Predsednik crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović ponudio je papi Francisku da Crna Gora, odnosno glavni grad Podgorica, bude mesto susreta poglavara Rimokatoličke crkve i patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, a papa je taj poziv prihvatio, saznanja su podgoričkog lista "Dan".
Abazović je u oktobru prošle godine posetio Vatikan i tom prilikom izneo papi svoju ideju da bude domaćin njegovog susreta sa poglavarom Ruske pravoslavne crkve.
"Bili bismo dobri domaćini jer je Crna Gora primer promocije dobrosusedskih odnosa i regionalne stabilnosti, uz baštinjenje civilizacijskih dostignuća", rekao je tada Abazović koji je dodao da smatra da bi susret doprineo miru u svetu.
Prema navodima "Dana", papa je poziv prihvatio, a inicijativa Abazovića ušla je u protokole Vatikana i tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova obaviće konsultacije sa ruskom crkvom oko eventualnog organizovanja susreta dvojice crkvenih poglavara.
Konstatuje se da to da li će do susreta zaista i doći zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je i rat u Ukrajini.
Ruski patrijarh Kiril i papa Francisko sastali su se 12. februara 2016. godine na Kubi i to je bio istorijski susret jer su se prvi put sreli rimski papa i ruski patrijarh.
Susretu su prethodile godine priprema, sastanaka delegacija dveju crkava i pažljivog biranja tema razgovora i onoga što će ući u zajedničku deklaraciju dvojice crkvenih velikodostojnika. Pitanje Ukrajine zauzimalo je veoma važno mesto u tim razgovorima.
Jedan od ruskih arhijereja verovatno najviše uključenih u organizaciju i dogovaranje susreta patrijarha i pape, mitropolit volokolamski Ilarion, dugogodišnji šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, "šef diplomatije" RPC, rekao je u jednom intervjuu 2014. godine da sve dok Vatikan barem ne osudi delovanje grkokatolika, odnosno unijata u Ukrajini, koji su vršili pokrštavanja pravoslavnih, a koji su u vreme davanja intervjua aktivno sarađivali sa raskolničkim pravoslavnim grupama u ovoj zemlji, susret dvojice poglavara neće biti moguć.
Iz zajedničke deklaracije koju su potpisali patrijarh Kiril i papa Francisko na Kubi jasno je da je zajednički jezik i na ovu temu pronađen.
U deklaraciji se osuđuje "unijatstvo" uz navođenje da to nije put ka uspostavljanju jedinstva, konstatuje se da je pravoslavnima i grkokatolicima potrebno pomirenje i pronalazak uzajamno prihvatljivih oblika koegzistencije.
Poglavari dve crkve osudili su sukobe u Ukrajini i pozvali na dijalog i mir, a izrazili su i nadu "da će se raskol među pravoslavnim vernicima u Ukrajini prevladati na osnovu postojećih kanonskih normi, kako bi svi pravoslavni hrišćani u Ukrajini živeli u miru i slozi, i kako bi katoličke zajednice u zemlji tome doprinosile na način koji će činiti naše hrišćansko bratstvo sve očiglednijim".
Da li će do susreta dva verska poglavara doći u Podgorici za sada je u domenu spekulacija, budući da se ni jedna ni druga crkva nisu o tome oglasile, ali ono što je izvesno je da arhijerej koji je dogovarao prethodni susret, po svemu sudeći, neće učestvovati u dogovorima oko nekog sledećeg. Naime, mitropolit Ilarion smenjen je u junu prošle godine, a na njegovo mesto šefa crkvene diplomatije došao je mitropolit Antonije.
Inače, blaženopočivši patrijarh Irinej takođe je imao ideju da bude domaćin susreta rimskog pape i ruskog patrijarha, u Srbiji.
On je smatrao da bi proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, koja je 2013. godine obeležena velikom crkvenom svečanošću u Srbiji, bila dobra prilika za susret dva velikodostojnika.
Kao što je poznato, do tog susreta ipak nije došlo, proslavi su prisustvovali pravoslavni patrijarsi i visoke delegacije drugih hrišćanskih crkava.