Slavenko Terzić za RT Balkan: Koja je tajna ruske "meke moći"

Rusija je kroz istoriju bila ključni saveznik Srba, a svest o tome je temelj "meke moći" Moskve na Balkanu na kojoj se inače premalo radi, izjavio je za RT Balkan akademik i diplomata Slavenko Terzić.

Gostujući u emisiji Jutro na RT, Terzić je podsetio na istorijsku ulogu carske Rusije u srpskoj borbi za opstanak i slobodu.

"Rusija je bila jedina velika sila koja je podržavala srpski oslobodilački pokret, od početka do kraja", rekao je Terzić.

Ruski carevi su vekovima pomagali očuvanje pravoslavnog srpskog naroda, knjigama, ikonama, odeždama, novcem, ali i političkom zaštitom, objasnio je Terzić, što je omogućilo opstanak pod pritiskom osmanske, mletačke i austrijske okupacije, kao i pokatoličavanja i islamizacije.

"Rusija ima ključnu ulogu u dobijanju srpske autonomije početkom 19. veka", dodao je Terzić i podsetio da je tačka 8 iz rusko-turskog mira u Bukureštu 1812. predviđala autonomiju Srbije.

Bez umanjivanja uloge Miloša Obrenovića, bez toga ne bi bilo  hatišerifa iz 1830. i 1833, kao ni Kneževine Srbije, a ruska podrška se nastavila sve do Prvog svetskog rata, kaže on.

Bocan-Harčenko: Rešenje za KiM samo pod pokroviteljstvom SB UN

Ove godine se navršava 150 godina od rusko-turskog rata 1876, kada je skoro 4.000 ruskih dobrovoljaca došlo u Srbiju, sa još 120 lekara, podsetio je Terzić. U tom vremenu je Nikolaj Rimski-Korsakov napisao "Srpsku fantaziju", a Fjodor Čajkovski "Srpsko-ruski marš".

Oktobarska revolucija donela je prekid istorijskih veza, napomenuo je Terzić, a komunizam je opsesijom tzv. "velikoruskim" i "velikosrpskim" nacionalizmom naneo veliku štetu i Rusima i Srbima.

Tek u poslednjih nekoliko decenija se Srbija i Rusija vraćaju svojim tradicionalnim odnosima, što geopolitičkim, što verskim, što kulturnim.

"Rusija je danas najsnažnija, najmoćnija, najveća pravoslavna država na svetu", kaže Terzić.

Dobro je što se crkveni odnosi razvijaju, jer je to korisno u  suprotstavljanju "politizaciji crkvenih pitanja od strane carigradskog patrijarha Vartolomeja", podsetio je akademik.

Po Terziću, kulturne i duhovne veze su temelj za izgradnju ekonomskih i političkih odnosa, koji ne bi trebalo da se svode samo na gas ili naftu.

"Snažna Rusija će biti u budućnosti naš glavni oslonac u međunarodnim odnosima. Mi možemo samo da se radujemo jačanju Rusije, povratku one snažne ruske civilizacije, kulture, umetnosti. Imamo mnogo toga da naučimo od Rusa", rekao je Terzić.

Izložba portreta ruskih vojskovođa srpskog porekla u Narodnom muzeju

Raskorak tokom prošlog veka doveo je do toga da Srbi nešto bolje poznaju Rusiju nego što Rusi poznaju Srbe, napomenuo je Terzić. Ima mnogo toga što bi trebalo da se uradi da se to poznavanje unapredi na obe strane, od otvaranja jednog srpskog kulturnog centra u Moskvi pa nadalje.

Dok Zapad vodi jednu snažnu propagandnu kampanju, koja proizvodi i kod Srba neprirodnu antirusku histeriju i rusofobiju u ključu "kad nam je to Rusija pomogla", Moskva malo radi na "mekoj moći", procenjuje Terzić.

Po njemu, glavna ruska "meka moć" na ovim prostorima je upravo istorijska svest Srba o izuzetnoj ulozi Rusije u očuvanju pravoslavlja i srpskog naroda na Balkanu.

"Bojim se da smo mi suviše pod uticajem, pod pritiskom zapadne politike, koja ne uzima u obzir ni minimum naših nacionalnih interesa", kaže on.

Kako god se Moskva odnosila prema nacionalnim interesima Srba, istorijski, "bez Rusije mi nismo mogli rešiti nijedno važno nacionalno pitanje", podsetio je Terzić.