Srbija i Balkan
Nastavlja se polemika u predmetu "srpsko pravosuđe": Da li su izbori za tužioce bili po zakonu
Oprečni stavovi ministra pravde Nenada Vujića i predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića. Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić za RT Balkan tvrdi da je Stamenković desna ruka vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac
Ne prestaju prigovori i polemike u javnosti u tzv. predmetu "srpsko pravosuđe". Dok se čeka da Skupština Srbije izglasa set od pet pravosudnih zakona koji donose novine u sudski i tužilački sistem, a koje su po oceni vlasti vraćanje otetog pravosuđa, a po sudu dela opozicije pritisak na nezavisnost, ponovo su "zaratili" ministar pravde Nenad Vujić i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković i to oko izbora u tužilačkom sistemu.
Nakon što su izbori održani, odlukom Stamenkovića, a posle sednice VST na kojoj nije bilo kvoruma, odbijeni su prigovori nekoliko tužilaca, ali je Ustavni sud odlučio da se oni, ipak, prihvataju, te se izbori ponavljaju na četiri mesta.
Stamenković je saopštio je da će VST "posle odluke Ustavnog suda zbog navodne povrede izbornih prava tokom izbora za članove VST iz reda javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom i zakonom doneti dalje odluke o kojima će javnost biti obaveštena". Navodi se da je VST primio odluku kojom se usvajaju žalbe šest javnih tužilaca koje su izjavljene zbog navodne povrede izbornih prava tokom izbora za članove tog tela iz reda javnih tužilaca, ali i kritikuje Ustavni sud da nije primenio odredbe Zakona o Ustavnom sudu i zakazao javnu raspravu povodom uloženih žalbi i omogućio Visokom savetu tužilaštva da neposredno obrazloži osnove i razloge pravnih stavova koje je izrazio u donetim pravnim aktima i izjašnjenjima".
Kako se dodaje, sa velikim žaljenjem se konstatuje i da Ustavni sud nije sa potrebnom i dužnom pažnjom analizirao sve navode prigovora, a posebno rešenja i odgovora na žalbe, koje jasno ukazuju na činjenicu da su izbori za izborne članove saveta iz reda javnih tužilaca organizovani, održani i zaključeni bez bilo kakvih primedbi ili prigovora tokom izbornog dana i da su izborni rezultati nesporni.
"Takvo postupanje ukazuje da je predsednik saveta protivpravno i grubo prekršio načela kolektivnog odlučivanja. Postoje elementi koji opravdavaju razmatranje pokretanja odgovarajućih postupaka radi utvrđivanja odgovornosti predsednika saveta Stamenkovića u skladu sa Ustavom i zakonom. Ministar pravde će preduzeti sve neophodne radnje radi zaštite ustavnog poretka Srbije, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena", zaključuje se u saopštenju Ministarstva pravde gde se podvlači da je Ustavni sud jasno konstatovao da je osporena rešenja doneo predsednik saveta i zato su ništavne.
Predsednik Narodne stranke i advokat Vladimir Gajić rekao je za Jutro na RT da je Branko Stamenković desna ruka vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac.
"Dolovac već 16 godina direktno utiče na sva napredovanja i imenovanja, ima svoju ličnu mrežu kojom drži kontrolu. Vidimo da će sada doći do ponavljanja dela izbora za tužioce. Po pravilima, trebalo je brzo da se odluči po prigovorima, nije bilo kvoruma za sednicu VST, što je automatski značilo da su prigovori usvojeni. Onda je Stamenković doneo jednu čudnu odluku samostalno i odbacio te prigovore. Ustavni sud je zatim odbacio tu njegovu odluku i doći će vrlo brzo do novih izbora", istakao je.
On je naveo da je u našem pravosuđu napravljena velika greška sa ustavnim promenama pre četiri godine u pogledu tužilaštva.
