Srbija i Balkan
Živeti u kosmetskom getu: O novim godinama bez nade i radosti
Očekujem da će sutra neko upasti i u moju kuću, u komšijinu, u kuću prijatelja ili rođaka, uperiti prst i reći – "ti si ratovao za Srbiju a protiv Kosova", ti si ratni zločinac, kaže sagovornik RT Balkan, Srbin iz enklave kraj Prištine
"Život bez imalo nade, strah sa kojim se ide u krevet i sa kojim se ustaje, koji ne izlazi iz glave, neizvesnost, brige, strepnja i tek po koja mala sreća, ona kad dete donese peticu iz škole, kad se ko rodi, uda ili oženi... I koja kratko traje, pa se zatim sve vrati na staro. Život bez radosti u kome je svaki dan isti prethodnom, ustvari, život u kome je svaki dan teži no prethodni, a svaka godina nepodnošljivija no prethodna... Život bez nade".
Tako dugogodišnji prijatelj potpisnika ovih redova, Srbin iz enklave kraj Prištine na početku nove, 2026, opisuje proteklu 2025. godinu. Naravno, bez objavljivanja imena, to se ovde podrazumeva, još jedna nevolja na vratu je najmanje što mu je potrebno.
Mnogo sam godina proveo po Kosovu i Metohiji, naučio tamo šta je strah za svaki novi dan, za decu, porodicu, onaj strah koji razjeda, koji često ne da zaspati, koji ne izlazi iz glave, ali, ma koliko se trudio, teško je razumeti život u srpskoj enklavi kraj Prištine, teško sve dok tamo čovek ne živi sa decom, ženom, porodicom...
"Ova nam je bila teža no ijedna prethodna, ako na stranu ostavimo one ratne, onu u kojoj smo preživeli Martovski pogrom... Zašto? Zato što je svake godine muka sve veća, a strpljenje sve više na izmaku, a snaga sve manja, a nade sve manje. Razbijen je naš otpor, razbijena je Mitrovica, razbijen Sever, sve ono u šta smo se nadali, gde smo imali kakav-takav oslonac. Nigde se ne nazire svetlo na kraju tunela kada smo mi, Srbi sa Kosmeta u pitanju, to je ono što najteže pada. Na kraju prošle godine shvatili smo da je vreme sve ove godine radilo protiv nas a za našeg najvećeg neprijatelja a to je Aljbin Kurti", priča danas, na drugi dan Nove godine prijatelj iz enklave kraj Prištine.
Mnogi njemu dragi ljudi, prijatelji, komšije, rođaci otišli su tokom prošle 2025. godine sa Kosova i Metohije. I ta činjenica boli ga, peče kao živa rana.
"Mnogi su otišli ali se o tome ćuti i ovde i u Beogradu. Ćuti zato što se ćutanjem pokušavaju prikriti neuspesi onih kojih bi to trebalo da se najviše tiče. Mi, kada se međusobno prebrojavamo jednostavno vidimo ko nam fali. Prvo, otišao je veliki broj mladih, dece, deca više ne upisuju fakultet u Kosovskoj Mitrovici nego u centralnoj Srbiji. Odlazak na studije znači i traženje posla tamo i kidanje veza sa Kosmetom. Za decom odlaze i roditelji. Sa druge strane, opština Gračanica, recimo, mnogo se smanjila, stanovništvo sa rubnih područja, iz rubnih sela prelazi u Gračanicu. Stiče se utisak da je u Gračanici više ljudi, ali se prazne rubna područja. Manje je dece u školi, manje odeljenja", priča sagovornik iz enklave kraj Prištine.
Iz enklava se odlazi tiho, o tome se ne priča, odlasci se ne najavljuju sem najbližima.
"Ljudi nalaze mnogo načina da odu, prvo prebace decu, među onima koji su to učinili su i neki odbornički, poslanički kandidati, zašto da se lažemo. Pozivaju nas da glasamo za njih, a neki od njih su svoju decu sklonili u centralnu Srbiju. Moja poznanica je otišla, radi sada u centralnoj Srbiji, deca su joj tamo. Ljudi prodaju zemlju, kupuju sebi stanove u centralnoj Srbiji. Ako imaš para, jedan ekser zakucaj na Kosovu, drugi u centralnoj Srbiji, pravi sebi odstupnicu. S tim što se ovde više ne kucaju ekseri i ne prave kuće nego se obezbeđuje odstupnica", nastavlja tešku priču naš sagovornik.
Malo je onih, sa puno tuge i gorčine kaže, koji su zaista optimisti, iskreni optimisti i koji su sigurni da će na Kosmetu ostati.
"I tu će sve vrlo brzo biti jasno – kada Kurti odluči da ugasi školstvo i zdravstvo po srpskom sistemu na Kosovu. Tada ćemo videti pravu sliku i pravo stanje. Tada ćemo videti ko zaista živi na Kosovu i za Kosovo, a ne od Kosova kao deo onih koji žive u centralnoj Srbiji, kao oni koji grade političke karijere od Kosova, puna su im usta Kosova a ustvari ga prodaju", teče jutros priča prijatelja, Srbina iz enklave kraj Prištine.
Kurtijeva pobeda na izborima 28. decembra za njega, za njegove prijatelje, komšije i rođake znači da će stari-novi premijer nastaviti sa gašenjem preostalih vitalnih srpskih institucija, prvo prosvete pa zdravstva i to će značiti odlazak još jednog broja ljudi, odlazak dece, "kada se sve to završi ostaće samo stari ljudi da primaju penzije, da čuvaju kuće".
