Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je neučešće Srbije na nedavno održanom samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu adekvatan odgovor na veoma lošu poruku koja je poslata državi, ali da članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije.
Starović je za Tanjug rekao da je nakon četiri godine i pet konsekutivnih godišnjih izveštaja Evropske komisije koja je jedina nadležna da izdaje preporuke i procenjuje da li je država zaslužila da otvori klastere, poslata loša poruka Srbiji.
"Ta poruka s jedne strane obeshrabruje nosioce reformskih procesa u Srbiji, a sa druge strane predstavlja najbolji poklon svim antievropskim snagama kako u zemlji, tako i u inostranstvu. I ovo neodlaženje na taj samit jeste bio naš odgovor da se ne slažemo sa tom vrstom poruke, da ne želimo da u tome učestvujemo na taj način", naglasio je Starović.
Članstvo Srbije u EU, dodaje Starović, ostaje naš strateški cilj i strateški izbor koji smo, ukazao je, davnih dana napravili.
"Moramo razumeti da je i put ka članstvu veoma važan, jer sve ono što smo ostvarili u smislu ekonomskog, infrastrukturnog razvoja, unapređenja socijalno - ekonomskog položaja našeg naroda, ne bi bilo moguće da nismo sve ove godine bili na putu ka članstvu i da nismo napredovali", naglasio je ministar za evrointegracije.
Starović je ukazao je da su još u januaru 2022. godine usvojeni ustavni amandmani koji se tiču pravosuđa, što je tada bio poslednji zahtev za otvaranje Klastera 3.
"Nažalost, mesec dana kasnije počinje rat u Ukrajini i to nije valorizovano na taj način kao što je moralo da bude. Čitav niz reformskih procesa koji su sprovedeni, zaključno sa veoma važnim elementima u ovoj godini, kao što su usvajanje seta medijskih zakona, usvajanje izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa i okončanje na ovakav način procesa za izbore članova Saveta REM-a, gde je i izvršna vlast, ali i vladajuća većina u širem smislu, pre svega oličena u predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, pokazala jedan potpuno inkluzivan i participativan pristup", rekao je Starović.
Istakao je da je nešto od toga prepoznato u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, nešto nije, s obzirom da je korpus podataka zaključen 1. septembra ove godine.
"Mnogo toga smo učinili u protekla četiri meseca nakon što je izveštaj zaključen. I to je sasvim sigurno razlog što je Evropska komisija ponovo dala ne samo ocenu o tehničkoj spremnosti, već i preporuku državama članicama da dođe do otvaranja Klastera 3, što se nije desilo", naveo je Starović.
Govoreći o postepenom ukidanju kaznenih mera prema Prištini, Starović je podsetio da su te restriktivne mere uvedene u junu 2023. godine.
"Tada su izlistani zahtevi prema jednoj i prema drugoj strani, prema Beogradu i Prištini, šta je potrebno da se učini da bi došlo do deeskalacije stanja na terenu, pre svega na severu Kosova i Metohije. I sa ovom činjenicom da je došlo do lokalnih izbora, da su Srbi učestvovali i da Priština, kako kažu, nije opstruisala proces tranzicije preuzimanja od strane četiri predsednika opština na severu Kosova i Metohije", naveo je Starović.
Izrazio je bojazan da je to postepeno ukidanje restriktivnih mera prema Prištini preuranjeno, jer se može očekivati niz opstrukcija u daljem nastavku tog procesa reintegracije.
"Prema nekim analizama koje možemo pročitati, direktni efekat ovih respektivnih mera u poslednje dve i po godine prema Prištini se ogledaju u tome da im je uskraćeno i do 600 miliona evra, što nije mali novac. Ali, nažalost, nikakvog političkog efekta nije bilo, jer to nije uticalo na same politike koje Aljbin Kurti sprovodi, računajući da mu više političkih poena, očigledno, donosi represija prema Srbima nego zadržavanje finansijske podrške", ukazao je Starović.