"Zaboravilo se da je po podeli vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, sud nezavistan, a ne tužilaštvo. Ni u jednoj zemlji zapadne demokratije tužilaštvo nema ovakvu poziciju kao u našem ustavnom sistemu, uglavnom je deo izvršne vlasti, tužioce imenuje ih kralj, ministar pravde, predsednik... Kod nas je to izmešteno da Skupština Srbije sa njima skoro ništa nema i dolazi do situacija da se Dolovac ogluši o poziv parlamenta da podnese izveštaj", istakao je Gajić.
Govoreći o novinama u pet zakona, a u pitanju su predlozi za izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu kao i Zakona o sudijama – istakao je da "ogromna većina nije ni pročitala izmene, jer one nisu toliko značajne za građane, izuzev jedne koja predviđa osnivanje novog suda.
Ove novine donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo...
"Odredbe se uglavnom tiču organizacije unutar tužilačkog sistema. Dolazi do jedne promene koja je dobra. Treći osnovni sud koji pokriva teritorije Novi Beograd i Zemun, koji su veliki po broju stanovnika je toliko zakrčen, dugo se čeka na ishode. Jedan deo suda je izopšten u zgradu na Tošin bunar, koja nije predviđena da bude sud. Sada se osniva Četvrti opštinski sud za koji će da bude nadležan za Zemun i Surčin, a treći će ostati za Novi Beograd. Nejasno mi je zašto to nekome smeta", naveo je.
Kako je istakao, Odeljenje tužilaštva za visokotehnološki kriminal je neopravdano u jednom momentu izmenama zakona palo pod nadležnost tada republičkog, a sada vrhovnog državnog tužioca, umesto da bude posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva.
"Ono je izopšteno kao specijalno tužilaštvo. Dok za tužilaštvo za organizovani kriminal ima smisla da bude posebno, za ovo nema. To je posebno odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva, njihovog šefa odeljenja će da imenuje visoki javni tužilac", rekao je.
Podsetio je da je podneo inicijativu za smenu Dolovac sa oko 32.000 potpisa i da je njegova stranka tražila da se utvrdi odgovornost zbog nefunkcionalnosti javnog tužilačkog sistema. Izmene zakona u parlamentu nazvao je "sitnim kozmetičkim, a da bile ozbiljne morali bismo da menjamo Ustav".
Naveo je i da smo, kao država, potpisnici nekoliko konvencija UN koje se odnose na borbu protiv krijumčarenja ljudi, narko-mafije i "u tom smisli naše tužilaštvo i Ministarstvo pravde sarađuju u suzbijanju kriminala".
"Nekoliko godina američki tužilac Dejvid Dženings je godinama imao kancelariju u našem tužilaštvu, sedeo je na istom spratu sa našim tužiocima. To je guranje prsta u oko suverenitetu jedne države. Ono što ne valja u Srbiji je partijska država kao model od 1945, ali još gore od naših partija koji hoće da upravljaju pravosuđem, je da njima upravlja strani činilac", naveo je Gajić.
Inače, Visoki savet sudstva (VSS) tražio je povlačenje zakona iz procedure. Kako je saopšteno predlagač (poslanik SNS Uglješa Mrdić) nije zatražio mišljenje saveta o predloženim izmenama, a što je zakonska obaveza propisana zakonom.
VSS smatra da će "njihovo donošenje proizvesti ozbiljne posledice po pravni sistem Srbije i po pravnu sigurnost svih građana".
"Predlaže se osnivanje novih sudova, a ni postojeći sudovi nemaju odgovarajuće smeštajne kapacitete, što se odražava na uslove za rad sudija i zaposlenih u sudovima. Navedeno je da ukidanje postojećih i osnivanje novih sudova, predstavlja zakonski razlog za prestanak funkcije predsednika ukinutih sudova, kao i za premeštaj sudija i zaposlenih u novoosnovane sudove, a donošenje tih odluka je u nadležnosti VSS. Izmenama Zakona o sudijama predlaže se omogućavanje još jednog mandata predsednicima sudova. Predsedniku Vrhovnog suda Ustavom je onemogućen ponovni izbor, ali će zakonskim izmenama to biti moguće za predsednike svih nižestepenih sudova", obrazložio je VSS.
Live