"I, neka me niko ne shvati pogrešno... Kome će tada biti bitno deset poslaničkih mesta za Srbe u Skupštini Kosova... Šta ti Srbi tamo mogu da urade, na kraju krajeva šta će moći da urade srpski gradonačelnici i odbornici u četiri opštine na Severu gde su se Srbi vratili na vlast? Ništa, eventualno možda neke kozmetičke promene, da vrate imena ulica u Severnoj Mitrovici ali o svemu će na koncu odlučivati ministarstvo u Prištini i sam Kurti", kaže sagovornik.
U Novu godinu, otvoreno nastavlja, ulazi sa više strepnji nego što je imao u 2025, ili 2024. Strahuje od svega onog što je Kurti već najavio, a on je dobar deo onoga što je najavljivao redovno i sprovodio.
"Bojim se da neće više moći da bude škola po srpskom sistemu i srpskom programu, to će značiti da će naša deca učiti da je UČK njihova vojska, da su oni oslobodioci, da je u Klečki bio srpski zločin i kompletnu lažnu istoriju kojom se stvara lažna nacija. Počeće da primenjuju zakon o strancima kojim će na svaki način Srbima biti onemogućen ulazak na Kosovo a da se pri tom stvara Velika Albanija. Očekujem da će stvoriti vojsku Kosova koja će ući u NATO da će je na neki način objedititi sa vojskom Albanije, i to su naše perspektive", kaže.
Sa suprugom, troje dece, širom porodicom on od kako zna sa sebe živi na Kosmetu, nikad nisu odlazili, nikad napuštali kućni prag. Ni kada je bilo najteže.
"Živetu u getu? To znači strah 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Brineš za decu, strepiš da će sutra neko upasti u školu i reći im da je situacija takva i takva, a oni mogu a i ne moraju da idu u takvu školu. Očekujem da će sutra neko upasti i u moju kuću, u komšijinu, u kuću prijatelja ili rođaka, uperiti prst i reći – 'ti si ratovao za Srbiju a protiv Kosova', uhapsite ga, i da će zatim za svoje optužbe naći dva svedoka, dva, ne zamerite, ludaka koje će dovući iz ludnice, a takvih slučajeva je ovde i bilo. Naći će nekoga da ispriča neku priču i čovek će završiti kao ratni zločinac, a to će značiti da će njegova porodica biti obeležena, stigmatizovana, da će morati da napusti Kosovo a to njima i odgovara", priča sagovornik, Srbin iz enklave kraj Prištine.
U enklavi, kada se uveče okupe komšije ili prijatelji, priča se i o praznicima, o svakodnevici, o brigama i strahovima, samo se o planovima ne priča. Na Kosovu i Metohiji Srbi ne planiraju ništa već 26 godina, jer, šta planirati, kad već sutrašnji dan može sve planove da polomi i promeni.
"Zamislite život kada za svoje dete ne možete da planirate ništa, kad molite Boga da završi fakultet i da nađe posao negde daleko, u centralnoj Srbiji, u inostranstvu, samo što dalje odavde... Pokušajte da se stavite u naše nevolje, da vidite kako to izgleda. Mada, ni u svemu ovome ni mi Srbi nismo svi isti. Postoji jedna grupa Srba koji su ovde živeli, radili, patili, sve ovo vreme, nikuda nisu išli, nisu napuštali Kosovo, i za rata i posle rata, i za martovskog pogroma i posle martovskog pogroma. I druga koji su 1999. godine spakovali kofere i otišli pa kada su videli da država Srbija ovde šakom i kapom daje da se ostane, brzo spakovali kofere i vratili se. Ti će ponovo, kad postane nepodnošljivo, opet spakovati kofere i otići. Na žalost njih je podržavala svaka vlast, više no nas koji smo ovde bili i ostali", kaže.
Prisećajući se često, dodaje, rečenice patrijarha Pavla da ćemo "Kosovo vratiti onda kada ga zaslužimo", kaže da je uveren da će oni koji iskonski vole Kosovo, oni koji žive za njega, ostati, a da će prvi otići oni koji žive od Kosova.
A radost, ima li je, donese li je Nova godina, hoće li predstojeći božićni praznici doneti makar malo radosti u srpske enklave oko Prištine, po Kosovu i Metohiji?
"Novogodišnja atmosfera ovde se uopšte ne oseća, ni na ulici ni bilo gde. Jeste sve okićeno, ali nema radosti u dušama. Ovde će biti neke proslave srpske Nove godine, to je tradicionalno. Više se ljudi raduju Božiću, kolektivno se ide po badnjake, posle nalažu badnjaci u dvorištu našeg manastira, okupi se više ljudi i tada se oseti praznični duh, jedinstvo, to se ne glumi, ovde se to oseti", kaže prijatelj, Srbin iz enklave u Gračanici.
Samo, i kada u utorak iz enklava pođu po badnjake, okolo na putevima čekaće iz kosovski specijalci, da ih i na svet dan, uoči praznika pretresaju, maltretiraju, pre koju godinu i pucali su, ranili dvojicu srpskih dečaka sa badnjacima.
I to je život Srba po kosmetskim enklavama. Poslednjim getima Evrope 21. veka.
Live
