Srbija i Balkan
Srbija između Istoka i Zapada: Izbor pod pritiskom sankcija i pretnji
Srpski narod je jasno iskazao podršku Moskvi u ukrajinskom sukobu i težnji Rusije da izgradi multipolarni svet, što je za Srbiju izuzetno važno, istakao je srpski politikolog Aleksandar Mitić
Specijalni dopisnik "Pravda.ru" Darja Aslamova razgovarala je sa srpskim politikologom Aleksandrom Mitićem o pritiscima EU i SAD na Srbiju. U središtu razgovora bili su zahtevi da se izabere strana, odnos Srba prema Evropskoj uniji, energetske sankcije, kao i uloga Rusije i Kine u politici Beograda.
"Pritisak na Srbiju da napravi izbor – umesto Istoka Zapad, umesto Rusije i Kine Evropsku uniju i Sjedinjene Države – traje već dugo. Srbija se nalazi u okruženju zapadnih zemalja, članica EU i NATO-a", istakao je Mitić.
Napomenuo je da, s druge strane, postoji pitanje srpskih interesa i srpskog srca, koje je oduvek okrenuto Rusiji.
"Srpski narod je jasno iskazao podršku Moskvi u ukrajinskom sukobu i težnji Rusije da izgradi multipolarni svet, što je za Srbiju izuzetno važno", poručio je srpski politikolog.
Objasnio je ovakav stav Srbije time što je naša zemlja bila glavna žrtva unipolarnog sveta od početka devedesetih godina – od NATO agresije 1999. godine do faktičkog otcepljenja KiM 2008. godine, planiranog od strane EU i SAD.
"Stoga je za Srbiju i srpski narod stvaranje multipolarnog sveta, u kome bi stubovi poput Rusije i Kine igrali značajnu ulogu, od ogromnog strateškog značaja", napomenuo je Mitić.
Dodao je da Brisel i Vašington poručuju Srbiji da više ne može da gleda ka Istoku. Kako je istakao Mitić, oni grade novu gvozdenu zavesu. I ako Srbija ne bude poslušna, ostaće sa one strane zida i moraće da prekine sve veze s njima.
"To zvuči zastrašujuće – to je deo psihološkog rata i suptilne manipulacije. U Berlinu, Londonu i Briselu aktivno se promoviše takav narativ", pojasnio je politikolog.
Prema njegovom mišljenju, stvaranje nove gvozdene zavese u Evropi bi bilo podjednako opasna greška za Zapad kao i širenje NATO-a ka Ukrajini i Istoku.
Naglasio je da će to nastaviti da podriva i razara evropsku arhitekturu bezbednosti.
"To je recept za katastrofu. Kao što je širenje NATO-a bilo kancerogeni tumor, tako je i politika 'otvorenih vrata' NATO-a i dalje kancer i za evropsku i za globalnu bezbednosnu arhitekturu u celini", podvukao je Mitić.
Skrenuo je pažnju na to da postoji realna opasnost da Srbija, ako se prikloni Zapadu, izgubi svoje saveznike u Savetu bezbednosti UN, svog ključnog snabdevača energijom – Rusiju, kao i svog glavnog investitora u infrastrukturu – Kinu.
"To nije ništa novo. Taj proces je počeo mnogo pre 2022. godine. Cilj je da se Srbija satera u ćošak i da joj se kaže: 'Evo šta morate da uradite – u suprotnom vas čekaju strašne sankcije i apokalipsa'", istakao je srpski politikolog.
Militarizacija EU i slika Rusije kao pretnje
Mitić je ukazao na to da je militarizacija Evropske unije proces koji je ne samo očigledan, već i krajnje opasan.
"Počev od 2014. godine, sve što dolazi iz Rusije doživljava se kao pretnja. Svako partnerstvo sa Ruskom Federacijom, pa čak i sa Rusima uopšte, tretira se kao pretnja. Ta militarizacija je, zapravo, posledica takvog narativa", podvukao je on.
