Smajlović o reakciji Srbije po pitanju Venecuele: Neki bi mogli da pomisle da je to drskost, ali...

Srbija se po reakciji na dešavanja u Venecueli izdvojila od zemalja u okruženju, ali i od Evrope, ocenjuje novinarkaLjiljana Smajlović.

Poručuje da je taj stav Srbije rizičan i da bi neko u Vašingtonu mogao to da protumači kao drskost. Ipak, naglašava da neutralne zemlje, kao što je Srbija, moraju da se potpuno oslanjaju na međunarodno pravo.

"Zemlje koje su ustupile deo svog suvereniteta, bilo NATO-u, bilo EU, sve su reagovale na vrlo sličan način. Govorimo o zemljama u Evropi, one su otprilike reagovale - Maduro je diktator, prema tome dobro je što više nije na vlasti, a sada pazite da se ovo obavi sa što manje žrtava i što mirnije. To je reakcija Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas", navodi Smajlović za RTS.

Maduro i njegova supruga izvedeni pred sud: Zasedao Savet bezbednosti UN, oglasila se Bela kuća

Ukazuje da su to pratile i zemlje u regionu.

"Čini mi se da su zemlje sa najmanje suvereniteta, poput Bosne i Hercegovine, koja ima tutora međunarodnog u Sarajevu, one su se nekako najservilnije ponašale. BiH je stvarno izdala neverovatno saopštenje, to je prevelika servilnost. Nema za tim potrebe, bilo bi dovoljno da su rekli podržavamo SAD. 'Kosovo' uvek podržava sve što Amerikanci urade bilo gde. Crna Gora se nije oglasila uopšte", naglašava Smajlović.

Ističe da vlast u Beogradu ne bi zamerila da je ćutala, kao što to čini Crna Gora.

"Ali, mi nismo ćutali i ja mislim da u današnje vreme priličan kuraž zahteva čak i da kažete da je Venecuela uvek bila naš saveznik. Venecuela nije priznala 'Kosovo', navodi Smajlović.

Dodaje da je to rizično, kao i da ne bi imalo prostora za ljutnju i da smo se u ovoj situaciji "pravili mrtvi".

"Za mene je to prilično impresivna stvar. Neko u Vašingtonu će to da gleda kao drskost". naglašava.

Kao primer, navela je reakciju francuskog predsednika Emanuela Makrona.

"Makron je prvo tvitovao da je Maduro diktator, da treba dovesti Eduarda Gonzalesa za koga tvrdimo da je pobedio na izborima. Posle toga je Marin Le Pen izdala veoma drugačije saopštenje od čoveka koji sedi u stolici Šarla de Gola, glavnog zagovornika suvereniteta u Evropi. Gospođa Le Pen je rekla ne zaboravimo da postoji suverenitet, ne može niko da upada u tuđe države, kidnapuje, otima im predsednika. Posle toga je francusko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo saopštenje koje više liči na našu reakciju, nego na Makronov prvi tvit", objašnjava Smajlović.

Ukazala je i da je to najsličnija reakcija našoj i da je svakako najoštrija u Evropi.

"Ali, uglavnom mi baš štrčimo i u Evropi i u regionu sa svojom reakcijom", dodaje Smajlović.

Na pitanje da li međunarodno pravo danas uopšte postoji posle svega što se desilo, Smajlović kaže da čak i "Vašington post" navodi da ovo je povratak na divlji zapad.

Latinska Amerika u kandžama SAD: U kojim zemljama su izveli puč, a gde im nije pošlo za rukom

"To je stvarno jedan prilično zastrašujući potez, nije presedan, jer je to već rađeno i sa Norijegom u Panami pre mnogo godina, ali Amerikanci vam praktično kažu ako naš tužilac u Njujorku podigne optužnicu protiv vašeg predsednika, mi imamo pravo da dođemo, uzmemo ga i izvedemo ga pred naš sud", objašnjava Smajlović.