Trubači su svojevrsna personifikacija balkanizacije naših gradova. Ali nije problem samo u trubačima, jer svako ih – poput svih ostalih izvođača neprimerenih za javna izvođenja uoči Božića – može slušati u svoja četiri zida. Problem je što ih vlast dopušta!, glasila je jedna od umerenijih protesnih objava na slovenačkom Iksu povodom "balkanske muzike koja odjekuje usred Ljubljane, pored čuvenog Tromostovlja arhitekte Jože Plečnika".
Manje umereni tvitovi obilovali su nepatvorenim primerima "govora mržnje", sve na račun Srba i srpske kulture, a povodom veselih praznika i ništa manje praznično raspoloženih trubača u srcu slovenačke prestonice.
Tako je kraj prošle i početak ove godine u Sloveniji obeležila zabrana trubača pod izgovorom da dotični "nisu naša (slovenačka) kultura".
Bilo je dovoljno da na društvenim mrežama osvanu žalopojke da trubači "prave budale od nas (Slovenaca) i naših praznika", pa da se društvo u tren oka podeli na "naše" i "vaše" i razbukti verbalna čarka između "osvešćenih" Slovenaca i proskribovanih srbofila. Ne zaboravimo brojne pripadnike u Sloveniji nepriznate srpske manjine, njih oko 50.000, prema poslednjem popisu iz 2011. godine.
Jankovićevo dodvoravanje - žrtvovanje očevog nasleđa
Zapaljivu atmosferu su spretno iskoristili ljubljanski odbornici da bez suvišne rasprave i promišljanja brzometno zabrane praznične nastupe trubača u centru grada. Zabrana je usledila na inicijativu političarke stranke SDS Janeza Janše.
Maruša Babnik, odbornica u Skupštini Ljubljane iz redova SDS-a, na sednici gradskog veća lansirala je optužbu da ljubljanska opština "dozvoljava da se tokom praznika favorizuje balkanska muzika, trubači koji nemaju nikakve veze sa slovenačkim kulturnim identitetom i božićnom tradicijom".
Odmah potom je gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković stavio na glasanje predlog o zabrani svih spontanih muzičkih nastupa i eksplicitno potvrdio da je to "zabrana trubača". Kazna za kršitelje zabrane – "sitnica", 150 evra po izvođaču.
Talas nacionalizma na račun "srpskih trubača" uzjahao je i ljubljanski gradonačelnik Janković, rođen u selu Saraorci kod Smedereva. Janković se diskriminacijom "srpskih" trubača dodvoravao desničarskim medijima i lokalnom biračkom telu koje mu decenijama zamera srpske korene.
Žrtvovanje očevog nasleđa Jankoviću, međutim, nije donelo očekivane političke poene, jer ga je podmladak Janšine stranke (SDM) izvrgao ruglu prozvavši ga na mreži Iks pod sloganom "Mi smo ponosni Slovenci, pridruži nam se!".
SDM je u inat Jankoviću i uprkos zabrani - organizovao koncert velike grupe "slovenačkih harmonikaša" kod Prešernovog spomenika. Ljubljanom je odjekivala polka, baš kao na božićnim sajmovima u provincijskim austrijskim varošicama. Ili, kako je svojevremeno poželeo poslanik desnice u slovenačkom parlamentu Žan Mahnič:
"U Austriji možete osetiti autentičnu atmosferu adventa dok čekate Isusovo rođenje. Za razliku od Ljubljane gde trubači sviraju 'po balkansko', u Gracu limeni duvački kvarteti sviraju božićnu muziku na trgovima".
Jasno, niko od harmonikaša u slovenačkim narodnim nošnjama – nije platio globu. Nije ni popularna trubačka grupa "Dej še'n litro" (u prevodu: Daj još jedan litar) koja je u Ljubljanu doputovala iz Kopra i napravila feštu u užem centru grada.
Uprkos maksimi da se "o ukusima ne raspravlja", sve to je razotkrilo licemerje ljubljanskih gradskih otaca, kao i dela slovenačke publike kojoj ne smeta "buka koju proizvode trube i bubnjevi" ako se radi o bendu iz slovenačkog Primorja. Obaška loše prikriveni nacionalizam.
