Srbija i Balkan
Zdravstvena knjižica ne znači mnogo: Srbi rekorderi po novcu koji troše za lečenje kod privatnika
Srbija ima dobro razgranatu mrežu državnih zdravstvenih ustanova, ali je problem nedostatak zdravstvenog kadra, često je do specijaliste ili na dijagnostiku teško doći, te se pacijenti okreću privatnom sektoru
Građani Srbije izdvajaju u proseku 664 evra za lečenje u privatnom sektoru, što je jedan od najvećih iznosa u regionu. To je nedavno objavila Svetska banka u izveštaju "Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka", u odeljku koji se odnosi na zdravstvo.
U poređenju sa regionom to je treći najveći iznos. Prvo mesto zauzima Crna Gora gde građani iz svog džepa izdvajaju 800 evra, zatim sledi Bugarska gde se izdvaja 699 evra. Stanovnici Hrvatske za privatno zdravstvo izdvajaju oko 215 evra.
Sličnim podacima raspolažu i udruženja pacijenata, gde su istraživanja pokazala da se 35 do 40 odsto izdvajanja za zdravstvo u Srbiji, izdvaja iz džepova pacijenata.
Kada se na tu brojku doda obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto koji svaki mesec izdvajaju zaposleni od svoje plate, vidimo da se za zdravstvo izdvaja velika suma novca.
Srbija, kao i većina evropskih zemalja, ima takozvani solidarni zdravstveni sistem - svi ga plaćaju, a koriste oni kojima je potreban. Tu se javlja problem, jer takav sistem treba da pokrije sve zdravstvene potrebe građana, ali to danas često nije slučaj.
Srbija ima dobro razgranatu mrežu državnih zdravstvenih ustanova, ali je problem nedostatak zdravstvenog kadra, često je do specijaliste ili na dijagnostiku teško doći, te se pacijenti okreću privatnom sektoru.
"Unapređenje efikasnosti javnog sistema, bolja raspodela kadrova i usklađivanje medicinskog obrazovanja sa potrebama tržišta rada mogu smanjiti finansijsko opterećenje domaćinstava i poboljšati zdravstvene ishode", ističe se u izveštaju Svetske banke.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije kaže za RT Balkan da je alarmantno koliko se u Srbiji izdvaja za privatno zdravstvo, s obzirom na to da živimo u zemlji sa solidarnim doprinosima za zdravstveno osiguranje.
"Mi imamo hroničan manjak zdravstvenih radnika, lekara specijalista i medicinskih sestara. To je ozbiljan problem. Naš zdravstveni sistem u ovom trenutku nije dobar. Ima pokušaja da se on popravi, ali rezultat tih pokušaja nije zadovoljavajući. Zanimljivo je da mi školujemo više lekara nego što se školuje u EU, ali na žalost veliki broj lekara koje mi školujemo odlazi u inostranstvo", kaže Pilipović.
Osim što odlaze u inostranstvo dosta lekara iz držanog zdravstva odlazi u privatni sektor ili pre podne rade u državnom, a popodne u privatnom sektoru.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji danas imaju dobru opremu, savremene dijagnostičke uređaje, ali često nema ko na njima da radi. Primera radi, bolnica u manjoj sredini ima skener, gde pacijentu može da se odradi snimanje, ali taj snimak nema ko da očita, te se šalje u veće centre, a pacijenti su opet prinuđeni da čekaju.
Živorad Mrkić iz Novog sindikata zdravstva Srbije kaže da naša zemlja odavno ima problem sa nedostatkom lekara specijalista, da je napravljen generacijski jaz zabranom specijalizacija od 2000. godine.
"Zabrana specijalizacija je bila za vreme DOS-a i u vreme vlade Vojislava Koštunice. I jedna i druga su pokazale kontinuitet, jer je bio jedan čovek ministar zdravlja. Sprečene su tada i volonterske specijalizacije. Bilo je ljudi koji su bili spremni da rade volonterski samo da bi specijalizirali. Tada je napravljen generacijski jaz koji ne možemo da popunimo", rekao je Mrkić za RT Balkan.
Kako kaže kadrovski problemi se moraju sistemski rešavati.
"Moramo da primenimo nešto slično rumunskom modelu. Oni su 2016/17 odlučili da izdvoje pristojan novac kako bi se povećale plate zdravstvenih radnika. Kada su to uvodili oni nisu najbolje ekonomski stajala, ali su znali da je to jedino rešenje da im zdravstveni radnici ne odu u inostranstvo. I nisu", istakao je Mrkić.
A plate zdravstvenih radnika u Rumuniji pariraju sa platama u zemljama Zapadne Evrope. Početna plata medicinske sestre je od 1.300-1.450 evra, lekara opšte prakse 3.000 evra, specijaliste 3.800- 4.200 i subspecijalista 4.600-5.000 evra.
Ovi problemi ne mogu još dugo da se guraju pod tepih. Moraju se rešavati. Osnovni pregled kod privatnika, eventualno dijagnostika može da se uradi. Ozbiljnije intervencije mogu da priušte samo oni koji imaju novca. Za prosečnog srpskog radnika to je nedostižno. A i on mora da se leči.
Live
