Odnosi između Srbije i Nemačke tokom istorije bili su burni i puni oscilacija. Ipak, jedno je sigurno – tokom 20. veka Nemačka je više puta pokazala da na Beograd ne gleda kao na partnera, već kao na neposlušno dete koje bi trebalo naučiti pameti. U oba svetska rata Srbija i Nemačka bile su na različitim stranama. Srbija uvek na pobedničkoj, a Nemci su na ovim prostorima trpeli velike vojne poraze. I to ne praštaju.
U tom svetlu treba čitati izjavu kancelara Fridriha Merca koji je na konferenciju u Londonu, krajem oktobra, rekao da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU (tačnije Nemačkoj).
U zapadnom svetu dešava se revizija istorije. Više decenija traju pokušaji da se stvori narativ da su Srbi krivi za ratove koje je pokrenula Nemačka. Od Srba se pravi faktor nestabilnosti. Poznato je da istoriju pišu pobednici, ali ko piše udžbenike koji se koriste u srpskim školama? Da li prošlost može biti promenljiva kategorija i koliko rastegljive mogu biti interpretacije istorijskih događaja?
Zapravo tržište srpskih udžbenika pripalo je, pre 22 godine, strancima. Domaći izdavač - Zavod za udžbenike je marginalizovan. Najveći deo kolača pripada nemačkom izdavaču "Kletu" i njegovim ćerkama firmama, a tu su i izdavači iz Hrvatske i Slovenije.
Govoreći za televiziju RT Balkan, istoričar Mile Bjelajac ističe da je važno da đačke udžbenike iz istorije, geografije, ali i srpskog jezika radi državna izdavačka kuća Zavod za udžbenike.
Bjelajac je podsetio da je Nemačka izazvala oba svetska rata, a da bi se pripremila za nove počela je sa satanizacijom pojedinih naroda, a to su devedesetih bili Srbi.
"Tu nije stavljena tačka na satanizovanje, političke pretnje i dalje traju. Možemo to da naslutimo od onog što izlazi u javnost", rekao je Bjelajac za RT Balkan.
Ukazao da su šezdesetih godina pojedini istoričari počeli reviziju istorije, a to se najbolje vidi na primeru izjednačavanja nacizma i boljševizma.
"Revizija istorije Prvog svetskog rata je predložak za reviziju Drugog svetskog rata. Srpska krivica za Prvi svetski rat je ta što je Srbija na prostoru geopolitičke velike osetljivosti, gde Austrougarska nije htela da prihvati rezultate Bukureštanskog mirovnog ugovora. Zapravo Srbija se proširila na Balkanu, a njihov cilj je bio da to bude Albanija, preko koje će širiti svoj uticaj. Rečeno je da to oni ne mogu prihvatiti, jer je u imperijalnoj politici Srbija trebala da bude uništena", rekao je Bjelajac.
Navodi da su Nemci mislili da će lako sa Srbijom, ali da su na ovim prostorima doživeli vojnički slom i da su u međuvremenu stvorile milionske žrtve. Vojni porazi, smatra on, ne mogu da se oproste Srbiji.
Smatra da državni izdavač udžbenika u Srbiji treba da radi udžbenike za predmete poput istorije, geografije, srpskog jezika, jer je taj segment od vitalnog značaja, a da je kod ostalih predmeta možda dobrodošla "polivalentnost udžbenika".
"Udžbenike koje radi 'Klet' i druge izdavačke kuće, pišu naši istoričari i recenziraju u okviru onoga što je zadati okvir i broj časova koje propisuje Ministarstvo prosvete. Da li su neke osetljive teme u tim udžbenicima dvosmisleno formulisane, da li se izbegavaju osetljive teme, to ne mogu tačno da utvrdim", naveo je on.
Ukazao je na lošu i opasnu tendenciju smanjivanja časova istorije u školama, čak i izbacivanja u pojedinim stručnim školama.
"Istoričari nisu eksperti za svaki segment i nehotično se oslanjaju na staru literaturu. Drugi svetski rat je distorzično prikazivan i trebalo je to popraviti. Mi treba da stvorimo građane otvorenog uma, da shvate da se istorija u različitim vremenskim periodima različito interpretirala", zaključio je on.