Istakao je veoma zabrinjavajuće to što danas vidimo koordinisane napore SAD i evropskih članica NATO-a da povećaju vojne budžete.
Kako je napomenuo, lideri evropskih zemalja u NATO-u imaju pogrešnu stratešku percepciju, a njihova predstava o mogućnosti strateškog poraza Rusije se nije promenila.
I to uprkos svim dokazima iz poslednjih nekoliko godina da ruska ekonomija nije kolabirala, da je Rusija uspešno diverzifikovala svoju privredu i da dve trećine sveta nije uvelo sankcije Rusiji.
"Zapadni lideri i dalje vrše snažan pritisak na javno mnjenje i medije kako bi se prihvatio narativ da je Rusiju i dalje moguće pobediti", istakao je Mitić.
Stav srpskog društva o ulasku u EU
Srpski politikolog je naglasio da je njemu potpuno jasno zašto Srbija ne treba da ide evropskim putem.
"Istraživanje koje smo ove godine sproveli u okviru projekta Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu pokazalo je da 60 odsto ispitanika smatra da Srbija nikada neće ući u EU. Još deset odsto veruje da će se to desiti tek oko 2050. godine, što praktično znači nikada", ukazao je Mitić, napomenuvši da su to najniži rezultati u poslednjih 25 godina.
Kako je podvukao, u srpsko-evropskim odnosima gotovo da nema ničeg pozitivnog, niti mnogo razloga za optimizam. Ipak, zvanična politika Srbije i dalje insistira na tome da je članstvo u EU strateški spoljnopolitički cilj.
"Razlog je, pre svega, geografski položaj, ali i činjenica da je EU najveći trgovinski partner Srbije u izvozu i uvozu", istakao je Mitić.
Argumenti koji su funkcionisali početkom 2000-ih – poput "lepih evropskih vrednosti", liberalne demokratije, slobodnog tržišta i slobode medija – više ne deluju, zato Evropa vodi stalnu psihološka kampanja: "Ako napustite evropski put, vratićete se u devedesete – u sankcije, izolaciju, bombardovanje, uništavanje".
"Umorni smo od dvostrukih standarda. Ali strah od povratka u 1999. godinu i dalje postoji", napomenuo je politikolog.
Sankcije protiv NIS-a i energetska ucena
Kako je ukazao Mitić, početkom 2025. godine NIS i "Gaspromnjeft" dospeli su pod američke sankcije. Od Srbije se zahteva da kompaniju ili nacionalizuje, ili da akcije "Gasproma" prenese, odnosno proda drugom vlasniku.
"SAD već dugo sprovode politiku istiskivanja ruskih energenata sa Balkana, pa i iz cele Evrope, a posebno nastoje da smanje takozvanu energetsku zavisnost Srbije od Rusije. NIS-u je postavljen ultimatum. Njegov rad je u potpunosti obustavljen. Partneri su odustali od saradnje iz straha od sekundarnih sankcija", istakao je on.
Napomenuo je da Amerikanci pokušavaju da "ubiju dve muve jednim udarcem".
Ako u srpskoj naftnoj industriji više ne bude ruskog prisustva, iako Srbija već dugo ne uvozi rusku naftu zbog sankcija, objasnio je Mitić, to će biti prvi udarac.
Drugi udarac je još ozbiljniji.
"Ako Srbija prekine tu saradnju putem nacionalizacije NIS-a ili na bilo koji način protiv volje Ruske Federacije, to će odmah uticati i na saradnju između dveju zemalja u gasnom sektoru", naglasio je Mitić.
Dodao je da je srpska ekonomija, posebno u poslednjih deset godina, od izgradnje Turskog, odnosno Balkanskog toka, imala ogromnu korist od jeftinog ruskog gasa, kao i da je konkurentnost srpske privrede značajno porasla upravo zahvaljujući tome.
Upozorio je da su posledice neizbežne ako Srbija Rusiju isključi iz NIS-a, jer zašto bi onda Rusija njoj nudila povoljan gasni aranžman.
