Srbija i Balkan
Milivojević: Otpriznavanje "Kosova"– najjači argument u odbrani teritorijalnog integriteta Danske
Diplomata je ocenio da situacija oko Grenlanda potvrđuje ulazak u novi svetski poredak zasnovan na "tvrdoj moći" u kojem se globalna ravnoteža oblikuje u trouglu SAD–Rusija–Kina
Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je da slučaj Danske i Grenlanda potvrđuje tezu Srbije da su zapadne sile priznavanjem takozvanog Kosova otvorile Pandorinu kutiju. On je ocenio da bi najbolji argument u odbrani teritorijalnog integriteta Danske bilo – otpriznavanje nezavisnosti lažne države.
Milivojević je, u svetlu događaja iz prvih nedelja 2026. godine, poput američkog upada u Venecuelu i insistiranja Donalda Trampa na preuzimanju Grenlanda, ukazao da je svet već ušao u fazu tranzicije novog svetskog poretka, u kojoj se urušava poredak utemeljen nakon Drugog svetskog rata i Povelje UN.
On navodi da Rusija brani svoje interese, dok Trampova administracija otvoreno i direktno pokazuje nameru da SAD ponovo zauzmu vodeću globalnu poziciju, što Venecuela najavljuje kao model delovanja i u drugim regionima, uključujući Evropu.
"Kada je reč o Trampovoj administraciji, radi se o tome da je ona vrlo jasna u ciljevima Amerike da se ponovo vrati na globalnoj sceni na vodeće mesto, uz primenu jedne specifične metodologije koja sada nije prikrivena, već direktna. To nam je Venecuela pokazala na najdirektniji način, kao najavu onoga što možemo očekivati na drugim prostorima, uključujući i prostor koji je definisan kao interesna sfera Zapada, a kada to kažem, mislim na Evropu", istakao je Milivojević za "Kosovo onlajn".
Milivojević ističe da se menjaju transatlantski odnosi i da spoljna politika Trampove administracije sve otvorenije polazi isključivo od američkih interesa, uključujući i odnos prema saveznicima.
Slučaj Grenlanda, kako navodi, potvrđuje ulazak u novi svetski poredak zasnovan na "tvrdoj moći", u kojem se globalna ravnoteža oblikuje u trouglu SAD–Rusija–Kina. On dodaje da smo svedoci preraspodele zona uticaja, pri čemu SAD prednjače u primeni nove metodologije i povratku Monroovoj doktrini, što pokazuju i događaji u Venecueli, uz vidljive reakcije Rusije i Kine kao najavu nove ravnoteže snaga i redefinisanja međunarodnog poretka.
Milivojević objašnjava da tranzicija globalnih odnosa prema novoj ravnoteži snaga ima direktan uticaj na pitanje Kosova i Metohije, i podseća da je Srbija svojevremeno upozorila da svet treba da očekuje da je sa NATO agresijom praktično otvorena Pandorina kutija, a da agonija Danske u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta sada najbolje ilustruje novo stanje kada je reč o poštovanju pravila, principa međunarodnog prava.
"Jedni koriste silu, drugi koriste okolnosti, treći neko faktičko stanje, ali se sve svodi na isto da je Pandorina kutija otvorena. Zbog toga je ovaj period tranzicije veoma važan i potreba da se definišu nova pravila, ali na osnovu nove ravnoteže snaga. Pokušaj dve trećine čovečanstva je da ostanemo na liniji Povelje UN i međunarodnog prava, jer drugi mehanizmi ne postoje. Pokušaj je jedne trećine, Amerike, da ipak to sprovede na drugi način i ta borba će opredeliti osnovu za novi međunarodni poredak", rekao je Milivojević.
On dodaje da slučaj Danske i Grenlanda potvrđuje srpsku tezu o otvaranju Pandorine kutije, ali i ukazuje na problem Evrope u doslednom zastupanju teritorijalnog integriteta, jer se time neizbežno otvara pitanje Srbije i priznanja tzv. Kosova.
"Najbolji argument u odbrani teritorijalnog integriteta Danske bilo bi otpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova. Mislim da bi Danska daleko uspešnija bila u odbrani svog teritorijalnog integriteta kada bi otpriznala Kosovo, jer bi onda svi izgubili argument", istakao je Milivojević.
Kada je reč o eventualnim novim priznanjima kojima se nadaju u Prištini, Milivojević naglašava da su ta očekivanja sve manje realna, jer zapadne zemlje sada teško mogu da podrže taj pristup, imajući u vidu slučaj Danske i slične probleme koji se ponovo otvaraju u drugim državama.
"Nije slučajno što Španija osporava novu američku metodologiju – ima u vidu i svoj slučaj. Nije slučajno što Kipar dobija nove argumente u odbrani svog teritorijalnog integriteta. A na severnom Kipru ima daleko manje Grka nego Srba na Kosovu i Metohiji. Prema tome, naši argumenti u tom smislu dobijaju na težini i snazi, a da ne govorim o Rezoluciji 1244 koja je važeća, obavezujuća i na snazi", zaključio je Milivojević.
Live
