Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Šta Srbi mogu da očekuju od izbora na KiM
Očekuje se dolazak gotovo 400.000 Albanaca iz dijaspore i oni će, po svemu sudeći, odlučiti izbore, kaže za RT Balkan Ognjen Gogić
Parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji održavaju se u uslovima duboke političke i institucionalne krize, uz snažan uticaj dijaspore i otvorenu podršku Aljbinu Kurtiju iz Brisela. Iako se očekuje da izborni rezultat formalno proizvede pobednika, sagovornici RT Balkan upozoravaju da on neće doneti stabilnost niti rešiti ustavno-pravni zastoj, dok će ključna postizborna pitanja verovatno biti odložena za novi izborni ciklus.
Politikolog Ognjen Gogić iz Kosovske Mitrovice ocenjuje da se od februara do danas suštinski ništa nije promenilo i da je Kosovo i Metohija ušlo u duboku krizu koja nije razrešena i "vrlo je verovatno da neće biti razrešena ni na ovim izborima".
Gogić ističe da je Aljbin Kurti na Samitu EU i Zapadnog Balkana dobio jasnu podršku iz Brisela, ali da ukidanje mera EU nije imalo značajan odjek na KiM.
"Albance to suštinski ne zanima i neće presudno uticati na izborno raspoloženje", kaže Gogić.
Prema njegovim rečima, ključna determinanta izbora nije politika, već termin njihovog održavanja – kraj godine, kada je na KiM došla brojna dijaspora.
"Očekuje se dolazak gotovo 400.000 Albanaca iz dijaspore i oni će, po svemu sudeći, odlučiti izbore. Da glasa samo lokalno stanovništvo, izlaznost bi bila niska, jer su ljudi razočarani i zasićeni politikom", navodi Gogić.
On smatra da dijaspora, koja "ne trpi posledice krize", može lako da bude privučena Kurtijevim obećanjima.
"Dijaspora će amortizovati pad podrške na terenu. Kurti će, po mom mišljenju, biti pobednik izbora. Pitanje je samo sa kolikom razlikom", ocenjuje on.
Gogić upozorava da ni eventualna pobeda sa 50 odsto poslanika ne rešava institucionalni problem, jer je za izbor predsednika skupštine potrebna dvotrećinska većina.
"Ako se to ne postigne do 5. marta, skupština se raspušta i ide se na nove izbore. Većina ljudi sa kojima razgovaram očekuje nove izbore na proleće i ove vidi samo kao jednu etapu", kaže Gogić.
Šaponjić: Za Srbe se ne menja ništa – pritisci se nastavljaju
Novinar Zoran Šaponjić za RT Balkan ocenjuje da su i ovi izbori, kao i februarski i oni koji verovatno slede, "borba na život i smrt".
"I Kurti i opozicija izvešće sve do poslednjeg birača. Što se Srba tiče, ne vidim nikakvo uzbuđenje, jer se za nas neće promeniti ništa. Neće biti boljitka", kaže Šaponjić.
On naglašava da je reč o "njihovoj državi, njihovim izborima i njihovim zapadnim sponzorima".
"Da li će bilo koji rezultat dovesti do ukidanja KBS? Da li će nova vlada raditi na povratku Srba? Da li će prestati hapšenja i maltretiranja? Neće", ističe on.
Šaponjić podseća da je Kurti skoro godinu dana u tehničkom mandatu, tokom kojeg je, kako navodi, zabeleženo oko 150 etnički motivisanih incidenata, a uhapšeno blizu 100 Srba.
"Samo na Vidovdan na Gazimestanu uhapšeno je oko 20 ljudi, među njima i jedna devojčica", navodi on.
Prema njegovim rečima, svaki novi izborni ciklus donosi još veći pritisak na Srbe, a eventualni novi izbori na proleće "znače nove nevolje".
Gogić: Dijaspora prikriva krizu, inflacija i odlasci rastu
Gogić naglašava da ovi izbori neće biti realan pokazatelj raspoloženja Albanaca na KiM, jer će ga "iskriviti dijaspora".
