Ulazak takozvanog Kosova u NATO i Savet Evrope među najvažnijim je spoljnopolitičkim pitanjima Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke, jer ako oni uspeju u svojim namerama, kako ocenjuje "Politika", iskoristili bi to da zapadni Balkan urede po svojoj meri.
"Kosovo" ipak ne bi trebalo da brzo uđe u NATO-a ili program Partnerstva za mir, jer za to je potrebno prethodno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Ili, ako se bude poštovalo međunarodno pravo- nikada neće postati ni kandidat, kako za zapadnu vojnu alijansu, tako ni za Savet Evrope.
Budući da je međunarodno pravo u slučaju Kosova često "mrtvo slovo na papiru" nije ni čudo što predsednik Vučić tvrdi da "ne možemo da sprečimo ulazak u SE, ni u NATO".
Iskusni diplomata Zoran Milivojević, međutim kaže da tzv. Kosovo ne može tako lako do članstva u alijansi.
"Problem za njih je što je NATO integrisan kroz Kfor. To znači da bi morali prethodno da ukinu Kfor i Unmnik da bi Kosovo moglo da uđe u Severnoatlantski savez. A za to je potrebna odluka Saveta bezbednosti. Oni mogu ’Kosovo’ da uvedu u Partnerstvo za mir, ali više od toga ne mogu", kaže Zoran Milivojević.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun upozorio je juče da bi se, ako "Kosovo" uđe u NATO, iz osnova promenila bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini.
To bi bilo veoma loše po Srbe jer bi uvećalo značaj organizacija poput kosovskih-bezbednosnih snaga, koje su, kako ističe Drecun, naslednik takozvane OVK.
Međutim, poslanik nemačke Socijaldemokratske partije Josip Juratović uveren je da Srbiji prioritet ne bi trebalo da bude blokada ulaska Kosova u međunarodne institucije. Jer, ako se to desi, Kosovo bi kroz te institucije moralo da poštuje i međunarodna pravila i po pitanju Srba.
Ko bi onda ozbiljno shvatao NATO?
Ali, Zoran Milosavljević iz Instituta za političke studije ipak tvrdi da bi eventualni ulazak tzv. Kosova u NATO bio presedan.
"Da li će iko više ozbiljno da shvati tu organizaciju? Da bi neka država postala njegova članica, morala je prethodno da ispuni ozbiljne preduslove i da se poštuje protokol", kaže Milosavljević.
KiM, kako on smatra, ni u kom pogledu ne može da doprinese jačanju NATO-a i jedina bi korist bila to što bi, primanjem ove strukture u članstvo, alijansa geografski zaokružila ovaj deo Evrope.
Da je promotorima tzv. Kosova i zaštitnicima albanskog separatističkog pokreta glavni cilj da se uključe u NATO, a ne u EU, tvrdi Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost.
"Nije tajna da neke od država koje nisu priznale KiM, a članice su NATO-a, pokušavaju da prevaziđu svoj negativni stav prema nezavisnosti lažne države Kosovo. Postoje jake tendencije u vladama pojedinih država koje nisu priznale KiM iz Evrope da to kasnije i urade. Jedan od razloga zašto su članovi velike petorke iz Kvinte pojačali svoje 'diplomatske napore' u vezi sa KiM krije se u tome da se pokaže da je sporazum postignut i to bi ’odškrinulo’ vrata NATO-a", kaže Karanović.
U međuvremenu, ministar odbrane tzv. Kosova Armend Mehaj uz poruku da predstoje ulaganja u opremu i u podizanje stručnog osposobljavanja na Fejsbuku, naveo da će jačanje KBS-a doprineti miru i stabilnosti u regionu i šire.
Milovan Drecun upozorava da to treba shvatiti ozbiljno.
"Imajući u vidu što je i predsednik Vučić rekao, da će Zapad ugurati Kosovo u NATO, jasno je da KBS mora da se ubrzano formira. To je opasnost po bezbednost srpskog naroda. Uprkos tome što je Kfor dao garancije da te snage ne mogu biti prisutni na severu, ta peta baza na području Mokre gore pokazuje njihove namere. Ako Kosovo postane članica NATO-a, to bi iz osnova promenilo bezbednosnu situaciju i veoma bi bilo loše po našu stranu", upozorio je Drecun.