"Tako SAD i Zapad u celini žele da istovremeno istisnu i rusku naftu i ruski gas iz Srbije, a samim tim i sa Balkana. To bi bila ogromna strateška pobeda za SAD", istakao je politikolog.
Podsetio je na to da je NATO 1999. godine bombardovao rafineriju NIS-a, a 2008. godine ju je "Gasprom" kupio u trenutku kada je kompanija bila u teškoj situaciji.
"U modernizaciju je uloženo tri milijarde evra. Danas NIS najviše doprinosi srpskom budžetu – više od 10 odsto budžetskih prihoda dolazilo je od NIS-a. Sada je njen rad zaustavljen", naglasio je Mitić.
Napomenuo je da je još jedan veoma važan momenat to što Kina, koja je poslednjih godina najveći investitor u Srbiji, pažljivo prati šta se dešava.
Dodao je da je nedavno američki Kongres usvojio novi zakon koji faktički poziva na borbu protiv ruskih i kineskih kompanija na Balkanu.
"Vidimo, na primer, da je u Srbiji obustavljena proizvodnja guma za kinesku kompaniju 'Linglong' – najveći kineski investicioni projekat u Srbiji. Ta kompanija aktivno izvozi gume na američko tržište, posebno za teretne kamione. Prošle nedelje američka granična služba je zaustavila taj izvoz, navodeći kao razlog saopštenja o lošem tretmanu radnika tokom izgradnje fabrike. To je izgovor za pokretanje antikineskih mera u Srbiji", naglasio je Mitić.
On je upozorio da će Srbija, ukoliko učini neprijateljski čin prema Ruskoj Federaciji, a pod tim podrazumeva preuzimanje NIS-a bez saglasnosti Moskve, ona će izgubiti ne samo naftu i gas iz Rusije, već i poverenje svojih kineskih partnera.
"U tom slučaju Srbija će se suočiti sa ozbiljnim ekonomskim, političkim i diplomatskim problemima, a Zapad će ostvariti značajan geopolitički uspeh, jer će moći da kaže: 'Srbijo, vi ste se već ogradili od partnera van Zapada. Logično je da ostanete sa ove strane gvozdene zavese, , jer nemate veze sa istočnim zemljama niti sa zemljama van granica političkog Zapada".
Propuštena šansa EU i razočaranje Srbije
Mitić je istakao da Evropa ne može biti potpuna bez Srbije – ni geografski, ni geopolitički.
"Umesto toga, Srbija je ponižena: kroz izdvajanje Crne Gore, organizovanje otcepljenja Kosova, insistiranje na pitanjima Haškog tribunala. Došlo je do potpunog poniženja Srbije i Srba. Tako je Evropska unija propustila svoju šansu za proširenje", objasnio je srpski politikolog.
Napomenuo je da sada, posebno od 2022. godine, ponovo čujemo kako EU želi da se proširi.
Dodao je da se Ukrajina i Moldavija predstavljaju kao "fantastični kandidati", što je smešno i predstavlja novo poniženje za Srbiju.
"Od nas se tražilo da se odreknemo Kosova jer EU, navodno, ne želi da 'uvozi' zemlje sa nerešenim graničnim pitanjima, kao što je Srbija. A sada žele da prime u EU Ukrajinu, koja svakodnevno gubi teritorije i suverenitet. Sada se ispostavlja da je Ukrajina savršen kandidat za članstvo, a mi još uvek nismo spremni. To je ponižavajuće", naglasio je Mitić.
Istakao je da je to, kao prvo, lažna nada za Ukrajinu.
Kao drugo, napomenuo je, Srbija je žrtvovala svoje nacionalne interese, dostojanstvo i teritorijalni integritet u ime evropskog puta, a sada je izjednačena sa Ukrajinom i Moldavijom.
"To je, naravno, jedan od razloga zašto je podrška EU u Srbiji danas toliko niska: čak su i oni ljudi koji su verovali u evropski put shvatili da su bili prevareni", podvukao je srpski politikolog.
Live
