Sve je više javnih ukazivanja da je svetski poredak zasnovan na rezultatima Drugog svetskog rata i uobličen u Povelji UN - urušen, da se međunarodno pravo ne poštuje, da ne važi, ne pomaže, ili čak i da ne postoji, ističe nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović.
Kako navodi, povoda za nezadovoljstvo odnosom određenih velikih sila i njihovih integracija prema Povelji UN, međunarodnom pravu i odlukama UN, sve je više.
"Najsvežiji primer je američki napad 3. januara 2026. na Venecuelu i kidnapovanje predsednika Madura i njegove supruge. Razloga za zabrinutost je utoliko više što je to prva praktična primena nove američke strategije za bezbednost, 'na terenu' i što je praćena novim pretenzijama iste ili slične prirode. Najnoviji potez u sličnom smeru je i istupanje, ili najava istupanja, SAD iz desetine međunarodnih organizacija iz sistema UN", dodaje Jovanović.
Nekadašnji šef diplomatije SRJ ističe da opasnosti od takvih dešavanja i procesa niko razuman ne potcenjuje, pogotovo što je i "globalna situacija prepuna eksplozivnog punjenja" i što "niko nije spokojan, pogotovo ne oni koji su, na ovaj ili onaj način, naznačeni kao mete".
Međutim, dodaje Jovanović, ne bi valjalo ako bi kršenja međunarodnog prava, ma koliko bila arogantna i opasna, vodila dezuangažovanju, defetizmu, beznađu i gubljenju perspektive za bolje uređene, pravednije, demokratske svetske odnose zasnovane na suverenoj ravnopravnosti država i nacija.
"Ni nesvesno, ni svesno ne sme se ići naruku legitimizaciji prava jačega koje je karakteristično za džunglu, ne za civilizaciju. Kakvom napretku životnog standarda, kakvoj svrsi AI, kvantnih i 6G tehnologija možemo se nadati ako bi se sve to odvijalo u haosu, bez vladavine prava, principa i globalnog demokratskog upravljanja", ističe on.
Jovanović dodaje da su razvoj, poštovanje međunarodnog prava i inkluzivno globalno upravaljanje osnovne predpostavke mira i napretka.
"Unipolarni svetski poredak, zasnovan na dominaciji i hegemonizmu, ipak, je stvar prošlosti. Istorija. Računice, ako postoje, da se tektonske promene ka pravednijem i humanijem svetu, mogu zaustaviti – iluzorne su bar koliko i one o kraju istorije ili o post-istini. Ogromna većina čovečanstva i dalje priznaje, poštuje i primenjuje i međunarodno pravo i Povelju UN. Pitanje je njenog samopouzdanja, povezanosti i kreativnosti koliku će delotvornost ispoljiti usklađenim otporom hegemonizmu i dominaciji, afirmaciji i zaštiti individualnih i zajedničkih legitimnih interesa", navodi nekadašnji šef diplomatije SRJ.
Kako ističe, stati uz žrtvu agresije i otimanja njenih prirodnih bogatstava, stati u odbranu principe Povelje UN u svetu u previranju i neizvesnosti, nije bez rizika - naročito, kratkoročnih.
Ali, dodaje, to je jedini civilizovan, principijelan i moralan način dugoročne prevencije sopstvenih interesa i dokaz pripadnosti univerzalnoj međunarodnoj zajednici.
Istorija pokazuju da su naknadne pameti i zakasnela principijelnost ne samo licemerne, egoistične - već i veoma skupe pojave. Čak, ako ne i naročito, za najbogatije zemlje i narode, ističe on.
Kako navodi, svedoci smo, snažnog bumeranga, zasad, prema nekim zemljama koje su pre četvrt veka, slepo sledeći logiku hegemonizma i ekspanzionizma, učestvovale u stvaranju presedana, poput ilegalne agresije NATO 1999. na SRJ, a koju godinu kasnije i priznavanja tzv. Kosova, dela državne teritorije otete od Srbije – za državu.
"Neke od njih koje su danas suočene sa pretnjama njihovom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, našle su se u čudu - otkuda to da se njihov lider okomi i na njih, verne pratioci globalnog pohoda na tuđa bogatstva. Ne shvataju koliko su i same, svojim vazalstvom, kumovale tome s čim se danas suočavaju. Danska i Kanada, na primer", ističe Jovanović.
S jedne strane, dodaje, takve zemlje plaćaju danak svojoj kratkovidosti, vazalstvu i zaboravnosti, s druge strane, svojoj aroganciji i kastinskom shvatanju međunarodnih odnosa. Kako ističe, prostor za širenje na Istok više nije nebranjen, a na pragu je faza "unutrašnjeg širenja Zapada na Zapad, moćnijih na prostore manje moćnih".
"Dobro je što se u odbrani manje moćne zemlje Zapada, bar sada pozivaju na međunarodno pravo i Povelju UN. I to je, iako zakasnelo, ipak, priznanje uloge i značaja međunarodnog prava. Koliko juče, to pravo su bezobzirno gazile kao verni sledbenici ranijih stanara Bele kuće", zaključuje nekadašnji šef diplomatije SRJ.