vrati se kući") to upravo sada radi. Dakle, možete nađubriti svoj vrt svojom voljenom tetkom koja je za života bila divna osoba i na kraju postala đubre, a ako ste imali ujaka koji se za života ponašao kao đubre, u njegovom slučaju ni smrt neće dovesti do promena. Bićete u mogućnosti da birate jelovnik, mama u supi, komšija u sarmi, stric u ribiću. Ako ste gadljive prirode možete prodati kompost komšiji kome je potrebno đubrivo. Dakle ko želi da budemo đubrad za života i posle smrti? Svi oni koji rade na dekompoziciji umetnosti", rekao je večeras u Drvengradu Emir Kusturica na otvaranju 16. Filmskog i muzičkog festivala Kustendorf.