RT Balkan analiza: Da li je uvoz reproduktivnog materijala u Srbiju dobra odluka?

Paketi reproduktivnih ćelija za vantelesnu oplodnju (VTO) iz uvoza stigli su u Srbiju, a pripreme prvog para za potpomognuti proces oplodnje počeće u narednih nekoliko dana u Kliničkom centru Srbije (KCS) u Beogradu.

Reč je o šest paketa jajnih ćelija za šest žena, četiri žene ući će u proces na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS-a, dok će dve ući u proces na Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) "Narodni front" u Beogradu.

Neplodnost je problem sa kojim se suočava oko 400.000 parova u Srbiji, te će ova novina biti olakšavajuća okolnost svim parovima i ženama bez partnera koji vode bitku za potomstvo.

Reproduktivne ćelije su poslate u Srbiju iz Španije, o trošku naše države, a prijavljivanje za vantelesnu oplodnju doniranim reprodukrivnim materijalom počelo je 8. decembra prošle godine.

Do sada se u našoj zemlji za vantelesnu oplodnju sa reproduktivnim materijalom iz uvoza prijavilo oko 500 parova i žena bez partnera, a potpisani su ugovori i sa bankama u Danskoj i Češkoj.

Još jedna novina, kada je u pitanju veštačka oplodnja, jeste da će Republički fond Srbije za zdravstveno osiguranje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obolelim od malignih bolesti, omogućiti zamrzavanje reproduktivnih organa.

Na ovaj način će onkološki pacijenti moći da očuvaju plodnost i postanu roditelji nakon završetka lečenja.

Banka je do sada bila prazna, jer nije bilo davalaca sperme i jajnih ćelija, jer, kako kaže sagovornica RT Balkana nije bilo interesovanja, ali ni dobre informisanosti.

Na pitanje zbog čega se Srbija odlučila na uvoz reproduktivnog materijala iz inostranstva, Snežana Rakić specijalista ginekologije i akušerstva, v.d. direktor klinike "Narodni front" za RT Balkan kaže da je ova odluka više nego dobra, jer naša zemlja nije imala dovoljno donora.

"Ništa se nije promenilo kada je reč o starosnoj granici. Vantelesne oplodnje finansira država za žene do 45 godina starosti. Broj pokušaja nije preciziran kada je reč o doniranom materijalu", kaže naša sagovornica.

"Mali je broj ljudi koji su hteli da doniraju ili su bili informisani da mogu da doniraju genetski materijal, odnosno svoje reproduktivne ćelije", napominje dr Rakić.

Uspešnost VTO sa doniranim materijalom i do 80 odsto

Naša sagovornica ističe da je jedan od razloga uvoza genetskog materijala, činjenica da je srpski zakon o vantelesnoj oplodnji nedorečen, objasnivši da nedostaju podzakonski akti koji bi uredili detalje, na koji način mogu da se doniraju jajne ćelije, odnosno spermatozoidi.

Na pitanje koliko su uspešne vantelesne oplodnje sa doniranim rodnim materijalom, dr Rakić kaže da kada je reč o tretmanima u inostranstvu, konkretno u Češkoj, taj procenat ide i do 70-80 odsto.

Sagovornica RT Balkana podseća da je moguća donacija jajne ćelije, spermatozoida, ali i embriona.

"Napomenula bih da se radi i donaciji embriona, pri čemu je uspešnost prilično visoka, čak u oko 50 posto slučajeva", tvrdi dr Rakić.

Ona napominje da je Srbija načinila dobar korak, jer je zakon o veštačkoj oplodnji, godinama stajao u fioci i bio nedorečen kada je u pitanju donacija stranog reproduktivnog materijala.

"Važno je da je donacija omogućena, a čim počne nešto da se radi, struka će uticati da se  zakon koriguje, odnosno da Ministarstvo zdravlja finalizuje Zakon o veštačkoj oplodnji, koji je još 2016. godine napravljen", zaključuje dr Rakić. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se od 10. decembra vantelesna oplodnja sprovoditi doniranim reproduktivnim materijalom iz uvoza, a troškove će snositi država.

"To su veliki troškovi, 7.000 evra po osobi, ali preduzimamo taj korak. Ako je to oko 1.500 osoba godišnje, to je oko 10 miliona evra na godišnjem nivou. To je velika i važna vest, pre svega za sve divne dame koje žele da ostvare roditeljsko pravo", rekao je Vučić kada je najavljivao ovu meru.

On je dodao da će nakon toga, po pravima za vantelesnu oplodnju možda samo Izrael biti ispred Srbije.

Srbija je potpisala ugovor sa španskom bankom reproduktivnih ćelija u septembru 2022. godine.

U januaru 2023. potpisani su ugovori i sa jednom bankom u Češkoj i dve banke u Danskoj.

Do sada su žene i parovi najčešće išli u Grčku, Severnu Makedoniju ili Češku.