"Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović: Gost Tibor Varadi

U jedanaestoj epizodi emisije "Relativizacija", Ljiljana Smajlović je sa akademikom Tiborom Varadijem razgovarala o tome kako je došlo do toga da besplatno zastupa SR Jugoslaviju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nakon sukoba 90-ih, kao i kako je želeo da spor reši vansudski.

Varadi, rodom iz Zrenjanina, koji je doktorirao pravo na Harvardu, bio je prvi student iz istočne Evrope koji je stekao to zvanje na tom prestižnom univerzitetu. Smatra da mu je u tome pomoglo to što je bio iz Jugoslavije.

"Osećao sam obavezu da zastupam SR Jugoslaviju u procesima protiv te države", rekao je Varadi u emisiji.

Varadi je ispričao da je imao ideju da bivši američki predsednik Džimi Karter bude posrednik u pregovorima kako bi došlo do dogovora među SR Jugoslavijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

"Sa strane srpske vlade to nije bilo nikako sporno i svi su se složili sa mnom, Hrvatska se kolebala, a sa bosanske strane je bilo jasno 'ne'. Bilo je nekih nagađanja da je onima koji su zastupali Bosnu u sporu, to je bio jedan međuanrodni tim koji je na tome puno zarađivao, bilo u interesu da spor potraje", kazao je Varadi i dodao da mu je Karter odgovorio da je spreman da učestvuje ako ga pozovu sve tri strane u sporu.

Varadi kaže da je ponuđenu nagodbu Bosna mogla da prihvati i odbije, ali sama ideja da umesto spora dođe do nagodbe i da to bude pod okriljem jedne poznate svetske ličnosti - Džimija Kartera, nije uspela.

Postojala je opasnost da SR Jugoslavija bude prva zemlja osuđena za genocid

Govoreći o sudskom sporu, Varadi kaže da je postojala opasnost da SR Jugoslavija bude prva zemlja u istoriji koja bi bila osuđena za genocid, što nije doživela ni Hitlerova Nemačka.

"To bi zaista bilo jako grubo i nepravedno", izričit je Varadi koji dodaje da je ta gruba optužba imala mnogo pravnih zavrzlama.

Jedno od pitanja bilo je da li je Konvencija o genocidu koju je potpisala Jugoslavija važila za Srbiju, pa ističe Varadi da su po tom pitanju bosanska i hrvatska strana preuzeli stav Miloševića - da Srbija nastavlja kontinuitet Jugoslavije.

"Reč genocid je izgubila važnu ulogu koju ima. To su govorili i neki koji su preživeli Holokaust, jer i njima se čini da se dostojanstvo time ruši", napominje Varadi.

Varadi kaže da je NATO takođe tužen za genocid, da je bilo nerealno da bude osuđen za to delo, ali je cilj bio da se neka nedela učine zvaničnim i da se dođe do proglašenja nenadležnosti suda, što bi pomoglo Jugoslaviji u sporu sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.

Da nije ukinuta autonomija Kosovu i Metohiji, ne bi bilo jedinstva Albanaca

Govoreći o pitanju Kosova i Metohije Varadi je kazao da je na tom prostoru uvek bilo preteranog albanskog nacionalizma, ali da je bilo i drugačijih Albanaca.

"Mislim da je ukidanje autonomije ujedinilo Albance protiv Miloševića. Da je ostala autonomija, bilo bi verovatno i dalje nekih separatista, ali ne bi bilo jedinstva među njima", smatra Varadi.

On ističe da u međunarodnom pravu ne može biti sporno pitanje da Srbi na Kosovu i Metohiji ljudski i kulturno ostanu Srbi, odnosno da uživaju svoja ljudska prava.

"Sve međunarodne konvencije o ljudskim pravima i manjinama jedinstveno govore o tome, a stvarnost na Kosovu je drugačija. Tu je zaista potrebna međunarodna intervencija i bila bi savršeno opravdana. Zajednica srpskih oština je jedno moguće rešenje, postoje i druga moguća rešenja", kazao je on i dodaje da je tu ključna dužnost Evrope.

Varadi smatra da, imajući u vidu da na prostoru Kosova i Metohije nema srpske vojske i policije, onda ta teritorija defakto nije deo države i to se, naravno, dogodilo na nepravedan način.

"Mnoge države od kojih su se otcepili delovi su zagovarale da je to nepravedno i da ih treba vratiti. U Srbiji se razvila jedna druga retorika, umesto - oteto je i treba vratiti, tu je retorika - oteto je i treba sačuvati. Vrlo je teško sačuvati ono što je oteto", navodi Varadi.

On napominje da bi onaj ko prvi priznao "Kosovo" bio taj koji je prodao Kosovo i Metohiju i zato je teško izreći to priznanje, ali ističe da je lakše govoriti izvan politike nego u njoj, te da je, kome god da je na čelu Srbije, teško da se suoči sa time.