Zajednička akcija: Prozapadna opozicija, Albanci i Bošnjaci traže ukidanje rusko-srpskog centra u Nišu

Poslanici Pokreta slobodnih građana, bošnjačke partije SDA Sandžaka, Partije za demokratsko delovanje koja predstavlja Albance i Zeleno-levog fronta podneli su u Narodnoj skupštini zahtev za ukidanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Na radnom zadatku: Ko (opet) šalje Šaipa Kamberija u SAD

Oni su u proceduru uputili Predlog Zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju humanitarnog centra.

A, spremili su i "obrazloženje". 

"Za 13 godina postojanja ne postoje nedvosmisleni dokazi da je njegovo funkcionisanje bilo u interesu građana Srbije, niti je poznato da je isti učestvovao u intervencijama u brojnim slučajevima elementarnih nepogoda. Sa druge strane, dosadašnje delovanje ovog centra bilo je povezano sa brojim spornim pitanjima – kako u pogledu transparentnosti rada i njegovog finansiranja, tako i u pogledu upitne političke i bezbednosne uloge u našoj zemlji i regionu. Sumnju su dodatno pojačavale inicijative da se ovom centru i njihovom osoblju dodeli diplomatski status i imunitet, što nije uobičajena praksa kada je reč o humanitarnim misijama", "analiziraju" poslanici.

Nestao Dragan iz sela Radmilovac: Snage MUP-a i Rusko-srpskog humanitarnog centra na terenu (FOTO)

Domaći i međunarodni eksperti su, kako navode, više puta upozoravali da ovakvi centri mogu da budu zloupotrebljeni za obaveštajni rad i političku destabilizaciju, naročito imajući u vidu da se isti nalazi u blizini važnih strateških lokacija. Ovi eksperti koje pominju su zapravo predstavnici dela zemalja Evropske unije. 

Zabrinutost kažu, pojačavaju i "saznanja istraživačkih novinara koja ukazuju na to da su pojedinci povezani sa ruskim obaveštajnim službama i paramilitarnim organizacijama na teritoriji Srbije sprovodili obučavanje ljudi za izazivanje nereda tokom izbora u Moldaviji i Rumuniji".

"Stavljanje van snage ovog zakona otklonilo bi sve sumnje i omogućilo uspostavljanje punog suvereniteta države Srbije, a istovremeno bi se olakšao evropski put Srbije imajući u vidu da je ovaj navodni humanitarni centar bio tema brojnih izveštaja Evropske komisije i drugih relevantnih institucija EU", dodali su, ne pominjući da je zahtev EU da prizna lažnu državu zapravo najveći udar na suverenitet. 

Predlažu i da, kako kažu,"imajući u vidu narastajuće izazove u oblasti odbrane od elementarnih nepogoda, da je svrsishodnije da se novac iz budžeta usmeri na jačanje ljudskih i tehničkih resursa i unapređenje sistema civilne zaštite".

Rusko-srpski humanitarni centar, čije ukidanje traže stranka koja u svom imenu ima separatistički naziv za jedan deo Srbije i prozapadna opozicija koja ne krije svoje veze sa NATO i obaveštajnim strukturama Zapada, pomagao je srpskim kolegama iz policije u gotovo svim velikim krizama koje su pogađale našu zemlju: migrantskoj krizi, poplavama u Obrenovcu, epidemiji virusa korona... Uprkos tome, podnosioci predloga navode da ne znaju za te aktivnosti, koje su zabeležene i u medijskim izveštajima. Dok po ko zna koji put iznose neosnovane optužbe o "netransparentnosti", "sumnjivom" finansiranju, a apsurdu o narušavanju suvereniteta Srbije dodato je još apsurdnije zapažanje o izborima u Moldaviji i Rumuniji. U nerede koji se nikada nisu desili, navodno su umešani neki pojedinci bez imena navodno povezani sa nekakvim ruskim obaveštajnim službama, takođe bezimenim. Kakve veze sa svim tim navodnim i bezimenim tvrdnjama ima Rusko-srpski humanitarni centar ostalo je nejasno. 

Direktor Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu Jevgenij Filatov objasnio je za RT Balkan da se centar razvija u trogodišnjim ciklusima. Formira se program razvoja za taj period koji odobravaju MUP Srbije i Ministarstvo za vanredne situacije Rusije uz podršku dve vlade.

"Već smo završili jedan ciklus i dobili opremu za vatrogasce i spasioce. Ove nedelje organizujemo dve obuke za gašenje požara i izvlačenje iz ruševina", rekao je on u oktobru.