Institucionalna srbofobija: Imaju li Srbi pravo na svoja prava u Crnoj Gori (VIDEO)

Izjava predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića o srpskom jeziku ponovo je otvorila pitanje institucionalne srbofobije u Crnoj Gori. Iako je popis stanovništva pokazao da čak 43,15 odsto govori srpskim jezikom, on i dalje nije službeni jezik.

Pitanje srpskog jezika odavno nije samo lingvističko već duboko političko. Mandićeva izjava da bi Crna Gora ulaskom u EU, mogla da unese i srpski jezik, naišla je na oštre reakcije dela političke i javne scene.

Predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović za "Jutro na RT", komentarišući navode da je srpski jezik pretnja po evropski put Crne Gore, ističe da je to jedina država u Evropi u kojoj jezik većine, nije službeni jezik.

"Treba pronaći razloge zbog kojih se to ne dozvoljava. Ne može se pitanje srpskog jezika odvojiti od pitanja srpskog naroda. U tom delu, još od vremena vladavine Mila Đukanovića, nije se mnogo pomerilo unapred. Imamo suludu političku situaciju u kojoj više od većine poslanika govori srpskim jezikom, a da to ne pokreću kao ključno pitanje. Kako je moguće da oni koji govore srpskim i nalaze se na vlasti, nalaze opravdanje da stanje ostane kakvo jeste", ističe Danilović.

Ustav Crne Gore je, objašnjava Danilović, zacementirao situaciju u kome je jezik manjine službeni.

"I predsednik Crne Gore Jakov Milatović govori srpskim jezikom, to je govorio i u izbornoj kampanji, pa i predsednik vlade, koji je nacionalni Srbin. Izgleda da se jedan deo političke elite stidi što govori jezikom većine i nije spreman da uradi ništa da se pokrene sa "mrtve tačke", dodaje Danilović.

Milatović: Ima važnijih pitanja od statusa srpskog jezika u Crnoj Gori

Kako ističe, nemoguće je u Crnoj Gori odvojiti pitanje prava srpskog naroda i prava jezičke srpske većine.

"Niko iz Evrope ne vidi u tome problem. Očekujem da neko od govornika srpskog jezika na pozicijama pokrene proces ili će, licemerstvo svih, a pogotovo onih koji su došli na vlast zahvaljujući sprskom narodu, biti veće. Kao da nije reč o jeziku na kom je Crna Gora pevala i pisala do skoro, jezik kojim je pisao Njegoš i svi Petrovići. Ovde se radi o potrebi da se srpski narod drži na margini", smatra Danilović.

Na pitanje može li Crna Gora da napreduje na evropskom putu ignorišući rezultate popisa, Danilović navodi da politička elita ponekad požuri da kaže ono što misli da će da se svidi EU, a da se to i ne traži.

Naš izbor

To je flaga Karadaga: Ko je oklevetao trobojku u Crnoj Gori?

"Ne traži se da sečemo granu na kojoj sedimo, a ipak, mi to brže-bolje učinimo. Ona elita koja odbija da vrati prava srpskom narodu u Crnoj Gori, proći će kao i prošla. Ne možete diskriminisati većinu, istovremeno se hvaliti napretkom u evropskim integracijama", zaključuje Danilović.

Podsetimo, Predsedništvo Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore razmatralo je inicijativu šefa stranke Milana Kneževića za izlazak iz vlasti na nivou države i u Podgorici, zbog nedavne intervencije policije u Botunu tokom koje je privedeno 54 osoba, ali i zbog ignorisanja donošenja odluka o srpskom jeziku, zastavi i državljanstvu.

Predsedništvo je jednoglasno donelo više zaključaka među kojima je i da se obavezuju članovi Vlade Milun Zogović i Maja Vukićević da na prvoj sednici iniciraju ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog. Zaključeno je i da Zogović i Vukićević na prvoj sednici Vlade iniciraju Izmene i dopune zakona o državljanstvu. Oni su u obavezi i da na prvoj sednici iniciraju Izmene i dopune zakona o državnim simbolima kako bi trobojka bila normirana kao narodna zastava.