Dva nova uslova Aljbina Kurtija za nastavak dijaloga s Beogradom

Uprkos tome što Priština od početka sabotira dijalog i ni posle deceniju nije ispunila obavezu iz Briselskog sporazuma - formiranje Zajednice srpskih opština, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti postavlja nove uslove Beogradu dok stari stoje u fioci.

On je izjavio da će, da bi se "dijalog sa Srbijom nastavio, ponovo da insistira na potpisivanju Osnovnog sporazuma iz Brisela i aneksa iz Ohrida iz 2023. godine", dok mu je drugi uslov "izručenje Milana Radoičića prištinskim bezbednosnim strukturama".

Šta Savet EU očekuje od "Kosova": Status školstva i zdravstva u skladu sa zakonima Prištine

"Sada, da bi se dijalog Kosova i Srbije nastavio, moramo sprovesti sporazume. Međutim, da bi dijalog krenuo napred, potrebno je da Milan Radoičić, glavni terorista koji je ubio našeg policajca, heroja Kosova Afrima Bunjakua, bude predat bezbednosnim organima na Kosovu, jer postoji optužnica od 160 strana Specijalnog tužilaštva, zajedno sa 44 paramilitaraca koji su hteli da započnu veliki sukob u Banjskoj u nadi da će da izazovu intervenciju Srbije da aneksira sever Kosova", rekao je Kurti.

Sporazum iz 2023. godine, takozvani Ohridski sporazum, Srbija nije potpisala ali ga Brisel tretira kao pravno obavezujući.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je ukazivao na "crvene" linije Srbije - a to je da nećemo priznati tzv. Kosovo i članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama i UN. Vučić je rekao da u Ohridu nije ništa potpisao niti usmeno izjavio da prihvata sporazum. 

"Niko ne može da nametne pravnu obavezu Srbiji. Zato nismo potpisali ni ono što je EU nazvala sporazumom, kao ni aneks, ali je Srbija spremna da radi na implementaciji do crvenih linija", istakao je Vučić.

U spornom članu 4 Ohridskog sporazuma, navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, pa ni u UN. Većina odredaba ovog dokumenta za deo stručne javnosti je vrlo sporna jer podrazumeva ono što su evropski zvaničnici već direktno tražili od Srbije: defakto priznanje Kosova. 

U procesu evropskih integracija, Srbija je podsetimo, dobila i poglavlje 35 - koje se tiče "normalizacije odnosa Srbije i Kosova", prošle godine ovo poglavlje je "ažurirano" i dopunjeno Ohridskim sporazumom i aneksom o implementaciji.

Nedavno, Evropska unija je ponovila pozive Srbiji da izvršioci napada u Banjskoj budu izvedeni pred lice pravde.

"Očekujemo od vlasti Srbije da zadrže i procesuiraju one koji se nalaze u Srbiji, sa odgovarajućim optužnicama, pred sudovima u Srbiji. Zabrinuti smo zbog izveštaja o učešću osumnjičenih napadača iz Banjske na protestima u Srbiji", naveli su u saopštenju iz EU u septembru prošle godine. 

Mediji o izveštaju EU: Srbija da ne blokira lažnu državu, a Priština da formira ZSO

U nedavnom tekstu Saveta EU o proširenju, bilo je navedeno da će se od lažne države Kosovo ponovo biti traženo da bez odlaganja započne formiranje Zajednice srpskih opština i da počne da daje rezultate u obavezama iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, a od Srbije da "krene u procedure za priznavanje dokumenata i simbola i da se uzdrži od protivljenja članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji".

Srbija je kritikovana i "zbog nedovoljne volje i želje da osudi i kazni kosovske Srbe za nasilje počinjeno na severu "Kosova" u maju 2023. i napad na prištinske snage u septembru 2023". Uloga prištinske strane se u ovim i drugim incidentima, ne pominje.

Takođe, nedavno je na slobodu pušten Arbnor Spahiju, nekadašnji policajac u lažnoj državi koji je bio uhapšen u Srbiji, a zbog sumnje da je počinio teško ubistvo u oružanom sukobu u Banjskoj. On je oslobođen krajem novembra.