Srbija i Balkan
Najveća medijska i obaveštajna prevara veka: Šta se zaista desilo u Račku (VIDEO)
Inscenirani navodni zločin nad albanskim civilima poslužio je kao opravdanje za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, izjavila je Marinkovićeva za televiziju RT Balkan
U Račku se nije dogodio masakr, nego akcija antiteroristička akcija srpske policije protiv albanskih terorista – to je činjenica, izjavila je Danica Marinković, istražni sudija koja je radila na slučaju Račak 1999. godine.
Marinkovićeva je u "Jutru na RT" opisala događaje koji su, najviše zahvaljujući bivšem šefu verifikacione misije OEBS-a Vilijamu Vokeru, poslužili kao opravdanje za bombardovanje naše zemlje.
Upravo je Voker januara 1999. godine pred kamerama prvi plasirao tvrdnju o masakru nad albanskim civilima, što je ubrzo postalo deo dominantnog zapadnog narativa i jedan od ključnih argumenata u kampanji protiv Srbije.
"Izašao je sa lažnom, neproverenom informacijom 16. januara, da se u Račku desio masakr nad albanskim civilima i da je to počinila albanska policija. Da je on zgrožen time šta je video da se tamo desilo", počela je Danica Markinković u "Jutru na RT".
"Nije bio nadležan, niti ovlašćen da izlazi na teren, još manje da u javnost izlazi sa neproverenim informacijama. Masakr se nije desio, to je činjenica i mi smo je dokazali", potvrdila je.
U našoj emisiji, govoreći od 27. godišnjici "slučaja Račak", sagovornica je opisala kako su izgledala tri dana – od 16. do 18. januara, tokom kojih je istražna ekipa više puta bila pod rafalnom paljbom Albanaca, koji su pokušali da spreče uviđaj.
Dokazni materijal pokazuje da nije bilo masakra, već oružanog sukoba sa tzv. OVK, što je potvrđeno na terenu.
"Činjenica koja nije sporna – Račak je bilo veliko uporište te terorističke bande. Tu su imali štab, formirane su jedinice i vojne formacije... Dok smo vršili uviđaj i obilazili selo, u jednoj kući smo pronašli njihov štab, pronašli spiskove ko je sve bio u tim jedinicama..."
Pronađena je i velika količina oružja, više od tone naoružanja, koje je popisano, fotografisano i prebačeno kao materijalni dokaz u magacin zgrade policijske stanice u Uroševcu.
Početak uviđaja je odložen jer je istražiteljima bila ugrožena bezbednost.
"Krenuli su da pucaju na nas iz svih pravaca. Bila je ogromna pucnjava, policija je predložila da se vratimo jer je bio prisutan mali broj policajaca, koji su došli samo da obezbede lice mesta", prisetila se.
Dogovor je bio da istražne ekipe pokušaju da uđu u selo i 16. i 17. januara, ali su u tome sprečeni jer su ponovo albanski teroristi pucali na njih. Tek trećeg dana, 18. januara, Marinkovićeva je sa istražnom ekipom ušla u selo.
"Sa mnom je tada u selo ušao veliki broj i domaćih i stranih televizija i medija. Svima sam dozvolila da me prate, da neposredno vide, snimaju i pitaju šta misle da treba. Prisutna su bila i trojica Vokerovih saradnika – dva Amerikanca i jedan Italijan. Sve što sam ja videla, videli su i oni."
U rovovima, koji su bili oko brda na kojem je smešten Račak, pronađen je veliki broj čaura, dok su u kući u kojoj je bio smešten štab pronađeni rančevi sa ručnim bombama, uniforme tzv. UČK, kao i mitraljesko gnezdo na vrhu brda Vis.
Od jula 1998, do januara 1999. godine, baš na tom mestu ubijene su 24 osobe (policajci, vojnici, civili), dok je 25 ranjeno. Zbog terorističkih akcija Albanaca, srpska policija je organizovala i izvršila antiterostičku akciju, sa ciljem raščišćavanja terena od terorista i hapšenja izvršilaca dela terorizam.
"Tog dana kada smo obišli selo, u njemu nije bilo 'žive duše' – ni žene, ni dece, ni muškaraca civila. Kuće su bile prazne, ali čitave. Nisu oštećene, niti srušene. Unapred su napuštene, Albanci su smišljeno to uradili – žene i decu su izmestili, da bi mogli da deluju", istakla je Danica Marinković.
Još jedan dokaz medijske fabrikacije jeste i pronalazak 40 leševa u džamiji, a na 45 kako su zapadni mediji pokušali da prikažu. Istražni sudija, sa kojim je bio i profesor Slaviša Dobričanin, veštak za sudsku medicinu, pustio je medije unutar džamije kako bi mogli sve da snime.
"Glasno sam mu postavila pitanje: 'Da li možete profesore da izvršite vizuelni pregled nad svim leševima koji su u džamiji, da vidimo da li ima vidnih tragova da se nad nekim od lica desio masakr i koje činjenice ukazuju na to?' Profesor Dobričanin je javno pregledao sve leševe i glasno, pred svima rekao: 'Sudija, ovde ni na jednom telu nema tragova da je izvršen masakr na bilo koji način.'", objasnila je Marinkovićeva kako su raskrinkane laži oko "slučaja Račak".
Leševi su potom prebačeni u Institut za sudsku medicinu u Prištini, gde je formiran stručni tim od srpskih, a potom beloruskih i finskih patologa. Svi oni, osim Helene Rante, koja je bila na čelu finske ekipe forenzičara, u završnom izveštaju potvrdili su da nema dokaza o masakru.
Uz nju, sagovornica navodi i Vilijama Vokera kao pokretača narativa koji je bio potreban Zapadu. Kasnije je otkriveno da je dobio i 70.000 evra za pisanje knjige o dešavanjima u Račku.
"To je ciljno radio Voker za koga tvrdim da je bio američki špijun koji je dobio zadatak da izmisli neki događaj, neki scenario koji će poslužiti kao povod – što je kasnije i usledilo – za izvršenje NATO agresije nad SRJ."
Kao heroji su predstavljeni pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, iako se njihovim liderima danas sudi u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
I na suđenju Slobodanu Miloševiću odbačena je optužnica koja se tiče Račka, ali propaganda nije prestala. Nastavljeno je sa lažnim optužbama, sugestivnim pitanjima, pa i fotografijama koje nisu bile iz tog perioda, a trebalo je da predstavljaju "dokaze" protiv srpske policije.
Nastavljeno je podizanjem optužnica u izmišljenom sudu u Prištini, a onda i igranim filmom koji najavljuje kosovski producent Fitim Krasnići, a u kojem bi navodno trebalo da glumi i Robert De Niro.
"To su sve manipulacije, jedna igranka koja ide u korist politike koju vode", zaključila je Danica Marinković.
Live
