Srbija i Balkan
Između redova novih pravosudnih zakona: Odbrana ili napad na nezavisnu granu vlasti
Predviđa se osnivanje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, o prigovorima na predmete odlučivaće tužioci, a ne komisija, za međunarodnu saradnju moraće da se traži saglasnost Ministarstva pravde
Pred Skupštinom Srbije je set od pet pravosudnih zakona čije bi usvajanje trebalo da donese novine u srpske sudnice i tužilaštva. U pitanju su predlozi za izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu kao i Zakona o sudijama.
Donošenje zakona dolazi dok mesecima traju prepucavanja pravosudnih institucija međusobno, ali i optužbi državnog vrha na račun dela tužilaca da ne rade posao kako treba i odgovora tužilaca da je u pitanju nedopustiv pritisak na pravosuđe. Niz kritika iz redova vlasti mesecima stiže ka vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac.
Predlagač zakona poslanik SNS-a Uglješa Mrdić tvrdi da će ovim aktima oteto pravosuđe vraća državi, dok deo opozicije smatra da je u pitanju udar na nezavisnost sudstva. A odgovor na to šta je od ova dva oprečna mišljenja tačno, ili je pak istina negde na pola, može se naći u sadržini dokumenata.
Osnivanje novog suda u Beogradu
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predviđa osnivanje novog – Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, zbog preopterećenosti Trećeg, posebno uoči specijalizovane međunarodne izložbe EKSPO 2027. godine. Pored toga, izmene zakona predviđaju formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić, kao i da sedište sadašnjeg Osnovnog javnog tužilaštva umesto u Vladičinom Hanu bude u Surdulici "gde već postoji osnovni sud, bolji infrastrukturni i logistički uslovi, veći broj stanovnika, bolja saobraćajna povezanost i veći očekivani priliv predmeta".
"Ovaj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih EKSPO 2027 aktivnosti. Preopterećenost postojećeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu je jedan od razloga koji nameću potrebu osnivanja novog Četvrtog osnovnog suda. U 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio je 7.778 novih predmeta, a u 2025. godini primljeno je 6.815 novih predmeta, pri čemu je u septembru 2025. godine zabeležen značajan rast priliva tužbi protiv banaka. Ovi podaci obuhvataju isključivo nove predmete i ne sadrže veliki broj starih predmeta koji se i dalje vode, a koji su nastali u periodu kada je jedan sudija parničnog odeljenja bio zadužen sa gotovo 5.000 predmeta, što predstavlja objektivan sistemski limit efikasnosti", navodi se u obrazloženju zakona.
U novom zakonskom rešenju se ukazuje da će zbog niza projekata izgradnje zbog izložbe EKSPO, Surčin u narednim godinama postati jedno od pravosudno najopterećenijih područja u Srbiji, što čini neophodnim blagovremeno prilagođavanje sudske mreže.
O prigovorima da odlučuju tužioci, a ne komisija
Zakon o visokom savetu tužilaštva donosi se kako bi se izvršilo usklađivanje sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu, koje se odnose na nadležnosti komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i rešenja o devoluciji. Posao komisije, po novom rešenju, preuzimaju tužioci.
"Članom 22. stav 1. i 2. Zakona o javnom tužilaštvu propisano je da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva, koju čini pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca, na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo zakonsko rešenje nije adekvatno sa stanovišta vršenja hijerarhijskih ovlašćenja u javnom tužilaštvu", piše u obrazloženju.
Kako se navodi, zakonom nije određeno iz kog stepena javnih tužilaštava mogu biti birani članovi komisije, pa se "tako može dogoditi da o prigovorima odlučuju javni tužioci – članovi komisije koji su iz javnog tužilaštva nižeg stepena u odnosu na glavnog javnog tužioca koji je doneo obavezno uputstvo, odnosno rešenje". Na taj način se, navodi se, narušava hijerarhija u javnom tužilaštvu.
"Da bi se takva anomalija ispravila, predloženo je rešenje da o prigovoru odlučuje glavni javni tužilac neposredno višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost."
Obavezna saglasnost Ministarstva pravde za međunarodnu saradnju
Istim zakonom dopunjuje se i odredba koja propisuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo.
"Predloženom dopunom se uvodi obaveza za Vrhovno javno tužilaštvo da za obavljanje ovih poslova zatraži saglasnost Ministarstva pravde. Navedena dopuna je neophodna imajući u vidu da u okviru međunarodne saradnje može doći do preuzimanja međunarodnih obaveza koje bi imale implikacije na Republiku Srbiju i njen međunarodni položaj, pa je stoga neophodno da se ta saradnja obavlja uz saglasnost ministarstva koje je nadležno poslove pravosuđa", navodi se.
Novinu predstavlja i rešenje da isti tužilac može biti ponovo postavljen za vršioca dužnosti glavnog javnog tužioca kao i da taj period može da traje tri godine. Ovo rešenje se, kako se navodi, predlaže se zbog sprečavanja blokade rada javnog tužilaštva, kada su u pitanju manja javna tužilaštva sa malim brojem javnih tužilaca.
