Ako ćemo o politici, a to je stalna tema u Srbiji, i 2025. godina prošla je u njenom znaku. Protesti, politička prepucavanja, priče o studentskoj listi, najave izbora... Kao da su ove vesti nadjačale, a ne bi smele, dešavanja na Kosovu i Metohiji, gde je naš narod nastavio da trpi iživljavanja Prištine.
Ako ćemo o ekonomiji, dominantna je bila priča oko američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, a rasplet čekamo u 2026. godini.
Ako ćemo o Republici Srpskoj, borba za njeno postojanje koje joj garantuje Dejtonski sporazum se nastavila. Milorad Dodik više nije njen predsednik, ali jeste Siniša Karan, jedan od njegovih najbližih saradnika.
Ako ćemo o Rusiji, Moskva nam kao i uvek čuva leđa, pogotovo po pitanju Kosova i Metohije, a Beograd principijelno stoji da poziciji da ne uvede sankcije Moskvi.
Ako ćemo o Evropskoj uniji i dalje smo na čekanju, a Brisel očekuje da priznamo lažnu državu. A, na čekanju je i suđenje za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi.
Ako ćemo o sportu, koji nam je vazda bio zicer za radovanje, ovoga puta nismo imali to zadovoljstvo – jer je ovo bila verovatno i najneuspešnija godina u doba modernog sporta. Ne samo da nismo osvajali medalje, nego nam je čak jedna i oduzeta.
Ako ćemo o staroj godini u jednoj rečenici: "Bilo je turbulentno, ali navikli smo".
Protesti, najava izbora, čekanje studentske liste...
Tokom 2025. godine bilo je protesta protiv vlasti širom Srbije na koje su pozivali studenti sa društvenih mreža.
Od dugo najavljivanje studentske liste javno još nema slova, osim spekulacija ko bi se na njoj mogao naći. Vlast je odgovarala, kako su ih nazvali, šetnjama protiv blokada. Posle višemesečnih blokada fakulteta, a i škola, ovu godinu su svi završili u svojim klupama. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je presedničke i parlamentarne izbore polovinom ili krajem 2026. godine. Održano je nekoliko lokalnih izbora – u Mionici, Kosjeriću, Negotinu, Sečnju i Zaječaru, koji su prošli u referendumskoj atmosferi i gde su se grupisala dva tima – koalicija oko SNS-a i opoziciono-studentska ekipa.
Među protestima, bilo je onih protiv toga da zet predsednika Donalda Trampa zida na prostoru Generalštaba, koji je stradao u bombardavanju. Skupština je usvojila i zakon koji bi to omogućio, ali se investitor povukao iz, kako je naveo, poštovanja prema Beogradu i Srbiji.
Okupljanja je bilo i krajem godine, 28. januara su prikupljani potpisi za raspisivanje izbora na poziv grupa studenata sa društvenih mreža. Predsednik Vučić je istog dana rekao da će izbora 2026. godine biti. Šatori ispred Skupštine Srbije uklonjeni su, a očekuje se da prevoz krene od 5. januara. Deo tzv. "Đacilenda" gde se nalaze protivnici blokada ostaće još neko vreme u Pionirskom parku.
Nova priznanja lažne države, Srbima glava u torbi
Spisak od 28 zemalja koje su, prema podacima sa sajta Kancelarije za Kosovo i Metohiju, povukle priznanje lažne države Kosovo i dalje stoji neokrnjen. Ali, tokom ove godine Priština je upisala četiri priznanja.
Poslednja ovakva nota došla je iz Bahama, a početkom godine i iz Kenije i Južnog Sudana. Priznanje je objavila i Sirija. Otpriznavanja nije bilo, ali je državni vrh najavio da bi ih moglo biti.
Srbi su se na lokalnim izborima vratili na vlast u svih deset većinski srpskih opština. Ali, odluka o bojkotu prethodnog glasanja, što je dovelo do vlasti Albance, uzela je danak. Priština je nastavila sa otimanjem institucija, a drže se još školstvo i zdravstvo. Zapad je lažnom premijeru Aljbinu Kurtiju, kao i uvek čuvao leđa. Sudnice su pune Srba kojima se sudi i koji su osuđeni za navodne ratne zločine.
Na izborima 28. decembra, prema preliminarnim rezultatima, "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija uslelo je da se dokopa pobede, a Srpska lista je uspela da osvoji svih 10 poslaničkih mesta za Srbe.
Sankcije NIS-u i prestanak rada rafinerije
Posle nekoliko odlaganja, Sjedinjene Američke države uvele su sankcije NIS-u, u oktobru. Hrvatski Janaf je odmah zatvorio ventile, nijedna kap nafte nije prošla, a Srbija uvozi derivate. Pregovori o prodaji ruskog većinskog dela su u toku, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su u toku pregovori ruskih akcionara, sa mađarskom kompanijom MOL o izlasku ruskog vlasništva iz NIS-a, što je zahtev američke vlade, da bi se stvorili uslovi za skidanje sankcija. Rafinerija u Pančevu je prestala sa radom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, da se mučimo oko uvoza, da ne možemo da uvezemo 6.000 tona dizela dnevno, kolike su nam potrebe, te da je čudo da smo ovoliko izdržali, "ali smo izdržali, jer smo imali rezerve" i da nestašica neće biti. On je nekoliko puta istakao da Beograd ne želi nikome ništa da otima. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naveo je da ne može doći ni do kakve nacionalizacije bez obostrane saglasnosti.
Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za NIS koje će, kako je rekao i ruski predsednik Vladimir Putin, biti pre svega u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Na ekonomskom polju, Srbija se borila i da carinama koje je uvela Trampova administracija.
Republika Srpska, Šmitovi napadi, presuda Dodiku, izbori i pad sankcija
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik osuđen je zbog nepoštovanja odluka nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, na šest godina zabrane bavljenja politikom i novčanu kaznu (najpre je bila kazna zatvora od godinu dana, pa je preinačena). Nakon toga raspisani su prevremeni izbori za predsednika na kojima je pobedio Siniša Karan, jedan od najbližih Dodikovih saradnika, pa je Dodik poručio da su "sada dobili dva Dodika".
Centralna izborna komisija BiH je, ipak, donela odluku da se ponište prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske u 17 izbornih jedinica na 136 biračkih mesta.
Srpski član Predsedništva Željka Cvijanović je rekla je da se, posle odluke CIK-a, pokazuje da postoji skriveni plan da se oslabe institucije Republike Srpske i poručila da će SNSD pokazati snagu. Protivnik Karanu na izborima je bio Branko Blanuša iz SDS-a.
Sarajevo i zapadne zemlje su tokom cele godine pokušavale da optuže Banjaluku za separatizam, ali je rukovodstvo Republike Srpske isticalo da se samo bore za prava i nadležnosti Republike Srpske koja su joj data Dejtonskim sporazumom, donetim pre tri decenije.
Ministarstvo finansija SAD izbrisalo je sa liste sankcionisanih Dodika, srpskog člana Predsedništva Željku Cvijanović, predsednika NSRS Nenada Stevandića i ostale pojedince i firme kojima su sankcije bile uvedene u prethodnom periodu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je Danu pobede u Moskvi, a sa predsednikom Vladimirom Putinom sastao se i u Pekingu.
Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin potvrdio je da SVR ima informacije da Srbija preko trećih zemalja šalje vojne proizvode u Ukrajinu. Vučić je izjavio da Srbija nikada nije slala oružje i municiju ni u Rusiju ni u Ukrajinu, a to da li neko izvezenu robu proda dalje, "dešava se svakoj zemlji u svetu".
Srbija je tada zaustavila izvoz naoružanja.
Jurij Pilipson, direktor Drugog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije rekao je nedavno da "zabrana koju su srpske vlasti uvele na izvoz municije sumnjivim poslovnim partnerima ostaje na snazi, uprkos stalnim pokušajima nepoštenih klijenata da je zaobiđu".
Iz Moskve je često stizala podrška po pitanju Kosova i Metohije, a posebno su ukazivali na licemerje Zapada i Evropske unije.
Dugo putovanje u Evropu i ucene oko KiM, klaster 3 na čekanju
Srbija, koja je na evropskom putu, nije ove godine napravila nijedan korak. Brisel nije dozvolio čak ni otvaranje "klastera 3". Zbog odluke Brisela da Beogradu ne otvori pregovarački klaster, uprkos tome što su ispunjeni tehnički uslovi, predsednik Vučić odlučio je da izostane sa samita EU–Zapadni Balkan.
Šta je uslov svih uslova, svima je jasno. Evropska unija ne želi da obelodani šta je tačna sadržina dopunjenog Poglavlja 35 koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, ali je jasno da se od Srbije traži priznanje lažne države, što je uostalom i predviđeno Ohridskim sporazumom.
Evropski parlament je i ove godine "štancovao" rezolucije koje su protiv Srbije i kojima se zadire u naš suverenitet.
Jedna od najslabijih godina srpskog sporta
Navikli smo da na sportiste skoro pa uvek možemo da računamo, ali su u 2025. godini i oni zakazali. Nije bilo uspeha u ekipnim sportovima, a zablistala je atletičarka Angelina Topić koja je osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu. Bilo je još nekoliko medalja u borilačkim sportovima.
Košarkaška reprezentacija Srbije je eliminisana sa Evropskog prvenstva u osmini finala porazom od Finske, pa je otišao i selektor Svetislav Pešić. Fudbalera Srbije neće biti na Svetskom prvenstvu, a reprezentativne kopačke o klin je konačno okačio Dragan Stojković Piksi.
Teniser Novak Đoković odigrao je, po standardima koje je sam postavio, jednu od najslabijih sezona, osvojio je dva mala turnira u Ženevi i Atini. Nije bilo titula na grend slemovima, ali je stigao do polufinala sva četiri, čime je popravio sopstveni rekord da je dogurao do 53 grend slem polufinala. Čekamo Australiju...
Ne da nismo imali medalja, nego nam je jedna i oduzeta.
Sud za sportsku arbitražu suspendovao je Zuraba Datunašvilija na pet godina zbog kršenja antidoping pravila. Poništeni su svi Datunašvilijevi rezultati, koje je reprezentativac Srbije postigao od 27. maja 2021. do 11. maja 2023. godine. Njemu je oduzeta bronzana medalja, koju je za Srbiju osvojio na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine u rvanju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 87 kilograma.
Nastaviće se u 2026...