"Kriza koja traje više od godinu dana već uzima danak u svakodnevnom životu građana", kaže Gogić, ukazujući da se politički sukobi u Prištini direktno prelamaju preko standarda stanovništva.
On podseća da je krajem novembra Priština sedam dana praktično bila bez javnog prevoza, jer gradonačelnik iz redova opozicione LDK i vlada Aljbina Kurtija nisu mogli da se dogovore oko usvajanja gradskog budžeta.
"Inatili su se preko leđa građana", ocenjuje Gogić.
Kao ključne probleme navodi rastuću inflaciju, koja je na KiM viša nego u ostatku regiona, poskupljenje robe, usluga i električne energije, kao i pad životnog standarda. Dodatni udarac, prema njegovim rečima, predstavlja vizna liberalizacija sa EU od 1. januara 2024, koja je ubrzala odlazak stanovništva.
"Stopa odlaska se poslednje dve godine povećala. To govori o rezultatima politike koja nije donela prosperitet, već je ljude naterala da traže izlaz sa KiM", ističe Gogić.
Ipak, on ukazuje da Albanci ne doživljavaju Kurtija kao glavnog krivca, ali da istovremeno ne vide ni uverljivu alternativu.
"Opozicija se nije pokazala doraslom da mu parira. Kada gledate njihove nastupe, Kurti deluje kao jedini koji ima neki koncept, dok ostali kao da čekaju da im Amerikanci obave posao", zaključuje Gogić.
U tom kontekstu, izbori koji slede, kako ocenjuje, više su još jedna etapa u dugoj političkoj krizi, nego put ka stabilizaciji – sa velikom verovatnoćom da se celokupan proces već na proleće ponovo vrati na početak.
Ima li Beograd odgovor na naoružavanje lažne države?
Novinar Zoran Šaponjić ocenjuje da se izbori na Kosovu i Metohiji odvijaju bez stvarne ponude koja bi donela poboljšanje života, posebno za srpsku zajednicu, i da se suštinski problemi ne rešavaju bez obzira na ishod glasanja.
On ukazuje da se "ekonomski rezultati vlade u Prištini najbolje vide kroz brojke".
"Osnovna penzija kreće se između 100 i 120 evra, prosečna penzija je oko 140 evra, bruto prosečna plata iznosi oko 620 evra, dok neto plata jedva prelazi 500 evra", navodi Šaponjić.
Prema njegovim rečima, ti pokazatelji govore da izborne kampanje ne menjaju realnost na terenu i da se socijalno-ekonomska pitanja koriste isključivo kao deo predizborne retorike.
Govoreći o bezbednosnom i geopolitičkom kontekstu, politikolog Ognjen Gogić ističe da pitanje naoružavanja i jačanja bezbednosnih struktura na KiM nije stvar unutrašnje politike, već deo šire strategije.
"Naoružavanje je deo plana da se ovaj prostor postepeno integriše u evroatlantski bezbednosni okvir. Kurti tu ne donosi samostalne odluke, već deluje u skladu sa širim geopolitičkim smernicama", kaže Gogić.
On podseća da postoji plan da se tzv. Kosovske bezbednosne snage transformišu u oružane snage do 2028. godine, uz nabavku opreme i podršku zapadnih partnera.
"To je proces koji neće biti zaustavljen izborima. On je deo dugoročne politike približavanja struktura na KiM NATO-u, a počeo je 2022, od sukoba u Ukrajini. Tada se pojavila teorija o opasnosti drugog fronta i da bi Srbija bila ta koja bi bila agresivna prema KiM. Kurti se predstavlja kao mali Zelenski na Balkanu i on priča da bi Srbija mogla da uradi na KiM ono što je Rusija uradila u Ukrajini. To jeste njegov pi-ar ali on u tome nije sam. To je poduhvat kojim rukovodi Zapad i to neće stati. Usvojen je Zakon o Pentagonu koji crta dalje korake američke administracije sa tom idejom da se KiM osnaže da njihove oružane snage budu kompatibilne sa NATO. Problem je u tome što Beograd to nemo posmatra, nema politiku kojom pokušava da spreči da Kosovo postane i član NATO", zaključuje Gogić.
Live