"U cilju efikasnijeg rada javnog tužilaštva i boljeg upravljanja kadrovskim potencijalom javnog tužilaštva, predlaže se mogućnost ponovnog privremenog upućivanja javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo, na period od tri godine. Budući da se radi o statusnom pitanju položaja javnih tužilaca predlaže se da rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne vrhovni javni tužilac, jer je to primerenije, imajući u vidu nadležnost ova dva organa. Brišu se nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva da daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu i mišljenje o predlogu plana i programa rada za narednu godinu", navode se novine koje se uvode.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je deo Višeg javnog tužilaštva
Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala vrši se intervencija u delu akta koji se odnosi na Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
"Postojeći naziv odeljka 'Posebno javno tužilaštvo' zamenjuje se nazivom 'Posebno odeljenje javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala'. Ovom izmenom se na precizniji način određuje status ovog odeljenja, budući da se u konkretnom slučaju radi o odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a ne o posebnom javnom tužilaštvu. Predviđeno je da rukovodioca posebnog odeljenja postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, čime se dodatno određuje njegov položaj kao rukovodioca posebnog odeljenja u sastavu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu", piše u obrazloženju kojim se precizno definiše da je odeljenje koji se bavi visokotehnološkim kriminalom deo Višeg javnog tužilaštva, a ne posebno tužilaštvo.
Predsednik suda može biti ponovo biran
Izmenom Zakona o sudijama predlaže se uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu. Ova izmena donosi se, kako se navodi, "imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate".
"Predloženo rešenje zasniva se na potrebi da se obezbedi kontinuitet u vršenju jedne od najvažnijih upravljačkih funkcija u pravosudnom sistemu. Predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda, već nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda", navedeno je u obrazloženju zakona.
Različiti stavovi tokom polemike
Poslanik grupe Mi glas iz naroda Branko Pavlović rekao je da je tačna konstatacija da je u prethodnih godinu dana postojao ne mali broj sudija i tužilaca koji su se upustili u političku delatnost koja je njima zabranjena.
"Time su bitno doveli u sumnju pretpostavku nepristrasnosti u njihovim odlučivanjima svakako predstavlja problem koji mora da se adresira i da se vidi kako da se izađe iz te neželjene situacije. Međutim, odgovor ne sme da bude da vladajuća grupacija treba da poveća grupu onih sudija i tužilaca koji će osluškivati šta želi vlast", rekao je Pavlović.
Mrdić je istakao da "nije cilj da vršimo bilo kakav politički uticaj na tužioce i sudije ili da mi kao vlast nekoga kontrolišemo".
"Mi želimo da imamo nezavisno tužilaštvo i samostalne sudije", naveo je.
To što nije bilo javne rasprave kritikovao je poslanik "Mi snaga naroda - prof. dr Branimir Nestorović" Branko Lukić. On je ocenio da Mrdić ne poznaje dovoljno rad tužilačkog sistema i pravosuđa. Tvrdio je da se izmene i dopune zakona donose kako bi čitav pravosudni sistem potpao pod kontrolu jedne ili dve osobe.
On je rekao da pre reformi u pravosuđu i izmena zakona prethodno čitav sistem treba dobro proučiti i odluke donositi u skladu sa sudskim praksama jer su prepisivanja i nedovoljna tumačenja uvek dovela do pogrešnih rešenja.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je da se vlast setila da je tužilaštvo otuđeno kada su na red došli slučaj "Generalštab" i ministar kulture Nikola Selaković, protiv kojeg je podnet optužni predlog.
"Niste govorili da su tužilaštvo i pravosuđe oteti kada smo NPS i ja podnosili krivične prijave, već kad su na red došli Generalštab i Selaković – digla se kuka i motika. To nije udar na državu, već na korupciju i kriminal. Da je tužilaštvo to radilo pre 10 godina, bolje bi nam bilo", ocenio je Aleksić i istakao da je za vlast glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović, sada ono što im je "bila Zagorka Dolovac proteklih 14 godina".
On je dodao da je ova vlast traje 14 godina, da je "menjala Ustav i reformisala pravosuđe" i nije "im smetalo što je vrhovna javna tužiteljka Dolovac bila u zimskom snu, klinički mrtva".
Visoki savet sudstva traži povlačenje predloga zakona iz procedure
Oglasio se i Visoki savet sudstva (VSS) koji je saopštio da predlagač nije zatražio mišljenje Saveta o predloženim izmenama, a što je zakonska obaveza propisana zakonom.
VSS smatra da nisu ispunjeni uslovi propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine za razmatranje tih sistemskih zakona po hitnom postupku, "te da će njihovo donošenje proizvesti ozbiljne posledice po pravni sistem Srbije i po pravnu sigurnost svih građana".
Skupštinskim poslovnikom ne mogu se derogirati odredbe Zakona Visokom savetu sudstva, naveo je VSS, naglasivši da se izmene u organizaciji i broju sudova ne mogu sprovoditi bez sveobuhvatne analize uzroka opterećenosti postojećih sudova, a da je takva analiza izostala.
"Predlaže se osnivanje novih sudova, a ni postojeći sudovi nemaju odgovarajuće smeštajne kapacitete, što se odražava na uslove za rad sudija i zaposlenih u sudovima", ističe VSS.
Navedeno je da ukidanje postojećih i osnivanje novih sudova, predstavlja zakonski razlog za prestanak funkcije predsednika ukinutih sudova, kao i za premeštaj sudija i zaposlenih u novoosnovane sudove, a donošenje tih odluka je u nadležnosti VSS.
"Izmenama Zakona o sudijama predlaže se omogućavanje još jednog mandata predsednicima sudova. Predsedniku Vrhovnog suda Ustavom je onemogućen ponovni izbor, ali će zakonskim izmenama to biti moguće za predsednike svih nižestepenih sudova", dodaje VSS.
Nejasno je, ističe VSS, i na koje predsednike sudova se odnosi predložena izmena, a imajući u vidu pravila o vremenskom važenju zakona.
"Imajući u vidu sve navedeno, a prvenstveno izostanak javne rasprave i procene finansijskih efekata zakonskih izmena, Visoki savet sudstva zahteva povlačenje ovih predloga zakona iz procedure", zaključuje se u saopštenju.
Live
