Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je najveći rezultat njegovog dosadašnjeg mandata to što je u obrazovnom sistemu ponovo uspostavljen redovan režim rada.
"U proteklom periodu vratili smo prosvetu Srbiji, tako da danas deca i mladi ljudi regularno pohađaju nastavu. Koliko sam video, čak i u vreme nakon nadoknade, bila je velika zainteresovanost za ispite. Obnovili smo univerzitetski život, obnovili smo srednje škole i nadam se da ćemo imati dovoljno novca da investiramo više u obrazovni sistem", rekao je on gostujući na TV K1.
Stanković je naveo i da ne doživljava prosvetu kao kolateralnu štetu političkih sukoba, već kao društvenu delatnost na koju treba obrati mnogo više pažnje i da se vrlo savesno i skrupulozno razvija.
"Nemamo mi beskonačno kadrova u prosveti da bi mogli tako lako da sa njima licitiramo i da bilo koga otpisujemo. Ono što treba da uradimo je da ispumpamo zloduh politike iz prosvete, odnosno zloduh političkog sektaštva koji je zavladao prosvetom i ideološke isključivosti. A to ćemo samo uraditi strogom primenom prava. Sve te političke talibane i revolucionare, sve alibabe, moramo da stavimo u kutiju da bi prosveta bila na zdravim osnovama", rekao je on.
Stanković je naglasio da se zalaže za doslednu depolitizaciju i očuvanje autonomije univerziteta, dodajući da univerzitet ne sme da bude političko bojno polje, već institucija znanja i obrazovanja.
"Autonomija univerziteta znači redukovanje uticaja države na zakonski okvir, ali i potpuno isključivanje uticaja drugih političkih aktera koji u univerzitetu vide prostor za političko profitiranje", rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, tokom prethodne godine pojedinci su koristili krizu na univerzitetima kako bi stekli političku korist, što je ugrozilo obrazovni proces i samu suštinu univerziteta.
On je podsetio da je jedan od prioriteta resornog ministarstva bio nastavak nastave u skladu sa zakonom i pedagoškim standardima, kao i sprečavanje dugotrajnih blokada i dodao da je nažalost bilo onih koji su krizu na univerzitetu koristili kao šansu da politički profitiraju i tako proizvedu neku novu političku vrednost.
Podsetio je da je država omogućila onlajn nastavu, što je bilo ključno za nadoknadu propuštenog gradiva, a obezbeđeni su i uslovi za održavanje prijemnih ispita i upis nove generacije studenata.
"Dali smo kvote, stručno uputstvo za prijemne ispite, završena je nadoknada nastave i ispiti, upisana je nova generacija, a i nova školska godina je počela regularno. Stanje na univerzitetima je sanirano", naglasio je Stanković.
Prema njegovim rečima, odgovornost za prethodne blokade će se utvrđivati, ali da on smatra da su tu najviše odgovorni dekani i rektori.
Na pitanje da li situacija u Novom Pazaru može da bude okidač za neku novu krizu rekao da je situacija tamo kompleksna.
"Mislim da ću više znati nakon razgovora sa novopostavljenom rektorkom novopazarskog državnog univerziteta. Ono što je nužan uslov bio da profunkcioniše taj univerzitet se dogodio, a to je da prethodna rektorka je zamenjena novom. Sad treba otvoriti proces razgovora, pregovora i dogovora. Tu treba pronaći jednu finu sinhronizaciju i podešavanje između interesa lokalnih političkih aktera i lokalne zajednice, univerzitetske zajednice u Novom Pazaru i države", rekao je on.
Naglasio je i da od umešnosti da se pronađe "neko fino podešavanje različitih interesa", zavisi i budućnost univerziteta u Novom Pazaru.
"Mislim da, ako svi budu dovoljno racionalni i odgovorni, da će taj univerzitet profunkcionisati u punom njegovom kapacitetu i da će svi oni problemi koji su ga godinama opterećivali postepeno početi da se saniraju, a univerzitet će početi da funkcioniše kao i svi drugi univerziteti u Srbiji", rekao je Stanković.
Ministar je naveo i da su se učenici Pete beogradske gimnazije vratili redovnoj nastavi, a da će konkurs za direktora te škole biti raspisan u zakonskom roku, odnosno u februaru 2026.
"Da nisu odlučili da prave hotel za blokadere na putu u takozvano demokratsko hodočašće u Novi Sad. 23. oktobra ove godine bi bio raspisan konkurs. Onda su odlučili da okupiraju školu šest i po nedelja i mi smo morali da ih preselimo da bi spasili školsku godinu deci, da ona ne bi stagnirala i da njihovi roditelji ne bi bili u problemu šta će da rade sa njima. Mi smo morali da ih smestimo u dve osnovne škole, kojima se još jednom zahvaljujem na tome što su primili đake Pete beogradske gimnazije i da tako spasimo školsku godinu", rekao je on.