"Slovenačka" harmonika protiv srpske trube
Na toj tački je "bitka za javni prostor" dostigla vrhunac. Poruka je jasna - u Ljubljani se smeju čuti samo "slovenački narodnjaci", nikako trubači "sa juga" (Balkana). Muzika koja bi trebalo da spaja odjednom je postala linija razdvajanja – "slovenačka" harmonika protiv srpske trube. Pobedu je odnela "domaća" nad "tuđom" muzikom.
Viđeni slovenački političari sa desnice, poput Zmaga Jelinčiča, ne ustežu se da Jankovića i ovim povodom javno prozivaju da je - Čefur. Podsetimo, "čefur" je u Sloveniji odomaćen uvredljiv naziv za ljude koji potiču iz drugih republika nekadašnje zajedničke države, Jugoslavije.
Ukratko, i Jelinčič se odazvao na "slučaj trubači", ponovivši da oni u Ljubljani nemaju šta da traže:
"Jankoviću su dragi, jer je čefur. Ali trubači ne spadaju u Ljubljanu. Oni su degradacija Ljubljane. Betoven je Ljubljani posvetio simfoniju, Gustav Maler je boravio u Ljubljani".
Tada izraz nežne zanesenosti nad nemačkim i austrijskim kompozitorima na licu slovenačkog političara prelazi u prezir:
"A onda dođu tamo neki trubači. Tamo 'dole' (misli na Srbiju), u Čačku, svaka im čast. Ali u Ljubljani – nemaju šta da traže!".
Ni slovenački parlament nije propustio šansu da profitira na račun nacionalno podobnih i nepodobnih nota. Poslanici su usvojili novi zakon o zaštiti javnog reda i mira koji predviđa velike kazne za izazivanje buke, uključujući i globe za sviranje preglasnih muzičkih instrumenata, od 150 do 300 evra.
Aferu je za slovenačke medije komentarisao i čuveni Manjifiko:
"Ljubljana je grad koji volim upravo zato što se u njemu osećam baš slobodnim. I ne samo u Ljubljani, već u celoj Sloveniji. Volim Ljubljanu, volim svoj dom i ljude i smatram sve to potpuno idiotskim".
"Malo me je i sramota što smo zabranili neke ulične svirače… Preterali su", zaključio je Manjifiko povodom teme koja je u slovenačkim medijima poslednjih sedmica podigla priličnu prašinu.
Trubači uznemirili "čuvare slovenačkog identiteta"
Etnolog i kulturni antropolog Neža Mrevlje je u ljubljanskom "Dnevniku" podsetila da "gde god se pojave trubači – uvek naprave žurku".
"Očigledno je da su gadno uznemirili 'čuvare slovenačkog identiteta, kulture i tradicije'. Loše zapadne pop pesme, koje su takođe 'strane' (ako pristanemo na ksenofobični diskurs) ih međutim ne uznemiravaju previše, jer 'nas nekako povezuju sa Zapadom'. Problematični su samo 'tuđi' trubači sa juga, 'južnjaci', kako ih zovu na desničarskom političkom polu kako bi udarili na 'balkanizaciju' slovenačke kulture".
Mrevlje je istakla da se na tezgama "otvorene kuhinje" u Ljubljani nudi sva moguća hrana, praktično iz celog sveta.
"Ako se vratimo ksenofobičnom govoru o slovenačkoj kulturi, koji ovih dana preovladava u javnom prostoru kroz kritike 'stranih' trubača, vredi naglasiti, kao što je istakao etnomuzikolog dr David Verbuč, da romska muzika i kultura imaju vekovnu tradiciju u Sloveniji i Evropi i stoga su važan deo lokalne kulture".
Uz to je upozorila da je odluka o zabrani trubača "ideološki zarezala u javni prostor koji desnica pokušava da kontroliše".
Kako god okrenemo-obrnemo, proizilazi da Slovenija ni posle 35 godina nezavisnosti nije sposobna da gradi svoj identitet nikako drugačije osim bacanjem drvlja i kamenja na "južnjake".
U to ime - Ljubljana je božićno-novogodišnje praznike provela "muzičko-etnički čista". U javnom prostoru je izbrisano sve što podseća na srpski melos i kulturu.
Šta drugo očekivati od onih koji su tajno, pre 34 godine, 26. februara 1992, izbrisali ljude, čitave porodice, samo zato što nisu bili rođeni u Sloveniji ili nisu slovenačke krvi.